Александар Карађорђевић (престолонаследник)

Александар Карађорђевић (Лондон, 17. јул 1945), у Србији познат и као Престолонаследник Александар, старешина је куће Карађорђевића и бивши југословенски престолонаследник. Син је јединац последњег југословенског краља Петра II и краљице Александре.

Александар Карађорђевић
Званична фотографија престолонаследника Александра
Датум рођења	( 1945-07-17)17. јул 1945. (79 год.)
Место рођења	Лондон, Уједињено Краљевство (територија Краљевине Југославије)
Супружник	Марија да Глорија од Орлеана и Брагансе, Катарина Карађорђевић
Потомство	Петар А. Карађорђевић, Филип Карађорђевић, Александар А. Карађорђевић
Родитељи	Петар II Карађорђевић Александра Карађорђевић
Династија	Карађорђевићи
старешина Краљевске породице Југославије и Србије
Период	3. новембар 1970 — данас
Претходник	Петар II Карађорђевић
престолонаследник Краљевине Југославије
Период	17. јул 1945 — 29. новембар 1945.
Чин	капетан
Монограм принца од Југославије и Србије Александра Карађорђевића Лични грб принца од Југославије и Србије Александра Карађорђевића Лична стандарта принца од Југославије и Србије Александра Карађорђевића

Породица Александра Карађорђевића

Александар Карађорђевић са Владом Дивцем, бившим америчким амбасадором у Србији Мајклом Полтом и његовом супругом и министром здравља Томицом Милосављевићем.

Његов отац Петар II у време његовог рођења је био краљ Југославије, али је он своја владарска овлашћења под притиском британског премијера Винстона Черчила пренео на Намесништво, формирано 20. јануара 1945. године, а монархија је крајем исте године од стране комунистичке власти укинута. Од рођења па до укидања монархије у раздобљу од 4 и по месеца био је престолонаследник Југославије. Након смрти свога оца постао је претендент на укинут трон Југославије. Од 2001. године живи са својом супругом Катарином у Краљевском двору у Београду.

Биографија

Александар (Петров) Карађорђевић је рођен 17. јула 1945. године у хотелу „Клериџис“ (енгл. ) у Лондону, као прво (и једино) дете југословенског краља Петра II и принцезе Александре од Грчке и Данске. Председник британске владе Винстон Черчил, прогласио је хотелски апартман број 212. територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар добио титулу престолонаследника, будући да је краљ Петар II тада још увек био краљ Југославије. О проглашењу апартмана за југословенску територију нема трагова у британским изворима, а документи из канцеларије Петра II су нестали. Забележено је у том периоду у депеши конзула Краљевине Југославије др Драгана Протића: „Имам част да вас обавестим да је Њено Величанство Краљица Александра родила сина у хотелу „Клериџис“, и да у личној карти и књижици Њеног Величанства стоји адреса 41 Upper Grosvenor Street". Изјава конзула уверава да је престолонаследник рођен у хотелу али је по рођењу преко мајке регистрован у амбасади своје државе.^[1]

Неколико година раније његов отац, млади краљ Петар II, је 15. априла 1941. године, у току краткотрајног Априлског рата, пред инвазијом снага сила Осовине, напустио Југославију и заједно са члановима Владе, отишао у Атину. Касније су прешли у Јерусалим, затим у Каиро и на крају у Лондон. Године 1944, се у Лондону оженио принцезом Александром од Грчке, ћерком грчког краља Александра и Аспазије Манос.

Порекло Александра је владарско и са очеве и са мајчине стране, име је добио по деди, југословенском краљу Александру I Карађорђевићу, а исто тако се звао и његов деда по мајци, грчки краљ Александар. Баба по оцу му је била краљица Марија Карађорђевић, румунска принцеза, ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије која је била британска принцеза. Директан је потомак краљице Викторије.

Крштење Александра извршио је патријарх Гаврило у Вестминстерској опатији 24. октобра 1945, а кумови су били британски краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета.

Током Другог светског рата у Југославији је вођен грађански рат између ројалиста (присталица монархије) и партизана (присталице социјализма и републике). Подршку Савезника имали су најпре ЈВуО (познатији као четници), до 1943. године, а потом партизани. Пошто је партизански покрет „де факто“ преузео власт над земљом, Савезници су посредовали договор између краља Петра II и вође партизана маршала Тита. Споразум је постигнут почетком 1945. године када је краљ сва своја овлашћења предао Регентском савету, а касније је формирана Привремена влада. У новембру, после парламентарних избора, нови југословенски парламент је укинуо монархију и прогласио републику. Још 1943. године, партизански покрет је донео одлуку о забрани повратка краља Петра II у земљу. Каснијих година, краљ и краљица су живели у изгнанству у више земаља - САД, Француска, Италија и Енглеска, а краљ Петар II је умро 1970. године у Денверу.

Александар се школовао у „Л Розеју“ (фр. ), у Швајцарској; Војној академији Калвер (енгл. ) у Индијани (САД); Гордонстону (енгл. ) у Шкотској и Милфилду (енгл. ) у Енглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Уједињеног Краљевства. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16/5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Током 1972. године освојио је титулу шампиона британске војске у скијању. Војну службу је напустио 1972. године и посветио се пословној каријери.

Покушаји повратка из емиграције

Принц Александар је 1991. године у пратњи своје супруге принцезе Катарине и синова Петра, Филипа и Александра први пут допутовао у Југославију. Касније је поново долазио током 1992, 1995. и 2000. године. Поред Србије, посетио је 1999. Црну Гору и Косово и Метохију, а 2000. године Босну и Херцеговину и поново Црну Гору.

Александар се у почетку није мешао у политички живот у Србији, мада је био наклоњен антикомунистичкој и антимилошевићевској опозицији. Године 1999. активно се придружио у кампању против Слободана Милошевића - држао је састанке и био у сталном контакту са српском опозицијом и људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године сазвао је у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције, а потом је учествовао на састанку у Бањој Луци, у јануару и Атини, у априлу 2000. године.

Долазак у отаџбину

Одлуком Владе СР Југославије, 2001. године, породици Александра Карађорђевића је уступљен на коришћење дворски комплекс на Дедињу у Београду, у којем и данас живе.

Принц Александар је у почетку имао приличну популарност, посебно у периоду непосредно после пада комунизма, али је она временом избледела услед његовог несналажења на политичкој сцени, а најчешће му се замера незнање српског језика. У годинама након петооктобарске смене власти, неки његови политички ставови наишли су на велико неразумевање и осуду у Србији. Популарност принца Александра никада није била довољна за поновно успостављање монархије у Србији.^[2] Један део народа, Српска православна црква, и поједини чланови Владе Републике Србије подржавају увођење монархије у уставни поредак Србије, а невладина организација која се бави популаризацијом монархије и принца Александра у народу је Удружење Краљевина Србија, која функционише под његовим покровитељством.

Као близак сродник британске краљевске породице био је присутан на венчању принца Вилијама априла 2011. године у делу Вестминстерске опатије резервисаном за породицу младожење.^[3]

По својој жељи а у тежњи да врати у Србију посмртне остатке чланова своје породице који су преминули у иностранству принц Александар је био иницијатор и један од главних чланова комисије која је била одговорна за пренос посмртних остатака, краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и принца Андреја.^[4] Захваљујући његовом залагању враћени су сви чланови династије Карађорђевић а захваљујући помоћи државе одржана је државна сахрана на Опленцу, где су у краљевски крипту положени ковчези са посмртним остацима његовог оца, мајке, баке и стрица. Сахрани су присуствовали представници државног врха, многих краљевских породица света, дипломатског кора и др.^[5]

Виши суд у Београду га је рехабилитовао 8. јула 2015. године. Утврђено је Указ 392 Президијума Председништва Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947. године, ништав од тренутка доношења, у делу који се односи на престолонаследника те да се рехабилитовано лице, сматра се неосуђиваним.^[6][7]

У Београду је 18-19. јула 2015. свечано обележио 70. рођендан. Међу гостима било је више чланова краљевских породица који су том приликом дошли у Београд. Међу виђенијим гостима била су два шефа државе, Шведски краљ Карл XVI Густаф, кнез Монака Алберт II и бивша Шпанска краљица Софија.^[8]

Бракови и деца

Принц Александар и принцеза Катарина на венчању принцезе Викторије 2010. године

Александар венчао се 1972. године у Виљаманрике де ла Кондеса () (Шпанија) принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Брагансе (рођаком у првом колену бившег шпанског краља Хуана Карлоса I), из бразилског Царског дома. У том браку рођена су три сина:

• најстарији – принц Петар – рођен 1980. године у Чикагу, у држави Илиноис, САД,
• и близанци – принчеви Филип и Александар – 1982. године у Ферфаксу, у држави Вирџинија.

Овај брак је окончан 1983. године. Други брак је склопио 1985. године у Лондону са Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био им је грчки краљ Константин II.

Хуманитарни рад и Српска православна црква

• Престолонаследник Александар је само током 2001. године обезбедио 400.000 марака за изградњу Храма Светог Саве на Врачару.
• Престолонаследник и Принцеза Катарина су у октобру 2001. године поклонили вредну медицинску опрему за заштиту здравља деце и омладине у Новом Саду. Вредност донације износила је 256.000 марака, а институт је том приликом добио ултразвучни апарат (колор доплер), дечији аспиратор, инкубатор, сто за реанимацију, мерач кисеоника у крви, апарат за брзу анализу крви, реанимобил — санитетско возило са целокупном опремом за реанимацију.
• Патријарх Павле је приликом своје прве посете Престолонаследнику Александру у Краљевском двору новембра 2001. године Његовом Краљевском Величанству поклонио сасуде (место у Православној цркви где стоје свете књиге и предмети) дворске капеле Светог Андреја Првозваног које су се до тада налазиле у музеју СПЦ

Породица

Принц Александар и принцеза Катарина у Краљевском двору.

Први брак

Супружник

име	слика	датум рођења
Принцеза Марија		13. децембар 1946.

Деца

име	слика	датум рођења	супружник
Принц Петар		5. фебруар 1980.	није ожењен
Принц Филип		15. јануар 1982.	Даница Карађорђевић
Принц Александар		15. јануар 1982.	није ожењен

Други брак

Супружник

име	слика	датум рођења
Катарина Карађорђевић		13. новембар 1943.

Породично стабло

16. Александар Карађорђевић

8. Петар I Карађорђевић

17. Персида Ненадовић

4. Александар I Карађорђевић

18. Никола I Петровић Његош

9. Зорка Петровић Његош

19. Милена Вукотић

2. Петар II Карађорђевић

20. Леополд од Хоенцолерн-Сигмарингена

10. Фердинанд Хоенцолерн

21. Антонија Португалска

5. Марија Хоенцолерн

22. Алфред, војвода од Единбурга

11. Марија од Единбурга

23. Марија Александровна Руска

1. Александар Карађорђевић

24. Ђорђе I Грчки

12. Константин I од Грчке

25. Олга Константиновна Руска

6. Александар I од Грчке

26. Фридрих III Немачки

13. Софија Пруска

27. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота

3. Александра од Грчке и Данске

28. Тхрасивоулос Манос

14. Петрос Манос

29. Роксане Мавромицхалис

7. Аспасија Манос

30. Јакоб Аргиропулос

15. Марија Аргиропулос

31. Аспасија Анаргироу Петраки

Титуле и признања

• 17. јул 1945 − 4. фебруар 2003: Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Југославије
• 4. фебруар 2003 − данас: Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије

Одликовања

Домаћа одликовања^[а]

Национални орден Легије Части у рангу командира додељен је Престолонаследнику Александру Карађорђевићу 2015. године.

• Орден Светог кнеза Лазара (Краљевина Југославија)
• Орден Карађорђеве звезде (Краљевина Југославија).
• Орден Белог орла (Краљевина Југославија).
• Орден Југословенске круне (Краљевина Југославија).
• Орден Светог Саве (Краљевина Југославија).

Страна одликовања

• Орден Пресвете Благовести (Краљевина Италија).
• Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија).
• Орден круне Италије (Краљевина Италија).
• Орден Светог Јануарија (Краљевска кућа Бурбон-Две Сицилије)
• Свети Војни Константинопољски орден светог Ђорђа (Краљевска кућа Бурбон-Две Сицилије)
• Орден Педра Првог (Империјална кућа Бразила)
• Орден Руже (Империјална кућа Бразила)
• Орден краљевске куће Викоса (Краљевска кућа Браганса од Португалије)
• Малтешки орден за заслуге (Малтешки витешки ред).
• Орден Легије части (Француска).
• Јубиларна медаља поводом 50 рођендана краља Карла XVI Густава, Краљевина Шведска
• Јубиларна медаља поводом 70 рођендана краља Карла XVI Густава, Краљевина Шведска

Црквена одликовања

• Орден Светог Саве I реда (Српска православна црква)
• Орден Светог владике Николаја (Шабачка епархија, СПЦ)
• Орден Светог кнеза Лазара (Рашко-призренска епархија, СПЦ)
• Орден Светих Арханђела Михаила и Гаврила (Грчка православна црква)
• Орден Велики крст реда Светог Гроба (Јерусалимска патријаршија)

Друга одликовања

• Крст вожда Ђорђа Стратимировића, октобар 2021.^[9]

Напомене

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на сајту Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.

1. Поред ових ордена Престолонаследник Александар Карађорђевић је као старешина краљевског дома носилац свих краљевских ордена као велики мајстор (енгл. )

Референце

1. Did a London hotel room become part of Yugoslavia? bbc.com 18 July 2016
2. „Srbija nije plodno tlo za monarhiju”. Politika.rs. 18. 1. 2012.
3. „Карађорђевићи отпутовали на краљевско венчање („Вечерње новости“)”. 27. април 2011. Приступљено 8. 4. 2013.
4. „краљ Петар и краљица Марија на Опленцу („Вечерње новости“)”. 5. новембар 2012. Приступљено 16. 6. 2013.
5. „Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“)”. 26. мај 2013. Приступљено 16. 6. 2013.
6. Рехабилитован принц Александар Карађорђевић („РТС“, 8. јул 2015)
7. Александар Карађорђевић: Није лако одрастати као „народни непријатељ“ („Политика“, 9. јул 2015)
8. Гала вечера у част прославе 70. рођендана Њ. К. В. престолонаследника Александра (19. јул 2015)
9. „престолонаследник Александар одликован Крстом вожда Ђорђа Стратимировића”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021.

Литература

• Ацовић, Драгомир; Николић, Ненад (2003). Српска круна. Београд: Београд: Теос. ISBN 978-86-7598-023-0.

Спољашње везе

• Званична презентација
• Принц Александар - интервју (Б92, 20. септембар 2017)

Петар II Карађорђевић

Карађорђевићи

Петар А. Карађорђевић