српска певачица (1940) From Wikipedia, the free encyclopedia
Лепава Мушовић (Милочај код Краљева, 13. јануар 1940), позната као Лепа Лукић, српска и југословенска је певачица, глумица и телевизијска личност. Њени најпознатији и највећи хитови су: Од извора два путића, Срце је моје виолина, Вараш ме, вараш ме и други.[3][4]
| Лепа Лукић | |
|---|---|
 Лукић (2013) | |
| Име по рођењу | Лепава Мушовић |
| Датум рођења | 13. јануар 1940. |
| Место рођења | Милочај код Краљева, Краљевина Југославија |
| Занимање |
|
| Супружник | |
| Партнер | Исмет Алајбеговић Шербо (1963—1968) |
| Активни период | 1964—данас |
| Жанр | |
| Инструменти | вокал |
| Издавачке куће | ПГП РТС |
| Награде | Медаља за заслуге (2024). Златни микрофон (2024). |
Рођена је 13. јануара 1940. године у селу Милочају. Родитељи су јој били Радисав и Милосија.[4] Родни лист је добила 16. јануара, што се често погрешно узима као њен датум рођења.[5][непоуздан извор?] Имала је једног брата, Радомира (рођен 1936).
Завршила је средњу пољопривредну школу. Први успех је доживела 1964. када је снимила песму Од извора два путића, коју је компоновао Петар Танасијевић.[6] Њено певање карактерише лакоћа, непогрешива интонација и велики број музичких орнамената.
Снимила је много трајних снимака изворних песама: Босиоче мој зелени, Бере цура плав јоргован, Ој ливадо, росна траво, Хвалила се липа код багрема, Лојзе се реже, Текла река Лепеница, Булбул ми поје, Златиборе, мој зелени боре, На ливади чува Мара стотину оваца, Дјевојка соколу зулум учинила...
Такође, много њених песама су евергрин хитови: Од извора два путића, Ој, месече, звездо сјајна, Што капију ниси, драги, затворио, Чај за двоје, Срце је моје виолина, Зоране, Вараш ме, вараш ме, Певам и тугујем, Извини, али много ми је жао, Шаран ћилим вијугама, Опанчићи на кљунчиће, Лепотан, враголан, Не питај ме, Људи, ко зна лека срцу мом, Оплакана љубав, Не живи се хиљаду година...
Играла је у неколико филмова. По многим критичарима верно је одглумила у филму И Бог створи кафанску певачицу (1972), у режији Јована Живановића.
Клуб њених обожавалаца је основан августа 1970. године у Ечки.[7] Песме које пева говоре о селу, старим српским обичајима, стадима оваца, чобани(ца)ма, духу прошлих времена...
Удала се 1977. за Владимира — Владу Перовића, естрадног менаџера, са којим је живела седам година.[8] У браку са трећим мужем, Миланом Милановићем, била је од 2000. до његове смрти 2019. године.[9][10]
Песму „Наследница” снимила је са Иваном Ђорђевић која касније није наставила да се бави музиком.[11]
По неким подацима је наводно једном приликом играла покер са принцом Ђорђем Карађорђевићем.[12]
Одликована је златном Медаљом за заслуге (2024).[13] Добитница је Награде Златни микрофон (2024).[14]
Велики хит Лепе Лукић, "Срце је моје виолина" послужио је као инспирацију за кратку причу "Срце је моје од папира" македонске списатељице Оливере Ћорвезироске.[15]
| Спот | Година | Режисер |
|---|---|---|
| Опанчићи на кљунчиће | 1971 | - |
| Од извора два путића | 1972 | - |
| Чај за двоје | 1985 | - |
| Исповест једне жене | 1988 | - |
| Оплакујем своју љубав | 1988 | - |
| Судбино сузо судбино | 1988 | - |
| Наследница | 1995 | - |
| Лутаћу још дуго | 1995 | - |
| Песма наша умрет'неће | 1997 | - |
| Деца ноћи | 2010 | Дејан Милићевић |
| Балада о мајци | 2013 | - |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
