Полузатворен предњи нелабијализован самогласник

Полузатворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је , и одговарајући симбол је .

Самогласници

• п
• р
• у

Види још: ИПА, Сугласници

[повећај]	предњи	готово предњи	средњи	готово задњи	задњи
затворен	i · y ɨ · ʉ ɯ · u ɪ  ʏ   ʊ e · ø ɘ · ɵ ɤ · o ə ɛ · œ ɜ · ɞ ʌ · ɔ æ ɐ a · ɶ ɑ · ɒ
готово затворен
полузатворен
средњи
полуотворен
готово отворен
отворен

Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Карактеристике

• Висина самогласника је полуотворен, што значи да је врх језика постављен између отвореног самогласника и средњег самогласника.
• Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
• Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.

Појава

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
Каталонски[1]				'слеп'	Види каталонску фонологију
Холандски				'необичан'	Види холандску фонологију
Енглески	аустралијски			'кревет'	Види аустралијску енглеску фонологију
	северни амерички			'играње'	Неки дијалекти. Многи говорници умјесто имају диптонг типа .
Фарски				'ја'
Француски[2]				'лепота'	Види француску фонологију
Грузински[3]				'краљ'
Њемачки				'душа'	Види њемачку фонологију
Италијански[4]				'звезде'	Види италијанску фонологију
Корејски		/[peda] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)		'сјећи'	Види корејску фонологију
Норвешки				'смех'	Види норвешку фонологију
Пољски				'дан'	Види пољску фонологију
Португалски[5]				'стол'	Види португалску фонологију
Руски[6]				'врат'	Појављује се само прије меких сугласника. Види руску фонологију
Шведски				'види'	Види шведску фонологију
Вијетнамски				'утрнути'	Види вијетнамску фонологију
Запотечки	Тилкуиапан[7]				Појављује се већином после , иначе самогласник је средњег реда

Средњи предњи нелабијализован самогласник

Многи језици, као што су шпански, јапански, корејски, грчки и турски, имају средњи предњи нелабијализован самогласник који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката енглеског, такође имају такве средње предње самогласнике. Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и се углавном користи. Ако је прецизност пожељена, снижавајући дијакритик може да се користи: .

Иако многи језици имају само један незатворен, неотворен предњи самогласник, нема наклоњеност за то да буде средњи. Игбо језик, на пример, има полузатворен , док бугарски има полуотвореног , иако ови језици не праве контраст тих самогласника са другим средњим предњим самогласницима.

Појава

У следећем транскрипцијама, спуштајући дијакритик је изостављен због једноставности.

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
Албански				'лош'
Хрватски				'десет'
Енглески	јокширски[8]			'игра'	Види енглеску фонологију
Хебрејски				'дело'	Хебрејски самогласници нису показани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију
Мађарски[9]				'недељу дана, седам'	Види мађарску фонологију
Фински[10]				'ја (ћу) ићи'
Грчки				'феноменон'	Види савремену грчку фонологију
Јапански				'смех'	Види јапанску фонологију
Корејски				'јастук'	Види корејску фонологију
Румунски				'цуре'	Види румунску фонологију
Руски[11]				'особа'	Појављује се само после меких сугласника. Види руску фонологију
Српски		/[žena] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)		'жена'
Шпански[12]				'беба'	Види шпанску фонологију
Турски				'кућа'	Види турску фонологију

Референце

1. Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618
2. Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874
3. Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659
4. Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628
5. Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223
6. Jones & Ward 1969, стр. 44
7. Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109—10, doi:10.1017/S0025100308003344
8. Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing, стр. 179
9. Szende, Tamás (1994), „Hungarian”, Journal of the International Phonetic Association, 24 (2): 92, doi:10.1017/S0025100300005090
10. Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 60, 66, doi:10.1017/S002510030500191X
11. Jones & Ward 1969, стр. 41
12. Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 256, doi:10.1017/S0025100303001373

Литература

• Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press.