From Wikipedia, the free encyclopedia
Моксибустија (; енг. Moxibustion) је традиционална кинеска медицинска терапија која се базира на спаљивању осушених остатака моксе, односно пелина (Artemisia sp.) на одређеним тачкама на телу. Игра важну улогу у традиционалним медицинским праксама Кине, Тибета, Јапана, Кореје, Вијетнама и Монголије. Кинески знак за акупунктуру, дословно преведен, у ствари значи „акупунктура-мокибустија“. Сврха моксибустије, као и код већине облика традиционалне кинеске медицине, је јачање крви, подстицање протока чи енергије и одржавање општег здравља.[1]
| Моксибустија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Традиционална кинеска медицина |
| МКБ-9-CM | 93.35 |
| MeSH | D009071 |
Биљка се припрема тако што се суши и меље у прах, а затим се прах пакује у штапић, попут цигаре. Терапија се врши индиректно, акупунктурним иглама или се штапић спаљује директно на кожи пацијента.
Терапија акупунктуром и моксибустијом у кинеској традиционалној медицини уврштена је 2010. године на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[2]
Прве напомене о овој терапији у западном могу се наћи у писмима и извештајима португалских мисионара у Јапану из 16. века. Назвали су га botão de fogo (дугме за ватру). Исти термин првобитно се користио за једну врсту западњачке пегле.
Прву европску књигу о овој терапији објавио је Херман Бушоф (Hermann Buschoff), 1674. године, а две године касније појавило се и издање на енглеском језику. У преводу је он користио јапански термин „могуса”. Како се глас „у“ у овој речи слабо чује, превео га је као „Мокса". Каснији аутори су комбиновали термин „мокса“ са латинском речју combustio (сагоревање).[3][4]
Врста пелина који се користи за производњу Моксе на кинеском је аи или аицао (艾,艾草),[5] а на јапанском иомоги (蓬). Кинески називи за моксибустију су јиу (灸) или јиусху (灸術), док Јапанци користе исте знакове и изговарају их као кју и кјујутсу. На корејском језику име биљке је ттеум (뜸). У корејској традицији развој моксибустије приписује се легендарном цару Дангуну.[6]
.jpg)
_2.jpg)
Практичари ове терапије користе моксу за загревање региона на телу и меридијанских тачака (истих као у акупунктури) [7] са намером да подстакну циркулацију и подстакну блажи проток крви и чи енергије. Верује се да се овом терапијом могу лечити стања повезана са „хладноћом“ или „недостатком јанга“ у кинеској медицини.[8] Тврди се да моксибустија ублажава хладноћу и влагу у телу, а користи се и током порођаја, како би се беба постављена задком окренула у прави положај.[9][10]
Практичари тврде да је моксибустија посебно ефикасна у лечењу хроничних проблема, „дефицитарних стања“ (слабости организма) и у геронтологији. Биан Куе (око 500. п. н. е.) један је од најпознатијих кинеских античких лекара и први специјалиста за моксибустију. У својим делима расправљао је о предностима моксе над акупунктуром. Моксибустија се често користи у комбинацији са акупунктуром.
Постоји неколико метода моксибустије, а неке од њих су:
У савременој пракси користи се и самолепива мокса, модеран производ који се продаје у Јапану, Кореји и Кини. Обично је основа лепљива и лепи се на акупунктурну тачку која се третира.
У једном спису из 1869. године, Запис о сувереним учењима (Chuanwu lingji lu) аутора Ђанг Јухенга (Zhang Youheng) налази се 84 илустрације у боји које приказују акупунктурне тачке на телу на којима се примењује мокса:
Прву модерну научну публикацију о моксибустији написао је јапански лекар Хара Шиметаро (Hara Shimetarō, 1882-1991) који је 1927. године спровео детаљно истраживање хематолошких ефеката моксибустије. Две године касније Медицински факултет Царског универзитета у Кјушу прихватио је његову докторску дисертацију на ту тему.[12] Последња Харина публикација објављена је 1981. [13]
У британској медицинској ревији Кокран објављен је чланак у ком су дати ограничени докази за употребу третмана моксом у исправљању положаја беба током порођаја. Аутор се у чланку позвао на више експерименталних испитивања. Нежељени ефекти су били мучнина, иритација грла и болови у стомаку због контракција.[14] Моксибустија је такође проучавана за лечење болова,[15] рака, [16] можданог удара,[17] улцерозног колитиса,[18] констипације [19] и хипертензије, [20] али је каснијим проучавањем ових студија утврђено да су оне ниског научног квалитета и да би позитивни налази могли бити резултат пристрасности уредништва публикације.[21]
Пелин се, поред осталих биљака, често користи за израду мирисних штапића. У Европи су се гранчице пелина некада стављале испод јастука, како би се изазвали снови. Биљка је у англосаксонско доба често повезивана са бављењем магијом.[22]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
