Тор је један од главних нордијских богова. Тор је бог грома, буре, бог виталних сила, бог земљорадње. Као бог који је контролисао кишу био је одговоран за приносе. Такође је био заштитник огњишта и брака. Тор је син Одина. Он је сматран за ближег људима од Одина - такође је прек, али мање тајанствен. Углавном се представља са дугом, риђом брадом и чекићем у руци. Дрво посвећено Тору је био храст. Није био лукав као Один и дешавало му се да упадне у замку, али би на крају увек побеђивао. Од његовог имена потиче име четвртка у данском, шведском и енглеском језику (, = 'дан Тора'), исто тако немачка реч за четвртак долази из старогерманског назива за тог бога .
Због природе германског корпуса, наративи са Тором су само потврђени у старонордијском, где се Тор појављује у нордијској митологији. Нордијска митологија, углавном забележена на Исланду од традиционалног материјала који потиче из Скандинавије, пружа бројне приче о богу. У овим изворима Тор носи најмање петнаест имена, супруг је златокосе богиње Сиф, љубавник јотунаЈарнсаксе и генерално је описан да има жестоке очи, црвену косу и црвену браду.[1]
Име
Средњовековни германски облици (старонордијски), Донар (старовисоконемачки), (староенглески), (старофризијски) и (старосаксонски) су сродници - језичка сродници заједничког порекла.[2][3] Они потичу од протогерманског теонима ('Гром'),[4] који је идентичан имену келтског бога Тарана (по метатези ; уп. општебритскоТанаро, галскоТанарус) , а даље у вези са латинским епитетом Тонанс (везано за Јупитера), преко заједничког прото-индоевропског корена за 'гром' .[5][6] Према научнику Питеру Џексону, ти су се теоними можда првобитно појавили као резултат фосилизације изворног епитета (или епиклезе) прото-индоевропског бога грома , будући да се ведски бог временских прилика Парјанија такође назива и ('Громовник').[7]
Енглески назив радног дана (четвртак) долази од староенглеског , што значи 'дан -а'. То је сродно са старонордијским и са старовисоконемачким . Сви ови изрази потичу од касног протогерманског радног дана ('Дан '), калк латинскогIovis dies ('Дан Јупитера'; уп. савремени италијански giovedì, француски jeudi, шпански jueves). Употребом праксе познате као interpretatio germanica током римског периода, стари германски народи усвојили су латински недељни календар и заменили имена римских богова својим.[8]
Почев од доба Викинга, лична имена која садрже теоним забележена су са великом учесталошћу, док пре овог периода нису били познати примери. Могуће је да су имена заснована на Тору процветала током викиншког доба као пркосан одговор на покушаје христијанизације, слично широкој пракси ношења привезака у виду торских чекића у доба Викинга.[9]
On the red beard and the use of "Redbeard" as an epithet for Thor, see H.R. Ellis Davidson, Gods and Myths of Northern Europe, 1964, repr. Harmondsworth, Middlesex: Penguin, 1990, 0-14-013627-4, p. 85, citing the Saga of Olaf Tryggvason in Flateyjarbók, Saga of Erik the Red, and Flóamanna saga. The Prologue to the Prose Edda says ambiguously that "His hair is more beautiful than gold."
Turville-Petre, E. O. G. (1964). Myth and Religion of the North: The Religion of Ancient Scandinavia. London: Weidenfeld and Nicolson. OCLC460550410.
De Vries, Jan (1957). Altgermanische Religionsgeschichte Volume 2. 2nd ed. (repr. 1970). Grundriß der germanischen Philologie, Volume 12/II. De Gruyter.
Bellows, Henry Adams. Tarns. 1923. The Poetic Edda. New York: The American-Scandinavian Foundation.
Blain, Jenny & Robert J. Wallace. 2006. "Representing Spirit: Heathenry, New-Indigenes and the Imaged Past" in Ian Russell, editor. Images, Representations and Heritage, p.89-108. Springer. 0-387-32215-9
Ellis Davidson, H. R.. 1964. Gods and Myths of Northern Europe. Penguin. 9780141941509
Davidson, Hilda Ellis & Peter Fisher. 1996. Saxo Grammaticus: The History of the Danes, Books I-IX. Boydell & Brewer Ltd. 0-85991-502-6
Imer, Lisbeth M. 2017. [Old finds – new discoveries]. Die Faszination des Verborgenen und seine Entschlüsselung – Raði sāʀ kunni (in Danish). De Gruyter. 978-3-11-054738-2
Nordeide, Sæbjørg Walaker. 2006. "Thor's hammer in Norway" in Anders Andrén, editor. Old Norse Religion in Long-term Perspectives. Nordic Academic Press.
Orchard, Andy. 1997. Dictionary of Norse Myth and Legend. Cassell. 0-304-34520-2
Sawyer, Birgit. 2003. The Viking-Age Rune-Stones: Custom and Commemoration in Early Medieval Scandinavia. Oxford University Press. 0-19-820643-7.
Simek, Rudolf. 2007 [1993]. Translated by Angela Hall. Dictionary of Northern Mythology. D.S. Brewer.
Thorpe, Benjamin. Trans. 1866. Edda Sæmundar Hinns Frôða: The Edda of Sæmund the Learned. Part I. London: Trübner & Co.
Williams, Howard. 2013. in Sarah Tarlow and Liv Nilsson Stutz, editors. The Oxford Handbook of the Archaeology of Death and Burial. Oxford University Press. 978-0-19-956906-9
MyNDIR (My Norse Digital Image Repository) Illustrations of Þórr from manuscripts and early print books. Clicking on a thumbnail brings up the full image and information concerning it.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.