Западни ловци-сакупљачи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Западни ловци-сакупљачи, западноевропски ловци-сакупљачи или западни европски ловци-сакупљачи, су називи коришћени у археогенетици за посебну предачку компоненту која потиче од мезолитских ловаца-сакупљача из западне, јужне и средње Европе. Често је у употреби скраћеница ЗЛС. Током мезолита, ЗЛС су насељавали област која се простирала од Британских острва на западу до Карпата на истоку.[1]
Уз скандинавске ловце-сакупљаче (СЛС) и источне ловце-сакупљаче (ИЛС), западни ловци-сакупљачи (ЗЛС) су чинили једну од три главне генетске скупине у постглацијалном периоду ране холоценске Европе.[2] Граница између ЗЛС и ИЛС ишла је отприлике од доњег Дунава, на север дуж западних шума Дњепра према западном Балтичком мору.[1]
Скандинавски ловци-сакупљачи су били мешаног ЗЛС и ИЛС порекла. Некада распрострањени широм Европе, ЗЛС су у великој мери потиснути ширењем раних европских земљорадника (РЕЗ) током раног неолита, али су се поново проширили током средњег неолита, углавном мешањем ЗЛС мушкараца и РЕЗ жена. Током касног неолита и раног бронзаног доба, западни степски сточари (ЗСС) из Понтско-каспијске степе започели су огромну експанзију, која је додатно смањила територију ЗЛС. Међу савременим популацијама, удео западноловачко-сакупљачког порекла је највећи међу популацијама источног Балтика.
Најзаступљенија хаплогрупа Y-ДНК код Западних ловаца-сакупљача је хаплогрупа I, док је хаплогрупа U (углавном U5) њихова најзаступљенија mtДНК хаплогрупа.