Почетак стварања новог организма/бића From Wikipedia, the free encyclopedia
У религијском концепту, грех је чин трансгресије против Божанског закона.[1] Грех се такође може посматрати као свака мисао или радња која угрожава идеални однос између појединца и Бога; или као било каква диверзија из перцепције идеалног реда за људски живот. „Грех” је дефинисан из грчке конвенције као „недостајућа ознака”.[2][3]
Реч је настала од стенгл., од изворног . Основа може бити повезана са 'лат., sont-isкôд: lat је напређен у кôд: la '. У староенглеском постоје примери изворног општег смисла „увреде”, „радње покрешног” или „злочина”.[4]Енглески библијски појмови преведени као „грех” из грчких и јеврејских библијских израза понекад потичу из речи на каснијим језицима означавајући чин или стање недостатка ознаке; изворни осећај Новог завета грчке ἁμαρτία (hamartia) — „грех”, јест неуспех, бити у заблуди, недостајућа ознака, а поготову у бацању копља;[5] јеврејски „грех” потиче из стрељаштва и буквално се односи на недостатак „злата” у центру мете, али и ударац у циљ, тј. грешку.[6]
У бахаизму, људи се сматрају природно добрим (савршеним), суштински духовним бићима. Људска бића су створена због неизмерне Божје љубави. Међутим, бахаичка учења упоређују људско срце са огледалом, које, ако се окрене од сунчевог светла (тј. Бога), није у стању да прими Божију љубав.
Постоји неколико различитих будистичких погледа на грех. Амерички зен аутор Брад Ворнер наводи да у будизму не постоји појам греха.[7][8] Образовно удружење Буда Дарма такође изричито наводи: „Идеја о греху или оригиналном греху нема места у будизму.”[9]
У будистичком размишљању читав универзум, људи као и богови, подложни су владавини закона. Свака акција, добра или лоша, има неизбежан и аутоматски ефекат у дугом низу узрока, што је ефект који је независан од воље било којег божанства. Иако ово не оставља простор за концепт 'греха' у смислу чина пркоса ауторитету личном богу, будисти говоре о 'греху' у смислу прекршаја против универзалног моралног кодекса. (1974: 550)[10]
Међутим, анантарика-кама у теравади је гнусан злочин, који путем процеса карме доноси непосредну катастрофу.[11] У махајани ових пет злочина се назива панканантарја (Пали), и спомињу се у сутри коју проповеда Буда о потпуном истребљењу дарме.[12] Пет злочина или грехова су:[13]
Доктрина греха је централна за хришћанство, пошто је његова основна порука о откупљењу у Христу.[14]Хришћанскахамартиологија описује грех као чин увреде против Бога презиром његове личности и хришћанског библијског закона и наношењем повреда другима.[15] У хришћанским погледима то је зао људски чин, који нарушава разумну природу човека, као и природу Бога и његов вечни закон. Према класичној дефиницији светог Августина Хипонског, грех је „реч, дело или жеља у супротности са вечним Божјим законом.“[16][17] Дакле, грех захтева искупљење, метафору која алудира на помирење, у којој је Исусова смрт цена која се плаћа да се верни ослободе од ропства греха.[18] У неким облицима хришћанства, то такође захтева репарацију (види покајање).
Међу неким научницима, грех се углавном схвата као законско кршење или кршење уговора необавезујућих филозофских оквира и перспектива хришћанске етике, и стога се спасење посматра у правним терминима. Други хришћански научници схватају грех као суштински однос — губитак љубави према хришћанском Богу и уздизање самољубља („пожуда“, у овом смислу), као што је касније изложио Августин у својој расправи са пелагијанцима.[19] Као и са законском дефиницијом греха, ова дефиниција такође утиче на разумевање хришћанске благодати и спасења, који се стога посматрају у релационим терминима.[20]
Исконски грех
Ово стање је окарактерисано на много начина, у распону од нечег тако безначајног као што је склоност ка греху, које се назива „грешна природа“, до нечег тако драстичног као што је тотална изопаченост, учење да људи, осим Божије милости, нису у стању да бирају да чине добро.[21][22]
На концепт првобитног греха први пут је алудирао у 2. веку Иринеј, бискуп Лиона у својој контроверзи са одређеним дуалистичкимгностицима.[23] Други црквени очеви, попут Августина, такође су обликовали и развили доктрину,[24] сматрајући је заснованом на новозаветном учењу апостола Павла (РимљанимаRomans 5 12–21 и 1. Коринћанима1 Corinthians 15 21–22) и старозаветном стиху ПсалмaPsalm 51:5.[25][26][27][28][29]Тертулијан, Кипријан, Амвросије и Амброзијастар сматрали су да човечанство учествује у Адамовом греху, преношеном људским нараштајима. Августинова формулација првобитног греха после 412. године била је популарна међу протестантским реформаторима, као што су Мартин Лутер и Џон Калвин, који су изједначавали првобитни грех са пожудом (или „штетном жељом”), потврђујући да је опстао чак и након крштења и потпуно уништио слободу чињења добра. Пре 412. године, Августин је рекао да је слободна воља ослабљена, али не и уништена првобитним грехом. Али после 412. године, ово се променило у губитак слободне воље осим греха.[30] Модерни августински калвинизам заступа ово касније гледиште. Јансенистички покрет, који је католичка црква прогласила јеретичким, такође је тврдио да је првобитни грех уништио слободу воље.[31] Уместо тога, Католичка црква изјављује да крштење брише првобитни грех.[32]Методистичка теологија учи да се првобитни грех искорењује кроз целокупно посвећење.[33]
Warner, Brad (2010). Sex, Sin, and Zen: A Buddhist Exploration of Sex from Celibacy to Polyamory and Everything in Between. New World Library. стр.72. ISBN978-1-57731-910-8.
Burson, Scott R. (13. 9. 2016). Brian McLaren in Focus: A New Kind of Apologetic (на језику: енглески). ACU Press. ISBN978-0-89112-650-8. „...affirms the total depravity of human beings and their utter helplessness even to exercise a good will toward God apart from God's supernatural, assisting grace.”
„Preamble and Articles of Faith”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 13. 10. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза) – V. Sin, Original and Personal – Church of the Nazarene..
Warner, Brad (2010). Sex, Sin, and Zen: A Buddhist Exploration of Sex from Celibacy to Polyamory and Everything in Between. New World Library. стр.72. ISBN978-1-57731-910-8.
Warner, Brad (2003). Hardcore Zen: Punk Rock, Monster Movies & the Truth About Reality. Wisdom Publications. стр.144. ISBN978-0-86171-380-6.
Hein, David. "Regrets Only: A Theology of Remorse." The Anglican 33, no. 4 (October 2004): 5–6.
Lewis, C.S. "Miserable Offenders": an Interpretation of [sinfulness and] Prayer Book Language [about it], in series, The Advent Papers. Cincinnati, Ohio: Forward Movement Publications, [196-].
Pieper, Josef (2001). The Concept of Sin. South Bend, Indiana: St. Augustine's Press. ISBN978-1-890318-08-6.. Edward T. Oakes SJ (translation from German).
Pieper, Josef (2001). The Concept of Sin. South Bend, Indiana: St. Augustine's Press. ISBN1-890318-08-6.. Edward T. Oakes SJ (translation from German).
Spirago, Francis (1904). „Lesson 6: On Sin and its Kinds”. Anecdotes and Examples Illustrating The Catholic Catechism. Превод: James Baxter. Benzinger Brothers.
Slater S.J., Thomas (1925). „Book 4: On Sin”. A manual of moral theology for English-speaking countries. Burns Oates & Washbourne Ltd.
Brachtendorf, J. (1997). „Cicero and Augustine on the Passions”. Revue des Études Augustiniennes. Paris: Institut d'études augustiniennes. 43 (2): 289—308. doi:10.1484/J.REA.5.104767.
Collins, C. John (2014). „Adam and Eve in the Old Testament”. Ур.: Reeves, Michael R. E.; Madueme, Hans. Adam, the Fall, and Original Sin: Theological, Biblical, and Scientific Perspectives. Baker Academic. ISBN9781441246417.
Ratzinger, Cardinal Joseph (1986). In the Beginning...'. A Catholic Understanding of the Story of Creation and the Fall. Translated by Boniface Ramsey.
Schmitt, É. (1983). Le mariage chrétien dans l'oeuvre de Saint Augustin. Une théologie baptismale de la vie conjugale. Études Augustiniennes (на језику: француски). Paris.
Trapè, Agostino (1987). S. Agostino, introduzione alla dottrina della grazia. Collana di Studi Agostiniani 4. I – Natura e Grazia. Roma: Nuova Biblioteca agostiniana. стр.422. ISBN88-311-3402-7.
Turner, H. E. W. (2004). The Patristic Doctrine of Redemption: a study of the development of doctrine during the first five centuries (2004 Reprint изд.). Eugene, Or.: Wipf & Stock Publishers. ISBN978-1-59244-930-9.
Wallace, A. J.; Rusk, R. D. (2011). Moral Transformation: the original Christian paradigm of salvation. New Zealand: Bridgehead Publishing. ISBN978-1-4563-8980-2.