Мас-медији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мас-медији (енгл. , масовни медији) појам је који је ушао употребу, двадесетих година двадесетог века, са појавом радија, штампе и касније ТВ-а. Под њим се подразумевају сви медији који су дизајнирани тако да их „конзумира” широка публика. Њихове основне одлике су да снажно утичу на формирање „масовног конзументског друштва” које је углавном у контрасту са самосталним одлучивањем. Данас се у мас-медије убрајају радио, ТВ, музика и видео-записи, филм, штампани медији, интернет и софтвер. Одлика мас-медија је да снажно утичу на формирање „масовног потрошачког друштва“, које је углавном у контрасту са самосталним одлучивањем. Масовни (глобални медији), настали су дуго након појаве локалних и националних медија. У Европи први масовни медији биле су новине које су доминирале током 19. вијека. На самим почецима развој масовних медија је био колебљив, новине и часописи су били писани искључиво за домаће читаоце, што је било комбиновано са језичком баријером ускраћивало могућност извоза. У суштини медији функционишу на начин на који је одраз удружених интереса моћних друштвених група које су у положају да врше расподјелу друштвених ресурса.
Радиодифузни медији преносе информације електронским путем, путем медија као што су филм, радио, снимљена музика или телевизија. Дигитални медији обухватају интернет и мобилну масовну комуникацију. Интернет медија обухватају сервисе попут електронска пошта, сајтова друштвених медија, вебсајтова, и на интернету базираног радија и телевизије. Многи други облици масовних медија имају додатно присуство на мрежи, путем средстава као што су повезивање или покретање ТВ огласа на мрежи, или дистрибуирање кодова на спољашњем или штампаном медију да би се усмерили корисници мобилне мреже на веб локацију. На тај начин, они могу да користе лаку приступачност и могућности пружање помоћи које Интернет пружа. На тај начин се лако, симултано и економично преносе информације у мноштву различитих региона света. Спољашњи медији трансмитују информације путем медија као што је АР оглашавање; билборди; блимпови; летећи билборди (знакови на вученим авионима); плакати или киосци смештени унутар и изван аутобуса, комерцијалних зграда, продавница, спортских стадиона, кола подземне железнице или возова; знаци; или натписи на небу.[1] Штампани медији трансмитују информације путем физичких објеката, као што су књиге, стрипови, магазини, новине, или памфлети.[2] Организовање догађаја и говорништво се исто тако може сматрати формом масовних медија.[3]
Организације које контролишу те технологије, као што су филмски студији, издавачке куће, и радио и телевизијске станице, су исто тако познате као масовини медији.[4][5]