Будва

Будва је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 19.218 становника. Приобално подручје, названо Будванска ривијера, центар је туризма у Црној Гори, а познато је по добро очуваном средњовјековном зидинама, пјешчаним плажама и ноћном животу. Будва је стара 2.500 година, што је чини једним од најстаријих насеља на обали Јадранског мора.

Будва
Будва
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Будва
Становништво
— 2023.	19.218
Географске карактеристике
Координате	42° 17′ 16″ С; 18° 50′ 30″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	3
Будва Будва на карти Црне Горе
Остали подаци
Градоначелник	Мило Божовић
Поштански број	85310 85311
Позивни број	033
Регистарска ознака
Веб-сајт

Географија

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3,4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година^{[тражи се извор]} и један је од најстаријих градова на Јадранском мору.^{[тражи се извор]}

Историја

Илирско-грчки тип шлема из Будве (4-ти век старе ере)

Трагови раних насеља на ширем подручју будванског приморја потичу из протоисторијског периода, а утврђени град на мјесту Будве постојао је већ у античко доба. Историчари сматрају да је првобитно античко мјесто настало на остврву које се налазило непосредно уз обалу, а које је временом спојено са копном путем насипња и стварања земљоуза. Иако су антички Грци дуж обала Јадранског мора оснивали разне колоније, сматра се да на подручју данашњег црногорског приморја нијесу усјпели у трајном насељавању већих скупина колониста. Умјесто тога, постојале су само мање грчке тржишне испоставе — емпорији. Једна од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, била у Будви (Butua). Први помен овог града налазимо у V вијеку прије нове ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана.^[1][2]

У залеђу античке Будве живјели су Илири. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti").

Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Дуж илирских обала Јадрана, Римљани су оснивали своја насеља (конвенти или опида: oppida civium Romananorum), настањена колонизованим римским грађанима, а на том простору су потом успоставили провинцију Далмацију, којој је припадала и античка Будва (Butua или Butuanum). На тим просторима се упоредо са досељавањем римских колониста одвијала и постепена романизација домаћег илирског становништва. Након управне реформе која је спроведена у вријеме цара Диоклецијана (284-305), Будва је припала новоствореној провинцији Превалитани, чији је главни град била античка Скодра (данашњи Скадар). Потоњом подјелом Римског Царства (395), Превалитана је заједно са Будвом припала Источном римском царству, односно Византији, под чијом је влашћу остала све до почетка 7. вијека.^[3][4]

Црква Светог Саве (лево) и црква Санта марија ин пунта (Света Марија на хриди, десно)

Острво Свети Никола (Шкољ) код Будве

Спруд Туња којим је острво Свети Никола повезано са Будвом. За време осеке водостај се спушта на свега пола метра, па се готово може прегазити

Разарањем античке Превалитане од стране Авара почетком 7. вијека и насељавањем Словена дуж јадранских обала, знатан дио романизованих старосједелаца повукао се у преостале приморске градове. У залеђу јужног Јадрана настанила су се српска племена, а тачно вријеме обнове византинске власти у Будви није познато. По осамостаљењу кнежевине Дукље, Будва улази у њен састав, а касније поново потпада под византијску власт. Око 1185. године улази у састав српске државе великог жупана Стефана Немање, те потом припада средњовјековној Краљевини Србији и Српском царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Душана и знаменити Статут града Будве.^[5][6][7]

Након распада Српског царства, Будва је променила неколико господара, тако да се у разним периодима налазила под влашћу Балшића (1360-1392, 1398-1405, 1412-1419), Црнојевића (1392-1396), Косача (1396-1398), Српске деспотовине (1423-1442) и Млетачке републике (1405-1412, 1419-1423, 1442-1797). Након првог пада већег дела Српске деспотовине под турску власт (1439), српски деспот Ђурађ Бранковић је 1440. године пристигао на зетско приморје како би сачувао власт у областима око Будве и Бара, али недуго након његовог одласка (1441) поменуте области су потпале под трајну млетачки власт, коју је Будва прихватила 1442. године. У запоседнутом граду, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1442. до 1797. године, а Имена свих ових ректора позната су на основу грађе из млетачких архива.^[8][9][10]

После пада Млетачке републике (1797), у Будви се смјењују окупационе власти: хабзбуршка (1797-1806), руска (1806-1807) и француска (1807-1813), а потом накратко постаје дио заједничке бокељско-црногорске политичке заједнице (1813-1814).^[11] Град се потом налази под влашћу Аустријске царевине (1814-1867) и Аустроугарске монархије (1867-1918). За вријеме Првог свјетског рата, Црногорска војска привремено ослобађа Будву 1915. године, а трајно ослобођење наступа 1918. године, када град улази у састав новостворене Краљевине СХС, а од 1929. године припада Зетској бановини. За вријеме Другог свјетског рата, град се налазио под италијанском (1941-1943) и њемачком окупацијом (1943-1944), а по ослобођењу је укључен у састав југословенске федералне јединице Црне Горе.

Стари Град

Венецијански зидови Будве на поштанској разгледници из 1900

Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква () која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.

Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).

Демографија

Етничка мапа општине Будва.

Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.

Попис становништва 1991 — 11.710 становника:

• 7,318 Црногорци (62.49%)
• 2,631 Срби (22.46%)
• 1,006 Југословени (8.59%)
• 176 Муслимани (1.5%)
• 134 Хрвати (1.14%)
• 74 Албанци (0.63%)
• 371 остали (3.19%)

У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[12] Година Становника 1948. 687 1953. 812 1961. 1.349 1971. 2.550 1981. 4.684 1991. 7.178 7.086 2003. 11.058 10.918 2011. 13.338

Национални састав према попису из 2023. ‍
Срби			9.822	35,79%
Црногорци			9.774	35,61%
Руси			3.738	13,62%
Украјинци			1.029	3,75%
Белоруси			224	0,82%
Египћани			190	0,69%
Хрвати			144	0,52%
Турци			345	1,26%
непознато			1.419	5,16%

Национални састав према попису из 2003.[13]‍
Црногорци			5.260	48,17%
Срби			4.177	38,25%
Муслимани			167	1,52%
Хрвати			134	1,22%
Југословени			69	0,63%
Албанци			43	0,39%
Роми			27	0,24%
Бошњаци			24	0,21%
Мађари			19	0,17%
Македонци			18	0,16%
Руси			13	0,11%
непознато			77	0,70%

Национални састав према попису из 2011.‍
Црногорци			6.847	51,33%
Срби			4.779	35,83%
Руси			132	0,99%
Хрвати			130	0,97%
неизјашњени			765	5,73%

Становништво према полу и старости^[14]

	м			ж
?	28			43
80+	35			78
75—79	69			99
70—74	129			145
65—69	183			165
60—64	191			222
55—59	231			277
50—54	386			386
45—49	457			498
40—44	360			505
35—39	331			446
30—34	379			436
25—29	387			431
20—24	458			456
15—19	408			444
10—14	407			357
5—9	392			359
0—4	396			344
Просек :	436			24

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 244 282 464 868 1.497 2.339 3.606

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 3.587 779 668 622 973 373 127 24 10 5 6

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.032	1.324	2.486	73	93	56
Женски	4.631	1.379	2.467	494	247	44
УКУПНО	8.663	2.703	4.953	567	340	100

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.043	10	4	1	91
Женски	1.916	3	0	0	51
УКУПНО	3.959	13	4	1	142
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	94	146	331	520	183
Женски	27	35	487	466	119
УКУПНО	121	181	818	986	302
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	21	99	210	52	29
Женски	37	95	154	158	95
УКУПНО	58	194	364	210	124
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	179	0	1	72
Женски	149	2	3	35
УКУПНО	328	2	4	107

Становништво по делатностима које обавља

Спорт

Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будва, ВК Будва и ФК Могрен.

Култура

Манифестације

• Пјесма Медитерана
• Си Денс фестивал
• Монтенегро Баскер Фест
• Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана«
• Фестивал »Укус Медитерана« — Гастро фестивал
• Дан шируна

Партнерски градови

Будва је побратимљена са следећим општинама:

Врачар (Србија — од 2022.[15]

Галерија

• 
  Поглед са бедема
• 
  Стара Будва
• 
  Стара Будва
• 
  Стара Будва
• 
  Стара Будва
• 
  Кула бедема Старог Града
• 
  Словенска плажа
• 
  Плажа Јаз
• 
  Гимназијалци осликавају мурал у Савичића потоку, поводом „Дана планете Земље”
• 
  Мурали у Савичића потоку

Види још

• Стари град (Будва)
• Средња мјешовита школа „Данило Киш” у Будви
• Будванска ривијера
• Свети Никола (острво)

Референце

1. Гарашанин & Гарашанин 1967а, стр. 35-86. sfn грешка: no target: CITEREFГарашанинГарашанин1967а (help)
2. Гарашанин & Гарашанин 1967б, стр. 87-139. sfn грешка: no target: CITEREFГарашанинГарашанин1967б (help)
3. Гарашанин & Гарашанин 1967в, стр. 141-239. sfn грешка: no target: CITEREFГарашанинГарашанин1967в (help)
4. Ковачевић 1967а, стр. 241-277. sfn грешка: no target: CITEREFКовачевић1967а (help)
5. Синдик 1957, стр. 23-36.
6. Ковачевић 1967б, стр. 279–444. sfn грешка: no target: CITEREFКовачевић1967б (help)
7. Ћирковић 1970а, стр. 3–93. sfn грешка: no target: CITEREFЋирковић1970а (help)
8. Ћирковић 1970б, стр. 3-48. sfn грешка: no target: CITEREFЋирковић1970б (help)
9. Божић 1970а, стр. 49–133. sfn грешка: no target: CITEREFБожић1970а (help)
10. Божић 1970б, стр. 135-275. sfn грешка: no target: CITEREFБожић1970б (help)
11. Бојовић 1991, стр. 17—27.
12. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
13. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
14. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
15. „САРАДЊА БУДВЕ И ВРАЧАРА: Побратимиле се две општине”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-07-11.

Литература

• Антоновић, Милош (2003). Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку. Београд: Историјски институт.
• Божић, Иван (1970а). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
• Божић, Иван (1970б). „Зета у Деспотовини” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275.
• Божић, Иван (1970в). „Владавина Црнојевића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
• Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
• Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
• Бојовић, Јован Р. (1991). „Историјски оквири уједињења Црне Горе, Паштровића, Будве и Боке Которске 1813. године”. Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813—1814. године. Титоград: Историјски институт. стр. 17—27.
• Гарашанин, Драга; Гарашанин, Милутин (1967а). „Црна Гора у праисторијско доба” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 35—86.
• Гарашанин, Драга; Гарашанин, Милутин (1967б). „Црна Гора у освит писане историје” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 87—139.
• Гарашанин, Драга; Гарашанин, Милутин (1967в). „Црна Гора у доба Римског царства” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 141—239.
• Ковачевић, Јован И. (1967а). „Провинција Превалис” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 241—277.
• Ковачевић, Јован (1967б). „Од доласка Словена до краја XII вијека” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
• Синдик, Илија (1957). „Однос града Будве према владарима из династије Немањића”. Историски часопис. 7: 23—36.
• Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.
• Спремић, Момчило (2005). „Грбаљ и Српска деспотовина (1421-1459)”. Грбаљ кроз вјекове. Грбаљ: Друштво за обнову Манастира Подластва. стр. 193—213.
• Ћирковић, Сима (1970а). „Зета у држави Немањића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
• Ћирковић, Сима (1970б). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
• Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
• Rešetar, Luka (мај 2017). BUDVA – KROZ ISTORIJU ZA BUDUĆNOST (PDF). Tivat: FAKULTET ZA MEDITERANSKE POSLOVNE STUDIJE TIVAT. Приступљено 4. 4. 2020.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Туристичка организација Будва
• Будва, туристички водич (хотели, приватни смјештај, излети)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Патрола до Будве кроз кањон Мораче, САТ РТС - Званични канал
• Добродошли у Будву - филм (1963)