море у Северној Европи From Wikipedia, the free encyclopedia
Балтичко море, налази се на северу Европе и са Северним морем[1] повезано је тесним мореузима: Сунда, Велики Белт, Мали Белт, Скагерак, Категат и Килским каналом. Назива се и као Источно море и Западно море. Оно запљускује обале Скандинавског полуострва, већег броја земаља источне, северне и централне Европе.[2] Због његове велике површине (422.300 ) и лоше повезаности са Северним морем-што онемогућава размену воде, а великог прилива слатке воде ово море је једно од мора са најнижим салинитетом на свету.
Највећа дубина Балтичког мора износи 459 . Велики заливи су: Ботнички залив, Фински залив, Ришки залив, Куронски залив, Гдањски залив, Шћећински залив, Либечки залив и Килски залив.
Администрација
Хелсиншка конвенција о заштити морске средине подручја Балтичког мора обухвата Балтичко море и Категат, без називања Категата делом Балтичког мора, „За потребе ове конвенције „подручје Балтичког мора” је Балтичко море и улаз у Балтичко море, ограничено паралелом Скава у Скагераку на 57° 44,43'С.”[3]
Историја саобраћаја
Историјски Данско краљевство је наплаћивало бродовима пролаз кроз теснаце на граници између океана и копном окруженог Балтичког мора. Наплата је вршена у Ересунду код Кронборшког дворца у близини Хелсингер, у Великом Белту код Ниборга. У Малом Белту, место наплате је било премештено у Фредерицију, након израдње утврђења. Најужи део Малог Белта је „Миделфарт Сунд” у близини Миделфарта.[4]
Океанографија
Постоји широко прихваћена конвенција међу географима да је преферентна физичка граница Балтика линија која је повучена преко јужних данских острва, Дрогден-Сил и Лангелан.[5] Дрогден Сил је смештен северно од Кеге Бурт и повезује Драгер јужно од Копенхагена са Малмеом; ово острво се користи као улаз на Ересундски мост с једне стране, и Дрогденски тунел с друге. По тој дефиницији, Дански пролази су део улаза, док су Мекленбуршки залив и Килски залив делови Балтичког мора. Још једна необична граница је линија између Фалстербоа, Шведска и Стевнс Клинта, Данска, која је јужна граница Ересунда. То је исто тако граница између плитког јужног Ересунда (са типичном дубином од само 5–10 m) и знатно дубље воде.
Хидрографија и биологија
Дрогденски канал (дубине 7 m) одређује границу Ересунда, а Дарски канал (дубине 18 m) гранцу Белтског мора.[6] Плитки силови су препрека за проток тешке слане воде из Категата у базен око Борнхолма и Готланда.
Категат и југозападно Балтичко море су добро оксигенисани и имају богату биологију. Остатак мора је сланкаст, сиромашан у кисеонику и биолошким врстама. Стога, статистички, што је више улаза укључено у његову дефиницију, то здравије Балтик изгледа, и што је уже дефинисан, то угроженије његова биологија изгледа.
Сматра се да до олујних поплава генерално долази кад је ниво воде више од једног метра изнад нормалног. У Варнеминду је дошло до око 110 поплава у периоду од 1950 до 2000, просеку нешто више од две годишње.[7]
У историји је забележена поплава Свих светаца из 1304. Поплаве знатних размера су се збиле и година 1320, 1449, 1625, 1694, 1784 и 1825. Релативно мало детаља је познато о њима.[8] Од 1872. године, доступни су редовни и поуздани записи нивоа воде у Балтичком мору. Највиши ниво је био током поплаве из 1872 кад је вода у просеку била 2,43 m изнад нормалног нивоа мора у Варнеминду, а максимални ниво је био 2,83 m изнад нормалног нивоа мора на истом месту. У веома тешким поплавама из ближе прошлости просечни нови воде су досегли 1,88 m изнад нормалног морског нивоа 1904, 1,89 m 1913, 1,73 m јануара 1954, 1,68 m током 2–4. новембара 1995 и 1,65 m дана 21. фебруара 2002.[9]
.svg)
Као део Северног Атлантског океана, Балтичко море је окружено Шведском и Данском на западу, Финском на североистоку, балтичким земљама на југоистоку, и Северноевропском равницом на југозападу.
Оно је око 1600 km дуго, у просеку је 193 km широко, и у просеку је 55 m дубоко. Максимална дубина је 459 m што се јавља на на шведској страни центра. Површина је око 349.644 km²[10] и запремина мора је око 20.000 km3 (4.800 cu mi). На периферији море има 8000 km дугу обалу.[11]
Балтичко море је једно од највећих брактичних копнених мора по површини, и заузима базен () формиран путем глечерске ерозије током задњих неколико ледених доба.
Физичке карактеристике Балтичког мора, његових главних подрегиона, и транзиционе зоне у област Скагерака/Северног мора[12]
| Подобласти | Област | Запремина | Максимална дубина | Просечна дубина |
|---|---|---|---|---|
| 3 | ||||
| 1. Балтик, отворено море | 211,069 | 13,045 | 459 | 62.1 |
| 2. Ботнијски залив | 115,516 | 6,389 | 230 | 60.2 |
| 3. Фински залив | 29,600 | 1,100 | 123 | 38.0 |
| 4. Ришки залив | 16,300 | 424 | > 60 | 26.0 |
| 5. Појасно море/Категат | 42,408 | 802 | 109 | 18.9 |
| Укупно Балтичко море | 415,266 | 21,721 | 459 | 52.3 |
Међународна хидрографска организација дефинише границе Балтичког мора на следећи начин:[13]
Северни део Балтичког мора је познат као Ботнијски затон, који је најсевернији део Залива Ботније или Ботнијског залива. Заокуженији јужни базен залива се назива Ботнијским морем и непосредно на југу од њега лежи Аландско море. Фински залив повезује Балтичко море са Санкт Петербургом. Ришки залив лежи између латвијске престонице Риге и естонског острва Сарема.
Северно Балтичко море лежи између Стокхолмске области, југозападне Финске и Естоније. Западни и источни Готландски базени формирају главни део централног Балтичког мора или отвореног Балтика. Борнхолмшки базен је област источно од Борнхолма, а плићи Арконски базен протеже се од Борнхолма до данских острва Фалстер и Селанд.
На југу, Гдањски залив лежи источно од полуострва Хел на пољској обали и западно од Самбијског полуострва у Калињинградској области. Померански залив лежи северно од оства Уседом и Волин, источно од Ригена. Између Фалстера и немачке обале леже Мекленбуршки и Либешки залив. Најзападнији део Балтичког мора је Килски залив. Три данска пролаза, Велики појас, Мали појас и Ересунд (), повезују Балтичко море са Категатом и мореузом Скагерак у Северном мору.
.jpg)
Температура воде Балтичког мора знатно варира у зависности од локације, сезоне и дубине. У Борнхолмском базену, који је лоциран директно источно од истоименог острва, површинска температура типично пада до 0—5 °C (32—41 °F) током врхунца зиме и подиже се на 15—20 °C (59—68 °F) током врхунца лета, са годишњим просеком од око 9—10 °C (48—50 °F).[15] Сличан образац је уочљив у Готландском базену, који је лоциран између острва Готланд и Латвије. У дубокој води тих базена температурне варијације су мале. На дну Борнхолмског базена, на дубинама већим од 80 m, температура је типично 1—10 °C (34—50 °F), а на дну Готландског базена, на дубинама већим од 225 m, температура је типично 4—7 °C (39—45 °F).[15]
Најважније реке које се уливају у Балтичко море су:
| Данска | Немачка | Немачка и Пољска | Пољска | Естонија | Русија | Финска | Шведска |
| Селанд | Ферман | Узедом | Волин | Хијума | Кронштат | Оландска острва | Готланд |
| Фин | Риген | Сарема | Еланд | ||||
| Лоланд | |||||||
| Фалстер | |||||||
| Борнхолм |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
