Душан Ковачевић
српски драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик From Wikipedia, the free encyclopedia
српски драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик From Wikipedia, the free encyclopedia
Душан Ковачевић (Мрђеновац код Шапца, 12. јул 1948) српски је драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик.
| Душан Ковачевић | |
|---|---|
 Душан Ковачевић | |
| Пуно име | Душан Ковачевић |
| Датум рођења | 12. јул 1948. |
| Место рођења | Мрђеновац, ФНР Југославија |
| Образовање | Универзитет у Београду |
| Утицао на | Јордан Цветановић |
Гимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, a дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године.
У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.
Отац је музичарке Лене Ковачевић. Са Вуком Бојовићем je у Бору отворио први зоолошки врт у источној Србији, четврти у Србији 23. новембра 2011. године.[1]
Ковачевић је аутор великог броја драмских дела са комичним садржајима у којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива него и потпунија и комплекснија.
Пошто је написао сценарио за филм Емира Кустурице, Подземље, преточио га је у прозу.
У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот.
Његове драме су превођене на енглески језик.[2]
Отворио је 65. Београдски сајам књига 2022. године.[3]
У свим овим делима Душан Ковачевић даје све аспекте свакодневног живота, бојећи га с времена на време и алузијама на политику и све што је она носила са собом. Радња његових дела, ма о ком драмском делу да је реч, захвата обично више нивоа друштвеног живота, разна занимања и идеолошка опредељења у времену које нам је блиско и по садржајима врло препознатљиво.
Објавио је и књигу „Век, календар за године које су прошле“ (1998). Живи и ради као професионални писац у Београду.
.jpg)
Командир Ордена Карађорђеве звезде, доделио престолонаследник Александар Карађорђевић (2017)
Сретењски орден првог степена, доделио председник Републике Србије Александар Вучић (2020)[4]| Година | Назив |
|---|---|
| 1975. | Повратак лопова (ТВ) |
| 1975. | Двособна кафана (ТВ) |
| 1976. | Звездана прашина (ТВ) |
| 1977. | Бештије |
| 1978—1979. | Чардак и на небу и на земљи (серија) |
| 1980. | Ко то тамо пева |
| 1980. | Посебан третман |
| 1982. | Маратонци трче почасни круг |
| 1983. | Писмо - Глава |
| 1984. | Балкански шпијун |
| 1989. | Свети Георгије убија аждају (ТВ) |
| 1989. | Сабирни центар |
| 1990. | Професионалац (ТВ) |
| 1990. | Клаустрофобична комедија (ТВ) |
| 1994. | Други живот господина Креинса |
| 1995. | Урнебесна трагедија |
| 1995. | Подземље |
| 1996. | Била једном једна земља (серија) |
| 2003. | Професионалац |
| 2009. | Свети Георгије убива аждаху |
| 2021. | Није лоше бити човек |
| 2023. | Хероји Халијарда |
| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1984. | Балкански шпијун | ||
| 2003. | Професионалац | ||
| 2021. | Није лоше бити човек |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
