Varuna River, Tamsa River, Ramganga, Gomti River, Гагра, Gandak, Коси, Mahananda River, Јамуна, Сон, Bhagirathi River, Gandaki River, Padma River, Alaknanda River, Karmanasa River, Sarayu, Yarlung Tsangpo River, Burhi Gandak River, Punpun River, Rāmgangā River
У хиндуизму, Ганг се сматра светом реком.[1] Ова река је такође извор живота за милионе Индијаца који живе дуж њеног тока и зависе о ње за своје свакодневне потребе.[2] Она се обожава као богиња „Ганг“ у Хиндуизму.[3] Она је исто тако била историјски важна, са мноштвом бивших покрајинским или империјалним престоницама (као што су[4]Канауж, Кампилја, [4]Кара, Алахабад, Каши, Патна, Хажипур, Мунгер, Багалпур, Муршидабад, Бахарампур, Набадвип, Саптаграм, Колката и Дака) лоцираним на њеним обалама.
Ганг је рангиран као пета најзагађенија река на свету 2007. Загађење угрожава не само људе, него и више од 140 рибљих врста, 90 амфибијских врста и угрожену врсту индијског речног делфина.[5] Нивои фекалних колиформи од људског отпада у водама реке у близини Варанасија су више од сто пута већи од званичног лимита Индијске владе.[5]Акциони план Ганга, је једна од иницијатива за заштиту животне средине усмерена на чишћење реке, која до сад није била успешна,[6] услед корупције, недостатка техничке стручности, лошег планирања животног окружења, и недостатка подршке локалних верских власти.
Ганг се обликује спајањем пет малих река на јужним обронцима Хималаја; Багирати, Алакнанда, Мандакини, Даулиганга и Пиндар, у индијској држави Утараханд.[7][8] Два највеће су Алакнанда и Багирати, Алакнанда извире 50 km северно од хималајског врха Нанда Деви, а Багирати извире на 3000 м надморске висине, испод ледника Ганготри ког Хиндуси сматрају светим.[9] За извор Ганга се сматра место Гаумук које лежи 21 km југоисточно од Ганготрија, где се спајају Алакнанда и Багирати, тек одатле се река зове Ганг.
Ганг од обронака Хималаја тече готово праволинијски у смеру југоистока према Бенгалском заливу. Поречје Ганга покрива четвртину Индије, дела који је најгушће насељен у ком живи стотине милиона људи. У њему су се рађале и умирале историјске цивилизације као што је Мауријско царство (322. п. н. е.) све до Могулског царства из 16. века.[9]Ганг протиче кроз индијску државу Утар Прадеш где прима своју највећу десну притоку Јамуна код Алахабада, ту добија и три велике леве притоке; Рамгангу, Гомти и Гагару.[9]
Након тог река тече кроз државу Бихар где прима притоке са Хималаје; Гандаки, Бури Гандак, Гугри и Коши и најважнију јужну притоку Сон. Након тог река тече кроз последњу индијску државу Западни Бенгал, где прима задњу индијску притоку Махананду.[9]
У свом доњем делу, река тече кроз Бангладеш, ту се спаја са Брамапутром и скреће на југ. Заједничка река се одатле зове Падма, која код главног града БангладешаДаке добија велику притоку Мегну (одатле се река зове Мегна) и почиње формирати највећу делту на свету - Делта Ганга, којом се улива у Индијски океан преко Бенгалског залива.[9]
Индијски потконтинент лежи на Индијској тектонској плочи, мањој плочи унутар Индо-аустралијске плоче.[10] Њени дефинициони геолошки процеси почели су пре седамдесет и пет милиона година, када је, као део јужног потконтинента Гондвана, започео североисточно померање - током педесет милиона година - преко тада неформираног Индијског океана.[10] Накнадна колизија потконтинента са Евроазијском плочом и субдукција испод ње, произвели су издизање Хималаја, највишег планинског ланца на планети.[10] У бившем морском дну непосредно јужно од Хималаја, кретање плоча је креирало огромно корито, које, након што је постепено напуњено седиментима које је носиле реке Инд и Ганг са њиговим притокама,[11] сад формира Индо-ганшку низију.[12]
Индо-ганшка низија је геолошки позната као прегибна ивица или прегибни слив.[13]
Bharati, Radha Kant (2006). Interlinking of Indian rivers. Lotus. ISBN978-8183820417.
Blurton, T. Richard (1993). Hindu art. Harvard University Press. ISBN978-0674391895. Приступљено 26. 7. 2011.
Brichieri-Colombi, Stephen; Bradnock, Robert W. (2003). „Geopolitics, water and development in South Asia: cooperative development in the Ganges–Brahmaputra delta”. The Geographical Journal. 169 (1): 43—64. doi:10.1111/1475-4959.t01-1-00002.
Brune, James N. (1993). „The seismic hazard at Tehri dam”. Tectonophysics. Elsevier. 218 (1–3): 281—86. doi:10.1016/0040-1951(93)90274-N.
Caso, Frank; Wolf, Aaron T. (2010). Freshwater Supply Global Issues. Infobase. ISBN978-0816078264.
Eck, Diana (1998). „Gangā: The Goddess Ganges in Hindu Sacred Geography”. Ур.: Hawley, John Stratton; Wulff, Donna Marie. Devī: Goddesses of India. University of California / Motilal Banarasidass. стр.137—53. ISBN978-81-208-1491-2.
Gardner, Gary (2003). „Engaging Religion in the Quest for a Sustainable World”. Ур.: Bright, Chris; . State of the World: 2003 (Special 20th anniversary изд.). Norton. стр.152-76. ISBN978-0393323863.
Kumar, Rakesh; Singh, R. D.; Sharma, K. D. (10. 9. 2005). „Water Resources of India”(PDF). Current Science. Bangalore: Current Science Association. 89 (5): 794—811. Архивирано(PDF) из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 13. 10. 2013.
Prakash, Gyan (1999). „6 Technologies of Government”. Another Reason: Science and the Imagination of Modern India. ISBN978-0691004532.
Puttick, Elizabeth (2008). „Mother Ganges, India's Sacred River”. Ур.: Emoto, Masaru. The Healing Power of Water. Hay House. стр.241—52. ISBN978-1401908775.
Rodda, John C.; Ubertini, Lucio (2004). „The Basis of Civilization: Water Science?”. IAHS publication no. 286. Wallingford, Oxfordshire, UK: International Association of Hydrological Sciences, IAHS International Commission on Water Resources Systems: 165. ISBN978-1901502572.
Singh, Munendra; Singh, Amit K. (2007), „Bibliography of Environmental Studies in Natural Characteristics and Anthropogenic Influences on the Ganga River”, Environ Monit Assess, 129: 421—32, doi:10.1007/s10661-006-9374-7