Повраћање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Повраћање или вомитус је рефлексни акт, током кога се садржај желуца или почетног дела танког црева враћа кроз уста и избацује у спољашњу средину. Центар овог рефлекса је локализован у продуженој мождини (лат. ) и повезан је са другим вегетативним центрима ретикуларне формације (респираторни, вазомоторни и др) што је значајно ради координираног рада свих структура које учествују у процесу повраћања.
Повраћање | |
---|---|
Латински | Vomitus |
![]() | |
Чудо Марка Спагнола сликара Giorgio Bonola | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Гастроентерологија |
МКБ-10 | R11 |
МКБ-9-CM | 787 |
MeSH | D014839 |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Vomiting_Erbrechen_drunk.jpg/320px-Vomiting_Erbrechen_drunk.jpg)
Повраћање, као физиолошки акт, је карактеристично за неке врсте животиња: поједине врсте птица, вук, лисица итд. То је нарочито изражено током периода исхране младунаца, када родитељи повраћају полусварени или несварени садржај желуца којим се они хране.
Код људи се повраћање убраја у један од заштитних механизама, којим се организам штити од хране неадекватне по свом саставу или количини.
Осим тога, у периоду трудноће се јавља карактеристично јутарње повраћање (лат. ), а оно је и један од главних симптома кинетозе (надражај периферних нерава изазван превеликим напором).
Постоји и патолошко повраћање, које може имати различите узроке.[1][2]