амерички филмски редитељ, сценариста и продуцент From Wikipedia, the free encyclopedia
Теренс Фредерик Малик (енгл. ; рођен 30. новембра 1943)[2] је амерички филмски стваралац. Његови филмови су Божанствени дани (1978), Танка црвена линија (1998), за које је номинован за Оскара за најбољу режију и најбољи адаптирани сценарио, Нови свет (2005) и Дрво живота (2011), од чега му је последњи донео још једну номинацију за Оскара за најбољу режију и Златну палму на 64. Канском филмском фестивалу.
| Теренс Малик | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Теренс Малик, 1993. године. | |||||
| Пуно име | Теренс Фредерик Малик | ||||
| Датум рођења | 30. новембар 1943. | ||||
| Место рођења | Отава (Илиноис) или Вејко (Тексас)[1], САД | ||||
| Образовање | Харвард универзитет, Магдален колеџ, Оксфорд (без дипломе), AFI конзерваторијум (MFA) | ||||
| Занимање | режисер, сценариста, продуцент | ||||
| Супружник | Џил Џејкс (в. 1970; р. 1976), Мишел Морет (в. 1985; р. 1998), Александра Волас (в. 1998) | ||||
| Активни период | 1969–данас | ||||
| Веза до -а | |||||
| |||||
Малик је започео своју каријеру као део новог холивудског таласа са филмовима Пустара (1973), о пару убици у бекству на америчком средњем западу 1950-их, и Божанствени дани (1978), који детаљно описује љубавни троугао између два радника и богатог пољопривредника током Првог светског рата, пре дуже паузе.[3]
Маликови филмови су истраживали теме као што су трансценденција, природа и сукоби између разума и инстинкта. Они су типично обележени широким филозофским и духовним призвуком, као и употребом медитативног гласа преко појединих ликова. Стилски елементи његовог рада инспирисали су подељена мишљења међу филмским научницима и публиком; неки су хвалили његове филмове због њихове кинематографије и естетике, док су други сматрали да им недостаје заплет и развој карактера. Његових првих пет филмова је ипак високо рангирано у ретроспективним анкетама на крају деценије и свих времена.
Маликови преци по очевој лини су асирски досељеници из данашње Сирије и Ирана.[4][5]
Након дипломирања на Харварду са највећим почастима, Малик наставља постдипломске студије на неколико универзитета. Не завршава студије на Оксфорду због спора са ментором око теме која се бавила концептом светом у делима Киркегора, Витгенштајна и Хајдегера.
Током 1969. објављен је Маликов превод на енглески језик Хајдегеровог дела Vom Wesen des Grundes под насловом The Essence of Reasons.
По повратку у САД, предавао је филозофију на МИТ и радио је као новинар.
Првенац Пустара, са Мартином Шином и Сиси Спејсек, снимио је 1973. Након другог филма Божанствени дани, снимљеног 1978, направио је дужу паузу, да би се режирању вратио 1998. ратном драмом Танка црвена линија.[6]
Три пута је био номинован за Оскар - за режију и сценарио филма Танка црвена линија, као и за режију филма Дрво живота из 2011.[7][8] Награђен је Златним медведом на Филмском фестивалу у Берлину и Златном палмом на Канском филмском фестивалу.[9][10] Сви Маликови филмови наишли су на добар пријем код филмских критичара, који га називају једним од најбољих савремених филмских редитеља.[11]
У његовим филмовима чест мотив су четири основна елемента: земља, вода, ваздух и ветар.[12]
| Филмови које је режирао Теренс Малик | |||
| Год. | Српски назив | Изворни назив | |
|---|---|---|---|
| 1973. | Пустара | ||
| 1978. | Божанствени дани | ||
| 1998. | Танка црвена линија | ||
| 2005. | Нови свет | ||
| 2011. | Дрво живота | ||
| 2012. | Ка чуду | ||
| 2015. | Витез пехара | [13] | |
| 2016. | Пловидба кроз време: пут живота | [14] | |
| 2017. | Песма до песме | [13] | |
| 2019. | Украдени живот | ||
| 202? | / | ||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
