српска певачица народне и фолк музике From Wikipedia, the free encyclopedia
Снежана Ђуришић (Горњи Милановац, 6. јун 1959) српска је певачица народне (фолк) музике. Једна је од најталентованијих и најцењенијих певачица на овим просторима, а током каријере, која траје више од пола века, од поштовалаца и публике стекла је епитет „краљица народне музике”. Прву плочу снимила је 1969. године, када јој је било девет година и до сада је снимила преко четрдесет носача звука (ЕП, ЛП, ЦД). Највећи хитови у досадашњој каријери су: Имена ми мог, Причај ми, причај, Клео се, клео, Одакле си, селе, Између мене и тебе, тама, Срна, Куће мале, Све је прошло међу нама, Вратићу се, Кише, Исплачи се, Учинићу све, Мала соба три са три, Ти, она и ја, Ноћ се спрема, Наше тајне чува воденица, Лепи мој, Нико ме није волео као ти... Снимила је велики број трајних снимака за Радио Београд. Истакнута је естрадна уметница и добитница бројних награда и признања за свој рад, међу којима су и Национални естрадно-музички уметник Србије, Естрадно-музичка награда Србије за животно дело и Повеља Културно-просветне заједнице.
Снежана Ђуришић | |
---|---|
Датум рођења | 6. јун 1959. |
Место рођења | Горњи Милановац, НР Србија, ФНР Југославија |
Занимање | Певачица, истакнута естрадна уметница |
Активни период | 1969—данас |
Жанр | Фолк |
Инструмент | Вокал |
Издавачка кућа | Гранд продукција од 2003, раније: ПГП-РТС, ЗАМ |
Повезани чланци | Звезде Гранда Радмила Тодоровић Бабић Миша Мијатовић Драган Александрић Милутин Поповић Захар Драган Стојковић Босанац |
Рођена је 06. јуна 1959. године у Горњем Милановцу, док је детињство са родитељима Миланом и Даром[1] и млађом сестром Мирјаном провела у Витковцу (Краљево). Таленат и изузетну музикалност показивала је од раног детињства, што су уочили њени родитељи и учитељ Тома Мартиновић. Када би са родитељима одлазила на вечеру у кафану, узимала би микрофон од певачице Јелице Цветковић и певала. Као девојчица учествовала је на такмичењу певача аматера Студио 6 вам пружа шансу певајући песму Лепе Лукић „Удати се никад нећу” и освојила дебитантску прву награду, чиме је стекла право да сними плочу. Због изузетног талента и гласовних могућности, називали су је "чудом од детета".
Прву плочу снимила је са девет година. Након наступа на фестивалу Београдско пролеће 1971. године, позвана је на Титов рођендан у Дому омладине, да би је председник потом позвао да заједно са њим исече рођенданску торту.[2] Тито је питао шта жели да буде кад порасте, а Снежана му је одговорила да жели да се бави певањем, али да у Краљеву нема средње музичке школе, као и да њен отац не може да добије прекоманду. Неколико месеци касније, Снежанин отац је добио прекоманду, због чега се цела породица преселила у Београд. У Београду је похађала основну школу "Веселин Маслеша" и музичку школу. Истовремено, снимала је плоче, при чему је услов да се бави певањем био да буде одличан ђак. У младости је тренирала џудо и пливање.
Када је напунила осамнаест година, 1977. године удала се за хармоникаша Слободана Гвозденовића. Наредне године родила је ћерку, а потом и сина (1980).
Професионална музичка каријера Снежане Ђуришић почиње 1969. године, када је са свега девет година за Дискос из Александровца снимила своју прву плочу, названу Баки и деки/Мами и тати.[3] Други ЕП, назван Поклон за рођендан објавила је 1971. године, а након наступа на фестивалу Београдско пролеће исте године, позвана је да присуствује рођендану председника Тита у Дому омладине. Од прве плоче, па до 1980. године снимила их је укупно шеснаест, од чега девет за Југотон, три за Београд диск и по две за ПГП-РТБ и Дискос, а на којима је сарађивала са најеминентнијим композиторима народне музике тог доба: Петар Танасијевић, Данило Живковић, Аца Степић, Милутин Поповић Захар, Радослав Граић, Новица Неговановић, Часлав Ђоковић и Жарко Павловић Ваљевац.
Први ЛП, назван Мој дилбере, куд се шећеш, снимила је 1979. године за Југотон. Исте године са песмом Сама са собом учествовала је на Хит паради, фестивалу на ком ће касније више пута учествовати, певајући неке од својих највећих хитова.
Велики успех у каријери Снежане Ђуришић почиње почетком осамдесетих година албумима Нема ћара од бећара (1982) и Мала соба три са три (1983), објављеним за ПГП РТБ, са истоименим хитовима, чији су аутори чувени хитмејкери — композитор Драган Александрић и текстописац Радмила Тодоровић Бабић. О Снежаниној популарности сведочи и појављивање са неколико колега у серији Камионџије опет возе и филму Камионџије поново возе, у којима је певала песму Калуђеру мој, данас веома популарну. Такође, од 1984. године имала је певачку улогу у представи Мрешћење шарана, у којој је отпевала песме Ој, истино, Небројане чињенице, Слушам сваког и Све је лепо, све је красно.[4] Исте године у сарадњи са Мирољубом Аранђеловићем Кемишом снимила је албум са хитовима: Све је прошло међу нама, коју многи сматрају Снежанином певачком личном картом, Помози ми да те заборавим и Све што радим, теби прија, са којом је учествовала на фестивалу МЕСАМ.
И у наредним годинама, успеси су се низали, а Снежана је постајала све популарнија певачица. 1985. године снима албум са сребрним тиражом Како је лепо било/Причај ми, причај, на ком се налази један од највећих хитова — песма Причај ми, причај. Исте године на фестивалу Илиџа са песмом Кад би још једном покушали осваја другу награду публике. 1986. године објавила је два албума. Најпре у фебруару албум Кад би још једном покушали са хитовима: Наше тајне чува воденица, Кад би још једном покушали, Вараш ме, мангупе, Ти си мени био све и Пуче јелек, пуче брука, а потом у новембру албум Изненади ме/Лако си ме преболео, који је достигао златни тираж. На овом албуму сарађивала је са следећим композиторима: Миша Мијатовић (Изненади ме), Новица Урошевић (Помоли се за моју срећу), Драган Александрић (Где да крене жена остављена и Тако си ме лако преболео), Радослав Граић (А могли смо срећни бити) и Раде Вучковић (Моје пролеће касни).
Албум Биће дана из 1988. године, на ком је почела сарадњу са продуцентом и аранжером Драганом Стојковићем Босанцем, донео је нове хитове: Имена ми мог, Ноћ се спрема, Нек' се зна, Још у мени живиш, а штампан је у платинастом тиражу. Исте године са песмом Тебе нема, мило моје (Коме да причам своју бол) учествовала је на фестивалу народне музике Вогошћа у Сарајеву. Године 1989. снимила је албум са изворним и компонованим народним песмама — Одакле си, селе, Јутрос ми је ружа процветала, Ој, ливадо, росна траво… и учествовала на првом Шумадијском сабору са песмом Црно око, а потом и на МЕСАМ-у са песмом Добривоја Доце Иванковића Док ја волим њега. У сарадњи са продуцентом и аранжером Драганом Стојковићем Босанцем и композиторима Милутином Поповићем Захаром, Мишом Мијатовићем и Драганом Александрићем 1990. године снимила је хит-албум Учинићу све. Највећи хитови са овог, у дијамантском тиражу штампаног, албума су Учинићу све, Кише, Исплачи се и Ударио тук на лук, али су веома популарне и остале песме: Остаде ми песма, Пукло би срце, Пољуби ме и Тебе нема, мило моје. Те године на фестивалу Шумадијски сабор за песму Не дај се, срце осваја награду за најбољу интерпретацију, а у Дому синдиката одржава први солистички концерт у Београду.
У јануару 1991. године наступа на манифестацији "Посело године", а у децембру на МЕСАМ-у са песмом Ој, Крушевцу, Лазарево царство, снимљеном нешто раније поводом 600 година Косовског боја. 1992. године снимила је албум Љубав је рај са песмама Клео се, клео и Певам за љубави старе и учествовала на фестивалу МЕСАМ, на ком је за извођење баладе Кад срце срцу каже збогом освојила награду за најбољу интерпретацију. На албуму објављеном 1994. године сарађује са Зораном Старчевићем, а резултат успешне сарадње биле су песме Између мене и тебе, тама, Да сам волела, Неће срце... Годину 1996. обележили су учешће на последњем МЕСАМ-у, два албума — Истина за ПГП РТС, са хитовима Куће мале и Ти би мог'о да ме спасиш и Она ти срце сломила у сарадњи са Зораном Старчевићем, као и солистички концерт 3. октобра у Дому синдиката у Београду. Године 1997. објавила је два албума у издању ЗАМ-а: Краљица и Зоро, сестро, са песмама: Ти, она и ја, Врати се још једном, Благујно дејче (дует са Шабаном Шаулићем), Зоро, сестро, Три бунара... Наредне године, учествовала је на фестивалу Моравски бисери и снимила албум са четрнаест песама, међу којима су: Ћуд је женска смијешна работа, Хармонико моја, Санак ме мори. Са албума Да ми је из 2000. године, као велики хит издвојила се песма Срна.
Албум из 2001. године је, као и претходни, објављен у издању ЗАМ-а, а након паузе од три године, 2004. године снима албум за Гранд продукцију, чији је продуцент Мирољуб Аранђеловић Кемиш. Октобра 2006. године учествовала је на првом Гранд фестивалу, на ком је певала баладу Буди мушко. У наредним годинама снимила је песме Дуња и Да заиграм, да запевам, а 2009. године, после пет година дискографске паузе, за Гранд продукцију објавила је албум, са ког су се издвојиле песме Велика кућа, велики град, Добро се оженио, Лажеш ме, љубави моја. На трећем Гранд фестивалу, одржаном у марту 2010. године, певала је баладу Лепи мој. Иако песма није освојила ниједну награду, постала је један од највећих хитова.
Године 2011. снимила је обраду песме Ђурђевдан, а наредне година преснимила је песму Волим те, иако не смем, коју је својевремено изводила Аземина Грбић. Такође, у овом периоду снимила је и песме Очев завет (2012), Кандило (2012) и Како да се помирим са тим (2013). У периоду од 2013. до 2015. године била је стални члан стручног жирија у музичком такмичењу Звезде Гранда, да би 2015. године постала члан продукцијског жирија и музички уредник овог такмичења. На Гранд фестивалу поново је учествовала 2014. године, када је и победила, певајући баладу Нико ме није волео као ти.[5]
23. фебруара 2015. године одржала је солистички концерт у Великој дворани београдског Сава центра. У наредним годинама снимила је неколико песама и добила бројна признања, најпре 2016. године признање Нај жена 21. века у области народне музике и Естрадно-музичку награду Србије, а потом Естрадно-музичку награду Србије за животно дело, 2018. године.[6] 2018. године њене песме Одакле си, селе и Цојле, Манојле, гласовима гледалаца и слушалаца Радио-телевизије Србије, сврстане су међу шездесет најлепших народних песама у такмичењу које је организовано поводом шездесет година телевизије.
Концертом у Сава центру, 17. априла 2019. године обележила је педесет година успешне каријере. Том приликом уручена јој је Повеља за животно дело Културно-просветне заједнице Србије. Савез естрадно-музичких уметника Србије јој је 2020. године доделио признање "Национални естрадно-музички уметник Србије".
До сада је снимила 16 сингл-плоча, 23 студијска албума и неколико компилација.
Спот | Година | Режисер |
---|---|---|
Вараш ме мангупе | 1986. | — |
Ти си мени био све | 1986. | — |
Кише | 1990. | — |
Ударио тук на лук | 1990. | — |
Учинићу све | 1990. | — |
Исплачи се,отвори душу | 1990. | — |
Измећу тебе и мене тама | 1995. | — |
Ти би мог’о да ме спасиш | 1996. | Дејан Милићевић |
4 у 1 (Лепи мој, Кандило, Дуња, Клео се, клео) | 2012. | Дејан Милићевић |
После тебе, ти | 2017. | Горан Шљивић |
Калуђеру мој | 2019. | Д. Шљивић |
Мој геније | 2023. | Бојан Стевановић |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.