Пол Томас Андерсон (енгл. ; Лос Анђелес, 26. јун 1970)[1] је амерички филмски редитељ пет пута номинован за Оскара.[2]
| Пол Томас Андерсон | |
|---|---|
_(cropped).jpg) Андерсон 2022. године | |
| Пуно име | Пол Томас Андерсон |
| Друга имена | П. Т. Андерсон |
| Датум рођења | 26. јун 1970. |
| Место рођења | Лос Анђелес, САД |
| Веза до -а | |
Биографија
Детињство и младост
Андерсон је рођен у Студио Ситију у Калифорнији као син Бони (дјевојачко презиме Гоф) и Ернија Андерсона, глумца, новинара -a и водитеља ноћне хорор емисије Гуларди.[3] на телевизији у Кливленду. Андерсон је одрастао у Сан Фернандо Валију. Похађао је неколико школа, уписао се на Њујоршки универзитет, али је одустао након два дана.[4]
Каријера
Андерсон је везан за режију још од младих дана. Као средњошколац је 1988. снимио сатирични документарац о „обдареној” порно-звијезди насловљен као Прича о Дирку Диглеру. Филм је био инспирисан животом порно-звијезде Џона Холмса, који је био и главна инспирација за филм Ноћи бугија.
Након краћег студирања енглеског језика на колеџу Емерсон те краткотрајног повратка на Њујоршки универзитет, Андерсон је филмску каријеру започео у Лос Анђелес и Њујорку као асистент продукције на телевизијским филмовима, музичким видео-спотовима и квизовима. Године 1992. снимио је Цигарете и кафу, кратки филм од пет вињета са радњом смјештеном у ресторан. Филм је 1993. са успјехом приказан на филмском фестивалу у Санденсу.[5] Први дугометражни филм, Сиднеј (преименован у Тешка осмица), снимио је 1996. Уз Ноћи бугија, запаженији су му филмови Магнолија из 1999. и Биће крви из 2007.
Утицаји
Андерсон је похађао филмску школу само два дана, радије је учио занат гледајући филмове филмских стваралаца који су му се свидели, као и гледајући филмове уз аудио коментар редитеља. Као утицаје навео је Стенлија Кјубрика, Роберта Алтмана, Џонатана Демија, Мартина Скорсезеа, Орсона Велса, Макса Офулса, Џона Хјустона, Билија Вајлдера, Мајка Лија и Роберта Даунија старијег.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
