Mango (plod)

Mango (лат. ) je biljka (voće) koja raste u tropskim krajevima. Postoji oko 35 različitih vrsta manga. Na drvetu manga raste plod, koji se komercijalno koristi. Mango se uzgaja naročito u Indiji i Indokini.^[1] Oko 5. veka p. n. e. prenesen je iz Indije do ostalih delova tropske Azije, odakle se daljom kultivacijom raširio po svetu. Portugalci su ga preneli u Brazil, odakle je stigao do Floride tokom 18. veka.

Mango plod

Većina vrsta u prirodi se nalazi kao divlji mango. Rod pripada porodici indijskog oraha Anacardiaceae. Mangoi su poreklom iz južne Azije,^[2][3] odakle je „obični mango” ili „indijski mango”, , distribuiran širom sveta, i postao jedan od široko kultiviranih plodova u tropima. Ostale vrste (npr. konjski mango, ) uzgajaju se u većoj meri na lokaliziranoj osnovi.

Mango je neraskidivo povezan s folklornim i vjerskim običajima u Indiji. Plodovi i listovi manga koriste se za ukrašavanje svatova te javnih i religijskih ceremonija. I sam Buda je sedio ispod drveta manga kad je doživeo prosvetljenje, pa se mango i danas koristi u mnogim obredima.^[4] On je nacionalno voće Indije i Pakistana i nacionalno drvo Bangladeša.^[5] On je nezvanično nacionalno voće Filipina.^[6]

Rasprostranjenost

Mango je oko 500. p. n. e. prenesen iz Indijskog podkontinenta u ostale delove tropske Azije. Verojatno se zbog teškoća u transportu semena (koje vrlo brzo propadne), mangova stabla nisu dugo mogla presaditi po zapadnoj hemisferi, tek oko 1700, uspešno su zasađena prva stabla po Brazilu, a na Karibima tek oko 1740.^[4]

Ime mango, po kome je to voće danas poznato, izvedeno je iz tamilskog ili , kojeg su Portugalci čuli kao mango kad su se naselili u zapadnoj Indiji.^[4]

Karakteristike

Stablo manga je zimzeleno, naraste od 15 do 18 metara u visinu, i živi izuzetno dugo (do 300 godina). Listovi manga su duguljasti narastu do 30 , cvetovi su mali, ružičasti i neobično mirisni, rastu u velikim bokorima. Poligamni su, odnosno neki imaju i prašnik i tučak, a drugi samo prašnike.^[4]

Plodovi manga variraju kako veličinom tako i ostalim osobinama, najmanji nisu puno veći od šljiva, dok najveći mogu težiti od 1,8 do 2,3 . Oblik im varira od ovala, lopte, kruške do srcolike forme. Neki plodovi su jarko obojeni crvenom i žutom, dok su drugi jednolično zeleni. U sredini ploda je velika plosnata semenka, okružena sočnim mesom od žute do narančaste boje, vrlo prepoznatljivog ukusa.^[4] Postoji oko 35 vrsta i oko 500 podvrsta manga.

Stabla manga ne zahtevaju nikakvu posebnu zemlju, ali ukoliko je tlo dobro i suvo stablo daje više plodova. Ukoliko raste na vlažnom tlu, oboleva od gljivične bolesti antraknoze koja uništava cvet i mlade plodove.^[4]

Mango se razmnožava presađivanjem ili kalemljenjem na postojeća stabla ali i biozenozom. Po Aziji se praktikuje relativno skup i zamoran postupak kalemljenja novih stabljika. Po Floridi su razvijene efikasnije metode kalemljenja, koje se danas koriste u komercijalne svrhe.^[4]

Upotreba

Mango se bere i transportuje dok je još zelen. Zreo plod ima intenzivni cvetni miris, koji ispušta pod blagim pritiskom. Da bi sazreo, polu zrelom plodu na sobnoj temperaturi treba 3 do 5 dana, dok se zreo može držati u frižideru 2 do 3 dana.^[7]

Iseckan na komade često se kombinuje sa papajom, bananama i kokosom, u voćnim salatama. Takođe se koristi samleven uz led i jogurt, kako bi se dobio osvežavajući napitak. Od manga se pravi i marinada za grilovano meso ili desertne sosove. Uglavnom se konzumira svež, ali postoje i različite kombinacije konzervisanog. Od manga se prave i voćni sokovi.^[7]

Sastojci hrane

Mango

Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija	250 kJ (60 kcal)
Ugljeni hidrati	15 g
Šećeri	13,7
Prehrambena vlakna	1,6 g
Masti	0,38 g
Proteini	0,82 g
Vitamini
Vitamin A ekv. beta-karoten lutein zeaksantin	(7%) 54 μg (6%) 640 μg 23 μg
Tiamin (B1)	(2%) 0,028 mg
Riboflavin (B2)	(3%) 0,038 mg
Niacin (B3)	(4%) 0,669 mg
Vitamin B5	(4%) 0,197 mg
Vitamin B6	(9%) 0,119 mg
Folat (B9)	(11%) 43 μg
Holin	(2%) 7,6 mg
Vitamin C	(44%) 36,4 mg
Vitamin E	(6%) 0,9 mg
Vitamin K	(4%) 4,2 μg
Minerali
Kalcijum	(1%) 11 mg
Gvožđe	(1%) 0,16 mg
Magnezijum	(3%) 10 mg
Mangan	(3%) 0,063 mg
Fosfor	(2%) 14 mg
Kalijum	(4%) 168 mg
Natrijum	(0%) 1 mg
Cink	(1%) 0,09 mg
Link na unos u USDA bazi podataka
Jedinice μg = mikrogrami • mg = miligrami IU = internacionalne jedinice
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA

Nutrijenti

Energetska vrednost po 100  (3,5 ) serviranju običnog manga je 250 (60 ), a količina za mango jabuku je nešto veća (330 kJ (79 kcal) na 100 ). Sveži mango sadrži niz hranljivih sastojaka (desna tabela), ali samo vitamin C i folati su u značajnim količinama dnevne vrednosti od 44% i 11%, respektivno.^[8][9]

Fitohemikalije

Brojne fitohemikalije su prisutne u ljusci i pulpi manga, poput triterpena i lupeola, koji se u okviru osnovnih istraživanja izučavaju zbog njegovih potencijalnih bioloških efekata.^[10]

Pigmenti mango-kore koji se proučavaju uključuju karotenoide, kao što su provitamin A, beta-karoten, lutein i alfa-karoten,^[11][12] i polifenoli, poput kvercetina, kaempferola, galne kiseline, kafeinske kiseline, katehina i tanina.^[13][14] Mango sadrži jedinstveni ksantonoid zvani mangiferin.^[15]

Fitohemijski i hranljivi sastojci se razlikuju među kultivarima manga.^[16] Do 25 različitih karotenoida je izolovano iz pulpe manga, od kojih je najgušći bio beta-karoten, koji predstavlja žuto-narandžastu pigmentaciju većine kultivara manga.^[17] Listovi manga takođe imaju značajan sadržaj polifenola, uključujući ksantonoide, mangiferin i galnu kiselinu.^[18]

Za pigment euksantin, poznat kao indijsko žuto, često se smatra da se proizvodi iz urina stoke koja je hranjena lišćem manga. Ova praksa može da dovede do malnutracije stoke i mogućeg trovanja urušiolom.^[19] Indijski pravni spisi ne zabranjuju takvu praksu.^[20]

Ukus

Glavne hemikalije ukusa 'Alfonso' manga iz Indije

Ukusu mango voća doprinosi nekoliko isparljivih organskih jedinjenja koja uglavnom pripadaju terpenskoj, furanonskoj, laktonskoj, i estarskoj klasi. Različite sorte ili kultivari manga mogu imati ukus sastavljen od različitih isparljivih hemikalija ili istih isparljivih hemikalija u različitim količinama.^[21] Generalno, kultivare manga iz Novog sveta karakteriše dominacija δ-3-karena, monoterpenskog ukusa; dok je visoka koncentracija drugih monoterpena poput (Z)-okimena i mircena, kao i prisustvo laktona i furanona jedinstveno svojstvo kultivara iz Starog sveta.^[22][23][24] U Indiji je 'Alfonso' jedan od najpopularnijih kultivara. U 'Alfonso' mangu, laktoni i furanoni se sintetišu tokom zrenja; budući da su terpeni i drugi formirači arome prisutni i u plodovima tokom razvoja (nezrelim) i u zrelom voću.^[25][26][27] Etilen, hormon povezan sa zrenjem za koji je poznato da učestvuje u sazrevanju plodova manga, izaziva promene u sastavu ukusa plodova manga i nakon egzogene primene.^[28][29] Za razliku od ogromne količine dostupnih informacija o hemijskom sastavu arome manga, biosinteza ovih hemikalija nije detaljno proučena; do danas je okarakterisana samo šačica gena koji kodiraju enzime aromatičnih biosintetskih puteva..^{[30][31][32][33]}

Galerija

• 
  Drvo manga u cvatu u Kerali, Indija
• 
  Rascvetalo stablo manga
• 
  Plod manga (ceo i razrezan)
• 
  Zeleni mango iz Filipina