Светомир Настасијевић

Светомир Настасијевић (Горњи Милановац, 1. април 1902 — Београд, 17. август 1979^[1]) био је српски композитор, музички критичар, педагог и теоретичар, диригент, директор Београдске опере и дипломирани архитекта. Важи за једног од најплоднијих домаћих композитора. Поред тога, сарађивао је са бројним београдским листовима и часописима и писао есеје.^[2]

Светомир Настасијевић
Датум рођења	(1902-04-01)1. април 1902.
Место рођења	Горњи Милановац, Краљевина Србија
Датум смрти	17. август 1979.(1979-08-17) (77 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФРЈ

Биографија

Рођен је у породици која је дала више уметника (његова браћа су сликар Живорад и књижевници Момчило и Славомир). Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме – Настасијевић.

Завршио је архитектонски одсек Техничког факултета у Београду, али није познато да ли је радио као архитекта.^[3]

Спрему из свирања виолине, теорије музике и дириговања стекао је приватно у Београду.^[3]

Композиторски рад

Светомир Настасијевић (лево) у друштву пријатеља на премијери Ђурађа Бранковића у Београдској опери 12. јуна 1940. године

Плакат за оперу Ђурађ Бранковић, која је плод успешне сарадње браће: на Момчилов текст Светомир је компоновао музичко-сценски комад

Надахнуће у композиторском раду Светомира Настасијевића потиче из народних мотива, предања и

историје.^[2] Његов опус се састоји од соло песама, композиција за соло инструменте, симфонија, опера, балета, кантата, хорских песама, свита за мешовити хор и песама за глас и клавир. Његова дела су извођена највише између Првог и Другог светског рата, као и 60-их и 70-их година прошлог века.

Плакат за музичку драму Међулушко благо

Познато је да је сарађивао са братом Момчилом и Славомиром. Заједно са Момчилом је компоновао велики број соло песама, кантату за глас „Речи у камену”, опере „Међулушко благо”, „Ђурађ Бранковић” и „Немирне душе”, као и балет „Живи огањ”. За компоновање опере „Први устанак” заслужан је брат Славомир према чијој истоименој драми је дело осмишљено.^[2]

Списак дела

Симфоније

• „Виђење Косовке девојке”
• „Концерт за виолину и оркестар”
• „Концерт Пландовање за флауту и оркестар”
• „Концерт за две флауте и оркестар”
• „Концерт за кларинет и гудачки оркестар”
• „Концерт за харфу и гудачки оркестар”
• „Српска свита”
• „Седам народних игара”
• „Сабор”
• „Пролећна свита за гудачки оркестар”

Опере

• „Међулушко благо”
• „Срећан случај”
• „Ђурађ Бранковић”
• „Немирне душе”
• „Први устанак”
• „Зачарана воденица”
• „Антигона”

Балети

• „У долини Мораве”
• „Живи огањ”

Кантате

• „Слово љубве”
• „Речи у камену”
• „Омер и Мерима”
• „Додола”

Осам свита за мешовити хор^[3]

25 песама за глас и клавир^[3]

Извори

1. Ивана Весић: „Настасијевић, Светомир”, стране 177-179, Српски биографски речник, том 7, Нови Сад, 2018. године
2. „Знаменити Милановчани”. Музеј рудничко-таковског краја. 20. 10. 2019. Приступљено 9. 6. 2021.
3. Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003.  978-86-7152-018-8.

Спољашње везе

• Ђорђе Д. Перић: ПОВОДОМ ЗАБОРАВЉЕНОГ ОГЛЕДА КОМПОЗИТОРА СВЕТОМИРА НАСТАСИJЕВИЋА: „СРПСКА НАРОДНА МЕЛОДИJА У СОНАТИ БЕТОВЕНА“ (Братство, 2020)