Учење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Учење је релативно трајна и прогресивна промена личности и понашања индивидуе настала као резултат претходне активности исте, тј. искуства. Учење је процес стицања новог, или модификовања постојећег знања, понашања, вештина, вредности или преференција.[1] Способност учења поседују људи, животиње и неке машине. Постоје и докази за неку врсту учења код неких биљака.[2] Нека учења су непосредна, изазвана једним појединачним догађајем (нпр. особа опечена врућим шпоретом), али се много вештина и знања акумулира из поновљених искустава. Промене изазване учењем често трају цео живот, и тешко је разликовати научени материјал који се чини да је „изгубљен” од онога што се не може пронаћи у меморији.[3]
Учењем се стичу навике, моторне вештине, усвајају се знања и информације, друштвена правила и социјалне норме, развијају се интересовања и мотиви, формирају се социјални ставови, вредности и идеологије, развијају се и мењају особине личности итд. Према сложености процеса учење се дели на једноставно (класично условљавање, инструментално учење) и сложено учење (учење по моделу, учење увиђањем). Према намери учење се дели на намерно и ненамерно, а према садржају на моторно и вербално[4].