Источни ловци-сакупљачи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Источни ловци-сакупљачи, источноевропски ловци-сакупљачи или источни европски ловци-сакупљачи, су називи коришћени у археогенетици за посебну предачку компоненту која потиче од мезолитских ловаца-сакупљача из источне Европе.[1] Често је у употреби скраћеница ИЛС. Током мезолита, ИЛС су насељавали област која се простирала од Балтичког мора на северозападу, Урала на североистоку и Понтско-каспијске степе на југу.[2]
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Уз скандинавске ловце-сакупљаче (СЛС) и западне ловце-сакупљаче (ЗЛС), Источни ловци-сакупљачи (ИЛС) су чинили једну од три главне генетске скупине у постглацијалном периоду ране холоценске Европе.[3] Граница између ЗЛС и ИЛС ишла је отприлике од доњег Дунава, на север дуж западних шума Дњепра према западном Балтичком мору.[4]
Према студији коју су Ванг и сарадници објавили 2019, ИЛС су 9% својих гена наследили од древних Северних Евроазијата (ДСЕ) и 91% од скупине која је сродна западним ловцима-сакупљачима, али се разликовала од њих.[5] Током неолита и раног енеолита, део ИЛС се у Понтско-каспијској степи, мешао са кавкаским ловцима-сакупљачима (КЛС), чиме је настао нови генетски кластер познат као западни степски сточари (ЗСС), док је култура коју су ЗСС створили позната као култура јамног гроба.[6] Претпоставља се да су популације блиско повезане са носиоцима културе јамног гроба кренуле у масовну сеобу која је довела до ширења индоевропских језика у велики део Евроазије.
Најзаступљенија хаплогрупа Y-ДНК код источних ловаца-сакупљача је била хаплогрупа R (R1b1 и R1a1), док је хаплогрупа U њихова најзаступљенија mtДНК хаплогрупа.