Учење по моделу
From Wikipedia, the free encyclopedia
Учење по моделу је врста социјалног учења за коју је специфично угледање онога ко учи на узор или модел, чије се понашање и особине личности усвајају имитацијом или на било који други начин. Узор или модел је особа за коју је појединац емоционално чврсто везан, коју воли, поштује или обожава. У детињству, најчешћи модел је родитељ, ујак, старији брат, учитељ или, касније, познати певач спортиста, политичар, научник, књижевник, бизнисмен или нека друга јавна личност.
Учење по моделу је облик учења који се заснива на посматрању модела, а састоји се у усвајању понашања која су праћена посредним поткрепљењем, односно у сузбијању онога за шта модел бива кажњен. Посматрајући различите моделе, људи усвајају низ позитивних, пожељних понашања. Уопште узев, овај вид учења има огроман удео у обликовању људског понашања и често је моћнији од других облика понашња. Посредно (викаријско) поткрепљење или казна, јесте поткрепљење које се искуси када неко други бива кажњен за своју активност. Реч је о поткрепљењима и казнама које добија неко други, али које снажно делују на посматрача. Ово је посебно случај ако је посматрани модел неко кога особа опажа као себи сличног или на неког кога жели да личи. [1]