Људска сексуалност
облик у којем људи доживљавају и изражавају себе сексуално / From Wikipedia, the free encyclopedia
Људска сексуалност је изражавање сексуалних осећања.[1][2] Тиме су обухваћени биолошки, еротски, физички, емотивни, друштвени, или духовни осећаји и понашања.[3][4] Пошто је то широк појам који се временом мења, њему недостаје прецизна дефиниција.[4] Биолошки и физички аспекти сексуалности у великој мери се тичу људских репродуктивних функција, укључујући циклус сексуалног одговора код људи.[3][4] Сексуална оријентација особе може да утиче на сексуалне интересе те особе и привлачност за другу особу.[5] Физички и емоционални аспекти сексуалности обухватају везе између појединаца које се изражавају кроз дубоке осећаје или физичке манифестације романтичне љубави, поверења и бриге. Социјални аспекти се баве ефектима људског друштва на нечију сексуалност, док се духовност односи на духовну везу појединца с другима. Сексуалност такође утиче и подлеже културним, политичким, правним, филозофским, моралним, етичким, и религиозним аспектима живота.[3][4]
Интересовање за сексуалну активност обично се повећава када појединац достигне пубертет.[6] Мишљења се разликују о пореклу сексуалне оријентације и сексуалног понашања појединца. Неки тврде да сексуалност одређује генетика, док други верују да је обликована од стране околине, или да оба ова фактора утичу на формирање сексуалне оријентације појединца.[5] Ово се односи на дебату о природи насупрот неговања. У првом се претпоставља да особине особе у суштини одговарају њиховом природном наслеђу, које се огледа у нагонима и инстинктима; док се друго односи на претпоставку да се особине особе настављају мењати током њиховог развоја и узгоја, што је илустровано идеалима ега и формативним идентификацијама. Еволуцијске перспективе о људском упаривању, репродукцији, стратегијама репродукције и теорији социјалног учења) пружају даље погледе на сексуалност.[7] Друштевено-културни аспекти сексуалности обухватају историјски развој и религиозна уверења. Примери тога су јеврејски погледи на сексуално задовољство у браку и неки ставови других религија о избегавању сексуалних задовољстава.[8] Неке културе су описане као сексуално репресивне. Проучавање сексуалности укључује и људски идентитет у оквиру друштвених група, сексуално преносиве инфекције и методе контроле рађања.
На људску сексуалност могу утицати хормоналне промене током развоја фетуса током трудноће. Неки тврде да је начин испољавања у великој мери зависан од генетичких предиспозиција. Други кажу да се остварује током личних експеримената током раног живота, па се на тај начин остварују различита занимања. Трећи став је да оба фактора играју заједничку улогу. Људска сексуалност се, такође, може разумети као део друштвеног живота људи, вођен имплицитним правилима понашања и статуса кво. Стога се тврди да сексуалност утиче на друштвене норме, a друштво за узврат утиче на начин на који се сексуалност може изразити. Од кад постоје масовни медији, сексуалност је још више обликовала средине у којима живимо; сумира се (често у стереотипе), а онда више пута изражава у комерцијализованим облицима, као што су штампа, звук и видео.
Људска сексуалност се разликује од полног идентитета. Полни идентитет представља већи низ улога него сексуални идентитет. Социјална околина којој је човек изложен као дете најчешће може обликовати пол. Нпр. ауторитарна личност даје малом дечаку да се игра са камионом-играчком, а девојчици лутку. Људска психологија и обликовање пола тиме стварају одређене форме могућег или чак вероватног сексуалног изражавања, али не предвиђају да ће будуће сексуално понашање бити 'складно полу'. Људски сексуални избори се најчешће праве користећи савремене културне норме. На пример, неко може да одлучи да апстинира од секса пре брака, зато што му тако налаже његова религија. Код неких култура је прихватљиво да мушкарац има више жена, док код других, бигамија или полигамија наилазе на негодовања. Они који желе да изразе неортодоксну сексуалност формирају поткултуре у оквиру главне културе.