![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Gustave_Dore_Inferno34.jpg/640px-Gustave_Dore_Inferno34.jpg&w=640&q=50)
Ђаво
натприродни ентитет који је персонификација зла и непријатељ бога и људске врсте / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђаво (или Ђавол; од грч. , преко стсл. ), Сатана (Сотона; хебр. , арам. , лат. , са првобитним значењем у хебр. језику „противник”, „тужитељ (пред судом)” (Пс 109;6; усп. За 3.12;Јб 1.6; За 3.12)) или враг, у религији представља персонификацију зла, непријатеља људима и Богу, палог анђела, демона или мање божанство.[1] Сматра се објективизацијом непријатељске и деструктивне силе.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Gustave_Dore_Inferno34.jpg/640px-Gustave_Dore_Inferno34.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Silvester_II._and_the_Devil_Cod._Pal._germ._137_f216v.jpg/320px-Silvester_II._and_the_Devil_Cod._Pal._germ._137_f216v.jpg)
Тешко је прецизирати одређену дефиницију било ког степена сложености која ће обухватити све традиције, осим тога што је манифестација зла. Има смисла разматрати ђавола кроз објектив сваке од култура и религија које имају ђавола као део својих митова.[3]
Историја овог концепта је испреплетана са теологијом, митологијом, психијатријом, уметношћу и књижевношћу, при чему одржава валидност и развија се независно унутар сваке традиције.[4] То се историјски дешава у многим контекстима и културама, и има много различитих имена — Шејтан, Луцифер, Белзебуб, Мефистофелес — и атрибута: он се портретише као плав, црн или црвен; приказује се као да има рогове на глави, и без рогова, и тако даље.[5][6]
Идеја ђавола је често била озбиљно схваћена, мада не увек, на пример када се фигуре ђавола користе у рекламирању и на омотима слаткиша.[3][7]