Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Оскар за најбољег редитеља (енгл. ), званично Академијина награда за најбоље режирање (енгл. ), једна је од најважнијих награда које додељује америчка Академија филмских уметности и наука (енгл. ). Номинације за награду додељују искључиво чланови редитељског огранка Академије, а избор врше сви чланови Академије.
На првој додели Оскара додељена су два Оскара за режију — за режију драме и за режију комедије. Већ од идуће доделе, додељиван је само један Оскар за режију.
Награда за режију често је била повезана са Оскаром за најбољи филм. Од 80 филмова који су добили Оскара за најбољи филм, 59 је добило Оскара и за најбољу режију. Само три пута се десило да није био номинован редитељ филма који је добио Оскара за најбољи филм: Вилијам Велман за Крила (1927/28), Едмунд Голдинг за Гранд хотел (1931/32) и Брус Бересфорд за Возећи госпођицу Дејзи (1989). Само у два случаја Оскар је додељен за режију филма који није био номинован за Оскара за најбољи филм, и то на прве две доделе Оскара. Добитници су били Луис Мајлстоун (1927/28) и Френк Лојд (1928/29).
У два случаја, 1961. и 2007. награду за режију није добио појединац, него редитељски пар. У складу са стриктним правилима Америчког удружења редитеља (DGA), само једна особа може да буде потписана на шпици као редитељ. Правило је уведено да би се избегло умањивање редитељског доприноса убацивањем продуцената и глумаца као коредитеља. Међутим, DGA у ретким случајевима дозвољава изузетке у смислу да двојица могу да буду потписана као редитељи. У историји Оскара забележено је три случаја да двојица редитеља буду номинована за исти филм, и то: Роберт Вајз and Џером Робинс (добили Оскара за Причу са западне стране, 1961); Ворен Бејти и Бак Хенри (били су номиновани за Небо може да сачека, 1978), и Џоел и Итан Коен (који су добили Оскара за Нема земље за старце, 2007).
Осморо људи је за исти филм било номиновано и за најбољу режију и за најбољу мушку улогу. Ворен Бејти (Небо може са сачека и Црвени) и Клинт Иствуд (Неопроштено и Девојка од милион долара) чак по двапут, а осталих шест су: Орсон Велс (Грађанин Кејн), Лоренс Оливије (Хамлет), Вуди Ален (Ени Хол), Кенет Брана (Хенри V), Кевин Костнер (Плес са вуковима) и Роберто Бенињи (Живот је леп). Нико није успео да добије обе награде. Четворица су добили Оскара за режију али не и за глуму: Ален, Бејти (за Црвене), Костнер и Иствуд (за оба филма). Двојица су добили Оскара за глуму али не и за режију: Бенињи и Оливије. Коначно, тројица нису освојила Оскара ни за једну номинацију: Бејти (за Небо може да сачека), Брана и Велс.
Многи познати редитељи никада нису добили Оскара за режију: Роберт Алтман, Алфред Хичкок, Кинг Видор, Федерико Фелини, Стенли Кјубрик, Сидни Лумет, Питер Вир, Ингмар Бергман, Стенли Крејмер, Ернст Лубич, Дејвид Линч, Артур Пен, Ридли Скот, Џорџ Лукас, Чарли Чаплин, Хауард Хокс, Акира Куросава или Орсон Велс. Неки цењени редитељи, као шти су: Тим Бертон, Брајан де Палма, Дејвид Кроненберг, Жан-Лик Годар, Луис Буњуел, Џон Франкенхајмер, Спајк Ли или Серђо Леоне, нису никада били чак ни номиновани.
Стивен Долдри је био номинован за Оскара за режију за прва два филма која је режирао (2000. и 2002), а Џером Робинс је добио Оскара за режију јединог филма који је режирао (1961).
Само је једна жена освојила Оскара за режију (Кетрин Бигелоу, 2010), од четири номиноване: Џејн Кемпион, Софија Копола, Лина Вертмилер и Кетрин Бигелоу.
Ниједан филм који је добио Оскара за режију није изгубљен, док код филмова који су били само номиновани за режију има два изузетка — Патриота (1928) је изгубљен, а Сорел и син (1927/28) је делимично изгубљен (сачувана је само некомплетна копија). Филм Drag (један од филмова за које је Френк Лојд био номинован 1929) дуго се сматрао изгубљеним, али изгледа да је ипак сачуван. Добитник Оскара за режију комедије 1927/28 Два арабијска витеза, такође се дуго сматрао изгубљеним, али је онда пронађен сачуван у архиви Хауарда Хјуза и приказан на телевизији, заједно са још једним филмом номинованим на првој додели (Рекет), који се такође сматрао изгубљеним.
Категорија | Име | Рекорд | Година | Примедба |
---|---|---|---|---|
Највише награда | Џон Форд | 4 Оскара | 1952 | Награде су резултат 5 номинација. |
Највише номинација | Вилијам Вајлер | 12 номинација | 1965 | Номинације су резултовале са 3 Оскара. |
Најстарији добитник | Клинт Иствуд | 74 године | 2004 | Девојка од милион долара |
Најстарији номиновани | Џон Хјустон | 79 година | 1985. | Част Прицијевих |
Најмлађи добитник | Норман Торог | 32 године | 1930/31 | Скипи |
Најмлађи номиновани | Џон Синглтон | 24 године | 1991 | Boyz N the Hood |
Џон Форд је једини који је освојио четири Оскара за режију, а следе Френк Капра и Вилијам Вајлер са по три награде. Вајлер је имао највише номинација, чак 12. Највише номинација од којих ниједна није добила награду имају Роберт Алтман, Кларенс Браун, Алфред Хичкок и Кинг Видор, сви са по пет номинација.
Само два редитеља су добили Оскаре за режију у две узастопне године: Џон Форд 1940. за Плодове гнева и 1941. за Како је била зелена моја долина и Џозеф Л. Манкевиц 1949. за Писмо трима женама и 1950. за Све о Еви.
На следећем списку налази се име 91 редитеља који су барем двапут номиновани за Оскара за најбољу режију. Листа је формирана према броју добијених награда, а у загради се налази укупан број номинација за сваког.
|
|
|
Церемоније доделе су поређане хронолошки, с тим да је одмах уз годину сваке доделе наведено име добитника, после чега следе називи филма/филмова за који су награђени. Иза имена добитника се налазе имена осталих номинованих на истој додели, поређана по абецедном реду презимена.
Следећи устаљену праксу Академије, године су дате тако да се односе на годину у којој је филм приказан. Дакле, Оскар за најбољу режију 1965. додељен је на церемонији одржаној 1966.
Као што је већ поменуто, на првој додели 1929. (за 1927/28) додељена су два Оскара за режију, за режију драме и за режију комедије.
Година | добитник филм |
Номинације |
---|---|---|
1927/1928 (драма) |
Френк Борзејги — Седмо небо |
Херберт Бренон — Сорел и син Кинг Видор — Гомила |
(комедија) | Луис Мајлстоун — Два арабијска витеза |
Тед Вајлд — Брзина |
1928/1929 | Френк Лојд — Божанствена жена |
Лајонел Баримор — Мадам Икс Хари Бомонт — Бродвејска мелодија Ирвин Камингс — У старој Аризони Френк Лојд — Уморна река and Drag Ернст Лубич — Патриота |
Година | добитник филм |
Номинације |
---|---|---|
1929/1930 | Луис Мајлстоун — На западу ништа ново |
Кларенс Браун — Ана Кристи и Романса Роберт З. Леонард — Разведена жена Ернст Лубич — Љубавна парада Кинг Видор — Халелуја |
1930/1931 | Норман Торог — Скипи |
Кларенс Браун — Слободна душа Луис Мајлстоун — Насловна страна Весли Раглс — Симарон Јозеф фон Штернберг — Мароко |
1931/1932 | Френк Борзејги — Лоша девојка |
Кинг Видор — Шампион Јозеф фон Штернберг — Шангај експрес |
1932/1933 | Френк Лојд — Кавалкада |
Френк Капра — Дама за један дан Џорџ Кјукор — Мале жене |
1934 | Френк Капра — Догодило се једне ноћи |
Виктор Шерцингер — Ноћ љубави В. С. Ван Дајк — Танки човек |
1935 | Џон Форд — Потказивач |
Хенри Хатавеј — Животи бенгалског тигра Френк Лојд — Побуна на броду Баунти |
1936 | Френк Капра — Господин Дидс иде у град |
Грегори Ла Кава — Мој човек Годфри Роберт З. Леонард — Велики Зигфилд В. С. Ван Дајк — Сан Франциско Вилијам Вајлер — Додсворт |
1937 | Лио Макари — Страшна истина |
Вилијам Дитерле — Живот Емила Золе Сидни Френклин — Добра земља Грегори Ла Кава — Улаз на позорницу Вилијам Велман — Звезда је рођена |
1938 | Френк Капра — У гроб ништа не носиш |
Мајкл Кертиз — Анђели гаравог лица Мајкл Кертиз — Четири кћери Норман Торог — Град дечака Кинг Видор — Цитадела |
1939 | Виктор Флеминг — Прохујало са вихором |
Френк Капра — Господин Смит иде у Вашингтон Џон Форд — Поштанска кочија Сем Вуд — Збогом, господине Чипс Вилијам Вајлер — Оркански висови |
Година | добитник филм |
Номинације |
---|---|---|
1940 | Џон Форд — Плодови гнева |
Џорџ Кјукор — Филаделфијска прича Алфред Хичкок — Ребека Сем Вуд — Кити Фојл Вилијам Вајлер — Писмо |
1941 | Џон Форд — Како је била зелена моја долина |
Александер Хол — Долази господин Џордан Хауард Хокс — Наредник Јорк Орсон Велс — Грађанин Кејн Вилијам Вајлер — Мале лисице |
1942 | Вилијам Вајлер — Госпођа Минивер |
Мајкл Кертиз — Кицош са севера Џон Фароу — Острво Вејк Мервин Лерој — Робови прошлости Сем Вуд — Кингс Роуд |
1943 | Мајкл Кертиз — Казабланка |
Кларенс Браун — Људска комедија Хенри Кинг — Бернадетина песма Ернст Лубич — Небо може да сачека Џорџ Стивенс — Што више, то веселије |
1944 | Лио Макари — Идући својим путем |
Алфред Хичкок — Чамац за спасавање Хенри Кинг — Вилсон Ото Преминџер — Лора Били Вајлдер — Двострука обмана |
1945 | Били Вајлдер — Изгубљени викенд |
Кларенс Браун — Велика награда Алфред Хичкок — Зачаран Лио Макари — Звона Свете Марије Жан Реноар — Јужњак |
1946 | Вилијам Вајлер — Најлепше године нашег живота |
Кларенс Браун — Пролеће живота Френк Капра — Диван живот Дејвид Лин — Кратак сусрет Роберт Сиодмак — Убице |
1947 | Елија Казан — Џентлменски споразум |
Џорџ Кјукор — Двоструки живот Едвард Дмитрик — Унакрсна ватра Хенри Костер — Бискупова жена Дејвид Лин — Велико ишчекивање |
1948 | Џон Хјустон — Благо Сијера Мадре |
Анатол Литвак — Змијско легло Џин Негулеско — Џони Белинда Лоренс Оливије — Хамлет Фред Зинеман — Деца Европе |
1949 | Џозеф Л. Манкевиц — Писмо трима женама |
Керол Рид — Пали идол Роберт Росен — Сви краљеви људи Вилијам Велман — Бојиште Вилијам Вајлер — Наследница |
Година | Добитник Филм |
Номинације |
---|---|---|
1960 | Били Вајлдер — Апартман |
Џек Кардиф — Синови и љубавници Џулс Дасин — Никад суботом Алфред Хичкок — Психо Фред Зинеман — Луталице |
1961 | Роберт Вајз и Џером Робинс — Прича са западне стране |
Федерико Фелини — Сладак живот Стенли Крејмер — Нирнбершки процес Роберт Росен — Хазардер Џеј Ли Томпсон — Топови с Наварона |
1962 | Дејвид Лин — Лоренс од Арабије |
Пјетро Ђерми — Развод на италијански начин Роберт Малиган — Убити птицу ругалицу Артур Пен — Чудотворка Френк Пери — Дејвид и Лиза |
1963 | Тони Ричардсон — Том Џонс |
Федерико Фелини — Осам и по Елија Казан — Америка, Америка Ото Преминџер — Кардинал Мартин Рит — Хад |
1964 | Џорџ Кјукор — Моја лепа госпођице |
Михаел Какојанис — Грк Зорба Питер Гленвил — Бекет Стенли Кјубрик — Доктор Стрејнџлав Роберт Стивенсон — Мери Попинс |
1965 | Роберт Вајз — Моје песме, моји снови |
Дејвид Лин — Доктор Живаго Џон Шлесинџер — Дарлинг Хироши Тешигахара — Жена на песку Вилијам Вајлер — Сакупљач |
1966 | Фред Зинеман — Човек за сва времена |
Микеланђело Антониони — Увећање Ричард Брукс — Професионалци Клод Лелуш — Један човек и једна жена Мајк Николс — Ко се боји Вирџиније Вулф? |
1967 | Мајк Николс — Дипломац |
Ричард Брукс — Хладнокрвно Норман Џуисон — У врелини ноћи Стенли Крејмер — Погоди ко долази на вечеру Артур Пен — Бони и Клајд |
1968 | Керол Рид — Оливер! |
Ентони Харви — Зима једног лава Стенли Кјубрик — 2001: Одисеја у свемиру Ђило Понтекорво — Битка за Алжир Франко Зефирели — Ромео и Јулија |
1969 | Џон Шлесинџер — Поноћни каубој |
Коста-Гаврас — З Џорџ Рој Хил — Буч Касиди и Санденс Кид Артур Пен — Алисин ресторан Сидни Полак — Коње убијају, зар не? |
Година | Добитник Филм |
Номинације |
---|---|---|
1980 | Роберт Редфорд — Обични људи |
Дејвид Линч — Човек слон Роман Полански — Теса — чиста жена Ричард Раш — Каскадер Мартин Скорсезе — Разјарени бик |
1981 | Ворен Бејти — Црвени |
Хју Хадсон — Ватрене кочије Луј Мал — Атлантик Сити Марк Рајдел — На Златном језеру Стивен Спилберг — Отимачи изгубљеног ковчега |
1982 | Ричард Атенборо — Ганди |
Сидни Лумет — Пресуда Волфганг Петерсен — Подморница Сидни Полак — Тутси Стивен Спилберг — Ванземаљац |
1983 | Џејмс Л. Брукс — Време нежности |
Брус Бересфорд — Нежно милосрђе Ингмар Бергман — Фани и Александер Мајк Николс — Силквуд Питер Јејтс — Гардеробер |
1984 | Милош Форман — Амадеус |
Вуди Ален — Бродвеј Дени Роуз Роберт Бентон — Места у срцу Роланд Џофи — Поља смрти Дејвид Лин — Пут у Индију |
1985 | Сидни Полак — Моја Африка |
Ектор Бабенко — Пољубац жене паука Џон Хјустон — Част Прицијевих Акира Куросава — Хаос / Ран Питер Вир — Сведок |
1986 | Оливер Стоун — Вод смрти |
Вуди Ален — Хана и њене сестре Џејмс Ајвори — Соба са погледом Роланд Џофи — Мисија Дејвид Линч — Плави сомот |
1987 | Бернардо Бертолучи — Последњи кинески цар |
Џон Борман — Нада и слава Ласе Халстрем — Мој пасји живот Норман Џуисон — Опчињена месецом Адријан Лајн — Кобна привлачност |
1988 | Бари Левинсон — Кишни човек |
Чарлс Крајтон — Риба звана Ванда Мајк Николс — Запослена девојка Алан Паркер — Мисисипи у пламену Мартин Скорсезе — Посљедње Христово искушење |
1989 | Оливер Стоун — Рођен 4. јула |
Вуди Ален — Злочини и прекршаји Кенет Брана — Хенри V Џим Шеридан — Моје лево стопало Питер Вир — Друштво мртвих песника |
Година | Добитник Филм |
Номинације |
---|---|---|
2020. | Клои Жао — Земља номада |
Томас Винтерберг — Још једна тура Дејвид Финчер — Манк Ли Ајзак Чунг — Минари Емералд Фенел — Жена која обећава |
2021. | Џејн Кемпион — Моћ пса |
Кенет Брана — Белфаст Рјусуке Хамагучи — Повези ме Пол Томас Андерсон — Пица од сладића Стивен Спилберг — Прича са западне стране |
2022. | Ден Кван и Данијел Шејнерт — Све у исто време |
Мартин Макдона — Духови острва Стивен Спилберг — Фабелманови Тод Филд — Тар Рубен Естлунд — Троугао туге |
2023. | Кристофер Нолан — Опенхајмер |
Жистин Трије — Анатомија пада Мартин Скорсезе — Убиства под цветним месецом Јоргос Лантимос — Јадна створења Џонатан Глејзер — Зона интереса |
Иако су, с обзиром да се ради о америчкој награди, највећи број добитника Американци, постоји и већи број добитника из других земаља. То су:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.