југословенски филм из 1995. године у режији Емира Кустурице From Wikipedia, the free encyclopedia
Подземље (енгл. — Андерграунд; познат и као Била једном једна земља) је југословенски ратни хумористички филм из 1995. године.[1]
| Подземље | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Подземље Била једном једна земља |
| Жанр | комедија ратни |
| Режија | Емир Кустурица |
| Сценарио | Душан Ковачевић |
| Продуцент | Макса Ћатовић Карл Баумгартнер |
| Главне улоге | Предраг Мики Манојловић Лазар Ристовски Мирјана Јоковић |
| Музика | Горан Бреговић |
| Директор фотографије | Вилко Филач |
| Монтажа | Бранка Чеперац |
| Продуцентска кућа | Комуна Pandora film Novo film Tschapline films Радио-телевизија Србије |
| Година | 1995. |
| Трајање | 175 минута |
| Земља |  СР Југославија |
| Језик | српски |
| Буџет | 14 милиона долара (процена) |
| Награде | Златна палма |
| веза | |
Филм је био српски кандидат за Оскара за најбољи филм ван енглеског говорног подручја[2] за 1995. годину.
Прича о породицама које се скривају у подземним одајама за време нацистичке окупације Београда. Уз помоћ пустоловног профитера они производе оружје за покрет отпора. Овај посао је настављен и после рата јер им њихов „доброчинитељ“ пушта фиктивне извештаје о немачким победама како би одржао подземну производњу и даље се богатио. Он успева да убеди и свог најбољег пријатеља да остане у подземљу како би могао да само за себе задржи девојку коју обојица воле. Пролази двадесет година и за време једног подземног венчања неки од преварених нађу излаз у горњи свет. Иако је 1961. година, они верују да су нацисти још на власти јер су се обрели на снимању филма који приказује немачку окупацију. Неки од ових патриота наћи ће се и у борбама у Славонији 1991. године, а међу њима и два бивша пријатеља.[1]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Лазар Ристовски (1952) | Петар Попара „Црни“ |
| Предраг Манојловић (1950) | Марко Дрен |
| Мирјана Јоковић (1967) | Наталија Дрен |
| Славко Штимац (1960) | Иван Дрен |
| Срђан Тодоровић (1965) | Јован |
| Бора Тодоровић (1929-2014) | Голуб |
| Данило Бата Стојковић (1934-2002) | Деда |
| Мирјана Карановић (1957) | Вера |
| Ернст Штецнер (1952) | Франц |
| Давор Дујмовић (1969-1999) | Бата |
| Петар Краљ (1941-2011) | Др Мирковић |
| Драган Николић (1943-2016) | Режисер |
| Јосиф Татић (1946-2013) | Полицајац |
| Милена Павловић (1972) | Јелена |
| Бранислав Лечић (1955) | Мустафа |
| Ерол Кадић (1955) | Јанез |
| Бранко Цвејић (1946-2022) | Капетан |
| Емир Кустурица (1954) | Шверцер оружјем |
| Неле Карајлић (1962) | Циганин |
| Бранко Петковић (1940-1998) | Конобар |
| Рас Растодер (1938) | Кувар на броду |
Филм је награђен Златном палмом на филмском фестивалу у Кану.[3]
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Подземље".[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
