![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Induction_experiment.png/640px-Induction_experiment.png&w=640&q=50)
Електромагнетна индукција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Електромагнетна индукција је појава да се у завоју проводничке жице ствара (индукује) електрични напон (електромоторна сила) ако се мења магнетски ток што га завој обухвата. Ако променљиви магнетски ток уместо кроз један завој пролази кроз завојницу с завоја, укупни индуковани напон завојнице биће пута већи, јер се напони свих завоја збрајају. Због тих напона тећи ће и електрична струја ако се завоју или електричној завојници затвори струјно коло. Експерименте о електромагнетској индукцији први је открио М. Фарадеј 1831. и показао како се променом магнетнога тока може добити индуковани напон. Прва је могућност да се завој помиче у магнетском пољу или да се уз завој који мирује помиче магнет, при чему се промена магнетскога тока може сликовито схватити као пресецање магнетских силница електричним проводником завоја. Тако добијени индуковани напон означава се као напон помицања. Међутим и без релативног помицања може се у завоју или завојници добити индуковани напон ако је променљиво магнетно поље произведено наизменичном струјом. За то је потребна такозвана примарна завојница, у којој тече променљива струја (на пример наизменична електрична струја), и уз њу, секундарна завојница, у којој ће променљиво магнетно поље индуковати напон. Због међусобног магнетног деловања примарне завојнице на секундарну, та се појава назива међусобном индукцијом. Како је и завојница која производи променљиви магнетни ток обухваћена силницама властитога тока, у њој ће бити индукован напон самоиндукције.[3]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Induction_experiment.png/640px-Induction_experiment.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/94/Induction2.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/FlujoMagnetico.svg/250px-FlujoMagnetico.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Faraday_emf_experiment.svg/640px-Faraday_emf_experiment.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d2/Right_hand_rule_cross_product.svg/320px-Right_hand_rule_cross_product.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Flusso_magnetico_attraverso_una_superficie_perpendicolare.svg/320px-Flusso_magnetico_attraverso_una_superficie_perpendicolare.svg.png)
У техници се на електромагнетној индукцији заснива рад трансформатора и генератора електричне струје. Електромагнетна индукција се у већини случајева може објаснити деловањем Лоренцове силе на носитеље електричног набоја. При томе делује електрично поље настало променом густине магнетног тока по времену независно од кретања, док магнетно поље којем је густина магнетног тока временски непроменљива делује само када постоји компонента брзине кретања носитеља набоја нормална на смер магнетског поља. Електромагнетна индукција је једна од најважнијих особина електричне струје. Електромагнетном индукцијом ствара се готово сва електрична енергија која се данас у читавом свету употребљава у индустрији.[4]