Бенгалски залив
залив који чини североисточни део Индијског океана. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бенгалски залив је залив који чини североисточни део Индијског океана.[3] Има облик троугла кога на истоку ограничава Индокина, а на западу индијски подконтинент. На северу се налази индијска држава Западни Бенгал и Бангладеш, одакле му долази име. На јужном крају се налази острво Цејлон (Шри Ланка) и индијска Никобарска и Андаманска острва. Највеће реке које се уливају у Бенгалски залив су Брамапутра, Ганг и Мегна на северу које формирају велику делту, на западу Маханади, Годавири, Кришна и Кавири, а у Мјанмару Иравади. Највеће луке Бенгалског залива су Читагонг и Монгла у Бангладешу, а у Индији Ченај (бивши Мадрас), Визагапатнам, Колката (бивша Калкута) и Пондишери.
Бенгалски залив | |
---|---|
Координате | 15° N 88° E |
Океан/море | Индијски океан |
Земље басена | Бангладеш India Индонезија Мјанмар Шриланка[1][2] |
Макс. дужина | 2.090 km (1.300 mi) |
Макс. ширина | 1.610 km (1.000 mi) |
Површина | 2.600.000 km2 (1.000.000 sq mi) 2 |
Макс. дубина | 2.600 m (8.500 ft) |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Клима се углавном одликује монсунима. Прво европско путовање у овај залив водио је Васко де Гама.[3]