српски филм из 2003. године у режији Душана Ковачевића From Wikipedia, the free encyclopedia
Професионалац је српски филм снимљен 2003. године у режији Душана Ковачевића, који је написао и сценарио по својој истоименој позоришној представи. Главне улоге тумаче Бора Тодоровић и Бранислав Лечић.[1][2]
| Професионалац | |
|---|---|
.jpg) | |
| Изворни наслов | Професионалац |
| Жанр | драма комедија |
| Режија | Душан Ковачевић |
| Сценарио | Душан Ковачевић |
| Продуцент | Киера Каплин Предраг Јаковљевић Дејан Вразалић |
| Главне улоге | Бора Тодоровић Бранислав Лечић |
| Музика | Момчило Бајагић Бајага |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Сниматељ | Божидар Николић |
| Монтажа | Марко Глушац |
| Продуцентска кућа | Ванс |
| Година | 2003. |
| Трајање | 104 минута |
| Земља |  Србија и Црна Гора |
| Језик | српски |
| Буџет | 460.761 долара |
| веза | |
Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 2003. годину.[3]
Син комунисте и полицајца, до јуче универзитетски професор, писац, боем, припадник београдске интелигенције и ватрени противник Милошевићевог режима, Теодор Теја Крај (Бранислав Лечић) је данас директор једне велике издавачке куће. Једног дана у његову канцеларију непозван улази необичан странац са великим кофером у руци. Тај човек је Лука Лабан (Бора Тодоровић), бивши агент српске службе безбедности, данас таксиста. Сучељавање ова два човека је пуно изненађења и невероватних обрта. Током упознавања Луке, Теја сазнаје да је његова мисија последњих десет година била ухођење Теје, писање извештаја о његовим поступцима, шпијунирање до најинтимнијих тренутака у његовом животу.[1][2][4]
Као и многа друга Ковачевићева дела, ова драма са елементима комедије, са пуно цинизма и ироније, говори о овдашњем менталитету и апсурду живљења у полицијској држави.[5]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Бора Тодоровић | мајор ДБ Лука Лабан |
| Бранислав Лечић | Теодор „Теја“ Крај |
| Наташа Нинковић | Марта, секретарица |
| Драган Јовановић | Гипсани, Тејин пријатељ |
| Јосиф Татић | Маки, Тејин пријатељ |
| Миодраг Крстовић | Јован Петровић, спавач-доушник Троцки |
| Рената Улмански | Тејина мајка |
| Милош Стојановић | Марко |
| Горица Поповић | Новинарка |
| Љиљана Драгутиновић | Радница 1 |
| Дана Тодоровић | Ана, Лукина ћерка |
| Сергеј Трифуновић | Тихи лудак |
| Аљоша Вучковић | Келнер |
| Столе Новаковић | Тејин отац |
| Ненад Ненадовић | Збуњени вук у склоништу |
| Момчило Бајагић Бајага | Шеф оркестра |
| Лена Ковачевић | Певачица |
| Бранко Кнежевић | Певач |
| Вања Јанкетић | Портир |
| Сандра Балабан | Чистачица |
| Оља Пешић | Радница 2 |
| Катица Жели | Радница 3 |
| Јован Мандић | Јоца Мандић, човјек којег туку у затвору |
| Милан Ст. Протић | Прогнозер 1 |
| Предраг Марковић | Прогнозер 2 |
| Марко Стојановић | Човек са главом |
| Бранко Кошар | Музичар/Ловац |
| Бранко Ђурић | Шеф ресторана |
| Тања Лешић | Келнерица |
| Божидар Ђуровић | Поштар |
| Татјана Торбица | Жена ловац |
| Лепомир Ивковић | Високи ловац |
| Гордан Јовановић | Средњи ловац |
| Рас Растодер | Портир/Келнер |
| Дуле Стојановић | Тејин син |
| Данусија Атаљанц | Медицинска сестра |
| Мартин Цандир | Фотограф |
| Слободан Иветић | Тејин пријатељ |
| Надица Свилар | Стриптизета |
| Душан Ашковић | Полицајац |
| Ненад Стојановић | Оперативац |
| Жељко Божић | Човек кога замало прегази Лука |
| Вељко Деспотовић | Човек у кафани |
| Миња Вујновић | Обезбеђење |
Према речима продуцента Предрага Јаковљевића, идеја за снимање филма је настала 1999. године од стране Богдана Диклића, који је у представи играо лик Теодора Краја.[6]
У првој подели је било планирано да улогу Луке Лабана тумачи Данило Бата Стојковић, који ју је играо и у представи. Међутим, Стојковић је преминуо у марту 2002. године, месец дана након последњег извођења представе. Душан Ковачевић је, према сопственом признању, сачекао одређено време и касније, током рада на сценарију, морао да напише партитуре за другог певача, мислећи на Бору Тодоровића, који је преузео главну улогу.[7][8]
У међувремену, у продукцију и рад на филму ушао је и Бранислав Лечић, коме је припала улога Теодора Теје Краја. У филму је коришћен документарни материјал Лечићевог учешћа у демонстрацијама против Милошевићевог режима како би илустровао прошлост Теје Краја, тако да он у филму, како Ковачевић истиче, практично игра самог себе.[9][10]
Поред снимака са мартовских и демонстрација за Нову 1997. годину, у филму је коришћен и документарни материјал који приказује пад Книна 1995. и НАТО бомбардовање 1999. године.[11]
Филм је снимљен крајем 2002. године, као посвета Данилу Бати Стојковићу. Снимање филма је трајало седам недеља.[12]
Према подацима Филмског центра Србије, филм је у биоскопима погледало 214.378 људи, што га чини другим најгледанијим српским филмом из 2003. године, одмах иза филма Мали свет Милоша Радовића.
Филм је добио веома добре реакције публике, о чему сведочи његова просечна оцена на филмском веб-сајту IMDB, која износи 8.4.
Међутим, критичари су филму замерали повремену неаутентичност и мањкавости у режији[13], уз образложење да Ковачевић није филмски режисер, већ драмски писац који није упознат са савременим филмским тенденцијама.[14]
Делом и због тога, критика сматра да је Професионалац инфериоран у односу на друге филмове чији сценарио потписује Ковачевић, као и да није искористио потенцијал који му је омогућила позоришна представа.[15]
На 27. међународном филмском фестивалу у Монтреалу у великој конкуренцији филм је добио прву награду за сценарио.[4]
Другу награду филм је добио од жирија Међународног удружења филмских критичара FIPRESCI (The International Federation of Film Critics).[4]
Такође, Бора Тодоровић је за улогу Луке Лабана добио Grand Prix награду на Филмском фестивалу у Кану[16], док је на филмском фестивалу EuropaCinema у Вијаређу филм освојио награде за најбољи филм и најбољи сценарио.[17]
Музика се у филму налази и у кафанским сценама, у којима се појављује Момчило Бајагић Бајага у улози кафанског певача, певајући по наруџби песму Пада влада.[4] Музика из филма је објављена на ЦД-у у издању ПГП РТС.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
