јединица локалне самоуправе Републике Србије From Wikipedia, the free encyclopedia
Општина Горњи Милановац је општина у Србији, у Шумадији, у Моравичком округу. Средиште општине је Горњи Милановац. Према подацима са пописа 2022. године у општини је живело 38.985 становника[1] (према попису из 2011. било је 42.730 становника).[2]
Општина Горњи Милановац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Седиште | Горњи Милановац |
Становништво | |
— 2022. | 38.985[1] |
— густина | 47/ |
Географске карактеристике | |
Временска зона | (), лети () |
Површина | 836,59 2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Дејан Ковачевић () |
Регистарска ознака | |
Веб-сајт | www.gornjimilanovac.rs |
На територији општине Горњи Милановац се налазе планина Рудник на северу и Вујан на југу. Територија општине Горњи Милановац са севера се граничи са општинама Љиг и Аранђеловац, са североистока и истока са општинама Топола и градском општином Страгари Града Крагујевца, са југоистока и југа Кнић и Чачак и са запада и северозапада са општинама Пожега и Мионица. Кроз општину протичу реке Деспотовица, Гружа, Дичина, Чемерница и Каменица. Део је Моравичког округа, којем, поред ње, припадају и општине Чачак, Лучани и Ивањица.[3]
Од укупне површине општине од 836 сливу Велике Мораве припада 642 или 77%, слив Јасенице, Деспотовице, Дичине, Чемернице, Каменице и Груже. Сливу Саве припада 194 или 23%, токови Драгобиља, Драгобиљице и Качера. Највеће реке на територији општине су: Гружа која има површину слива од 616 (у општини 69 ) и дужину тока од 75 (у општини 14 ); Јасеница чија дужина тока је 85 од чега је 5 на подручју општине; Деспотовица чији слив има површину од 148 , дужина тока је 24 ; Дичина чија је површина слива 190 , а на територији општине је 183 , а дужина је 44 ; Чемерница која има површину слива 109 и Каменица чији је слив 216 (107 на општини), а дужина главног тока је 43 .
Најважнија саобраћајница која пролази кроз територију општине је ауто-пут А2, тзв. коридор XI, (део европског пута Е763). Деоница ауто-пута Љиг-Прељина, укупне дужине 40,3 km, отворена је 7. новембра 2016.[4] Горњи Милановац је повезан са ауто-путем преко петље у Такову, која се налази на око 9 km од града.
За саобраћај општине посебан значај има и Ибарска магистрала која преко територије Горњег Милановца пролази у дужини од 38 . На територију општине долази из правца северозапада, прелази преко Рудника и даље на југ до Горњег Милановца, даље пролази кроз Брђанску клисуру и у Брђанима напушта територију општине. Магистрала има велики значај за Горњи Милановац због веза са Београдом, ауто-путом на западу и са југом земље. Веома је значајан и регионални пут који повезује Горњи Милановац са Рудником и даље, преко Тополе, са Београдом. Сва насељена места општине повезана су локалним асфалтним путевима за регионалне путеве и Ибарску магистралу.
Кроз општину је до шездесетих година 20. века пролазила и пруга уског колосека, која је спајала Чачак и Београд (воз „Ћира“). Након њеног укидања, железничке пруге више нема у општини Горњи Милановац.
Клима је умереноконтинентална али врло хладна. Средња годишња температура креће се од 10,5 °C до 7,7 °C на врху Рудника. Јул је најтоплији месец, а јануар најхладнији. Јесен је топлија од пролећа у просеку за 1 °C. Апсолутни максимум је 38,8 °C (6. јул 1950), а апсолутни минимум -30,5 °C (17. фебруар 1956). Вегетациони период на подручју општине траје 220-260 дана. Средња годишња висина падавина је од 788мм до 985 (на врху Рудника).[5] Најмања падавина, испод 800, падне у околини Горњег Милановца (градско подручје, делови Бруснице и Велереч) и у Давидовици. На осталом делу општине падне 800-900 падавина. Највише падавина падне у периоду април-јуни, а најмање у периоду октобар-фебруар. Зима је најсушније годишње доба, а у току ње падне свега 22% падавина. Најкишнији је јун, а у току вегетационог периода падне око 55% падавина.
Просечни први дан са снежним покривачем је 6. децембар, а последњи 21. март (у Горњем Милановцу). Трајање снега је 80-120 дана у нижим и 160-200 дана у вишим пределима. Преовладавају северни, југоисточни и источни ветрови. Средње брзине износе 1,7-2,6, а максималне брзине се крећу од 13,8-20,7. Релативна влажност ваздуха у граду износи у току године просечно 78,5%. Највећа је зими 85%, а најмања лети 75%.
На надморској висини 500 има 850 падавина, што значи да годишње количине воде на подручју општине износе 711 милиона или око 14 хиљада по становнику. С обзиром да свега 30 падавина учествује у потенцијалу, може се рачунати на 330 милиона или 6.600 по становнику (у Србији је то три пута мање).
Поред града Горњег Милановца, налазе се још две варошице, Прањани и Рудник, и још 60 сеоских насеља:
Град је смештен дуж западне стране европског пута E763, између Љига на северу и Чачка на југу.
Према попису становништва из 2002. године, општина Горњи Милановац је имала 47.641 становника; према попису из 2011. становника има 44.406.[10]
Према подацима пописа 2022. општина има 38985 становника.[1]
Број становника општине | ||||
---|---|---|---|---|
1865. | 27.797 | 55% | ||
1931. | 32.106 | 63% | ||
1948. | 49.604 | 98% | ||
1953. | 49.859 | 98% | ||
1961. | 47.894 | 95% | ||
1971. | 48.420 | 96% | ||
1981. | 50.651 | 100% | ||
1991. | 49.368 | 97% | ||
2002. | 47.641 | 94% | ||
2011. | 44.406 | 88% | ||
2015. | 42.730 | 84% | ||
2022. | 38.985 | 77% |
Број становника за 1865. је дат као збирни податак за Црногорски и Качерски срез, што одговара приближној данашњој површини општине.[12] Подаци за 1931. су дати за Таковски срез, а тада је Рудник са околним селима био у саставу Качерског среза, тако да је овај број мањи од стварног броја становника данашње општине.[13]
Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857, тада основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000. по чувеној уметничкој породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на тргу кнеза Михаила. 1966. је постала део Радничког универзитета, а од 1970. Културног центра. Самостална установа је постала 1995.[14] Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.[15]
Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику. Рудничко одељење је најстарије, настало 1921. као Народна књижница и читаоница. Од 1970-их је смештено у Дому културе и има фонд од преко 10.000 књига. 1970. су настала издвојена одељења у Враћевшници и Прањанима, одељење у Враћевшници има око 6500 књига, док Прањанско има 5000 књига. У Брђанима је издвојено одељење отворено 19. априла 2005, а има преко 3000 књига.
Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10 и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.[16]
У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008,[17] као и Установа за културу при Скупштини општине — Културни центар Горњи Милановац, основан 1970. године.
У Горњем Милановцу је осамдесетих и деведесетих година XX века била активна рок-сцена која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове, а Милановчанин Предраг Дрчелић Скаки је био предводник панк-рок групе Трула коалиција. Познате групе тог времена биле су и: Ан фас, GM Undergrounders,[18] Скарлет и Чудна Шума.
Почетком двехиљадитих најпознатија рок група су и даље Бјесови, а ту си у Плишани малишан, , Страх од Џеки Чена и други.
У општини има неколико културно-уметничких друштава која се баве фолклором и певањем изворних песама, као и једно аматерско позориште. Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“, једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја,[19] док је Културно-уметничко друштво „Шумадија“ формирано 2006. године и данас има више од 600 чланова.[20]
Певачка група „Црнућанка“ из Горње Црнуће негује више деценија карактеристично народно певање и свирање рудничког краја. Група је учествовала на многобројним саборима и манифестацијама широм Србије и у иностранству, а 1976. на предлог Међународне европске комисије им је додељена Европска награда за народну уметност. Група је 2003. објавила монографију под називом „Еј Рудниче, ти планино стара“, где је представљен историјат групе, а такође је укључивало и избор нотних записа песама са пратећим звучним издањем.[21]
КУД „Брђани“ из Брђана са традицијом дугом више од 8 деценија негује изворно народно стваралаштво.
Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, иако Културни центар пушта пројекције одређених филмова у сали Дома културе, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године.
Осмогодишње у Прањанима, Такову, Горњим Бањанима, Бољковцима, Руднику и четири у Горњем Милановцу, четворогодишње основне школе у Горњим Бранетићима, Озрему и на Савинцу, и трогодишње у Полому и Врнчанима.[22]
Основне школе:
Средње школе:
На територији општине има неколико православних цркава и цркава брвнара, као и два манастира. Ту су:
Такође на Руднику се налазе рушевине манастира „Јешевица“, за који се претпоставља да је изграђен у 15. веку, као и католичке цркве „Мисе“, која је у турско време била претворена у џамију.[24]
Има пуно знаменитости, као нпр. Таковски грм, Брдо мира, етно куће на Руднику и у Коштунићима, музеји, итд. На брду насупрот Горњег Милановца, поред Ибраске магистрале, налази се Норвешка кућа, кућа југословенско-норвешког пријатељства која је изграђена добровољним прилозима. Сврха ове куће је неговање пријатељства југословенског и норвешког народа заснованог у ратним данима нацистичке окупације.
У селу Враћевшница се налази чувени манастир Враћевшница кога је 1431. подигао Радич Поступовић (где је такође и сахрањен). Архитектура манастира представља сажет тип грађевина моравске школе. У дворишту манастира сахрањена је баба Вишња, мајка кнеза Милоша. На том месту је подигнут споменик 1901. године. Манастирски комплекс употпуњавају три конака подигнута у разним периодима (најстарији је из времена зидања манастира, други је подигнут 1825, а најновији је подигнут 1868).
Црква Брвнара у Такову једна је од најстаријих грађевина ове врсте у Србији. Подигнута је 1795. године на месту старе из 1724. Црква је обновљена 1935. године. У њеној близини на Цвети 1815. године објављен је историјски договор за подизање Другог српског устанка, а испред ње је кнез Милош одржао познати говор оглашавајући устанак.
У селу Горња Црнућа налази се кућа (конак) кнеза Милоша, која има историјску вредност. Износећи и ширећи заставу пред овом кућом 1815. године, Кнез Милош је окупљеним народним првацима изговорио чувене речи:
Ево мене, ето вас, рат Турцима!
Таковски грм се налази у Такову и познат је по томе што су се ту окупили устаници 1815. године. Овај грм се срушио 1901. године, данашњи грм удаљен је седамнаест метара од места где се налазио стари. Посадио га је кнез Михаило који је откупио земљу око грма, коју је народ дуго звао Кнежева ливада. У Такову се још налази и „Споменик таковском устанку“ и скупина „Таковски устанак“, монументална композиција дело познатог вајара Петра Убавкића.
Излетничка места горњомилановчана су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.
У општини Горњи Милановац налази се неколико споменика културе, односно знаменитих места.
За време СФРЈ, Горњи Милановац је био један од најразвијенијих индустријских центара. У њему су се налазиле познате фабрике: ПИК Таково, Металац, Конфекција Рудник, Фабрика аутомобилских делова, Метал Секо, Сигма, Звезда — фабрика боја и лакова, Типопластика, Дечје новине, итд.
Доба владавине Слободана Милошевића и СПС-а су означили крај горњомилановочког „привредног чуда“. Већина некадашњих социјалистичких гиганата су почетак овог века дочекали у стечају или надомак њега.
Данас расту нова, приватна предузећа. Најпознатија су Спектар (производи амбалажу за кобасице и сл.), Папир Принт (флексо штампа) и Фока (фабрика кеса).
Људи који су рођени у општини Горњи Милановац, или су у њој провели значајан део свог живота:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.