Јахве

Јахве (хебр. ) био је национални бог античког Израела.^[2] Тачно поријекло назива је спорно, иако сеже из раног гвозденог доба, па чак и касног бронзаног:^[3] назив се у почетку користио као епитет бога Ела, врховног божанства кананске религије током бронзаног доба,^[4] али најраније вјеродостојно помињање је у египатским текстовима који га смјештају међу номаде из јужног Трансјордана.^[5]

Драхма (четвртина шекела) кованица из персијске покрајине Јудеја Медината, вјероватно представља Јахвеа како сједи на престолу^[1]

У најстаријим библијским текстовима Јахве је типични древни блискоисточни „божији ратник” који води небеску војску против непријатеља Израела;^[6] касније је постао главни бог Краљевства Самарија и Јудеја,^[7] а краљевски двор и храм промовишу Јахвеа као бога цијелог космоса, који посједује све позитивне особине претходно приписиване другим боговима и божанствима.^[8][9] Пред крај Вавилонског ропства (6. вијек п. н. е.), само постојање других богова је негирано, а Јахве је проглашен творцем космоса и истинским богом цијелог свијета.^[9]

Види још

• Адонај
• Бог