Ботулизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ботулизам (лат. од лат. - кобасица) је тровање изазвано ботулинским токсином (енгл. ), који производи ботулинусов бацил (лат. ),[1] који се развија без присуства кисеоника у кобасицама, конзервама и сувомеснатим производима. Открио га је крајем века у Генту Белгијанац Е. П. ван Ермангем. Болест започиње слабошћу, замућеним видом, осећајем умора и проблемима у говору.[1] То може бити праћено слабошћу руку, мишића грудног коша и ногу.[1] Такође се могу јавити повраћање, отицање стомака и дијареја.[1] Болест обично не утиче на свест нити изазива грозницу.[1]
Ботулизам | |
---|---|
Четрнаестогодишњи дечак са ботулизмом, карактерисан слабошћу очних мишића и опуштеним капцима приказан на левој слици, и проширених и непомичних зеница приказаних на десној слици. Ова дечак је био потпуно свестан. | |
Специјалности | Инфективна болест, гастроентерологија |
Симптоми | Слабост, проблеми са видом, осећај умора, проблеми са говором[1] |
Компликације | Респираторна инсуфицијенција[2] |
Време појаве | 12 до 72 сата[2] |
Трајање | Променљиво[2] |
Узроци | [1] |
Дијагностички метод | Проналажење бактерија или њиховог токсина[1] |
Слична обољења | Миастенија гравис, Гилен-Бареов синдром, амиотрофична латерална склероза, Ламберт–Итонов мијастенични синдром[3] |
Превенција | Правилна припрема хране, не коришћење меда за децу млађу од једне године[1] |
Лечење | Антитоксин, антибиотици, механичка вентилација[1] |
Прогноза | ~7,5% ризик од смрти[1] |
Ботулизам се може ширити на више начина.[1] Споре бактерија које га узрокују честе су и у земљи и у води.[1] Оне производе ботулински токсин када су изложене ниским нивоима кисеоника и на одређеним температурама.[1] Ботулизам који се преноси храном дешава се када се једе храна која садржи токсин.[1] Ботулизам дојенчади се дешава када се бактерија развије у цревима и ослободи токсин.[1] То се обично јавља само код деце млађе од шест месеци, пошто се заштитни механизми развијају након тог времена.[1] Ботулизам рана се најчешће среће међу онима који убризгавају уличне дроге.[1] У овој ситуацији, споре улазе у рану, и у одсуству кисеоника ослобађају токсин.[1] Ботулизам се не преноси директно између људи.[1] Дијагноза се потврђује проналаском токсина или бактерија код дотичне особе.[1]
Превенција је првенствено правилном припремом хране.[1] Токсин, иако није организам, уништава се загревањем на више од 85 °C (185 °F) дуже од 5 минута.[1] Мед може да садржати организам, па се из тог разлога медом не смеју хранити деца млађа од 12 месеци.[1] Лечење се врши антитоксином.[1] Код оних који изгубе способност самосталног дисања, механичка вентилација може бити потребна месецима.[1] Антибиотици се могу користити за ботулизам ране.[1] Смрт се дешава код 5 до 10% људи.[1] Ботулизам погађа и многе друге животиње.[1] Назив је изведен из латинског , што значи кобасица.[4] Рани описи ботулизма датирају из далеке 1793. године у Немачкој.[5]