Отворен самогласник

Отворен самогласник је тип самогласникa који настаје када је најподигнутији дио језика најудаљенијим од горњег дела усне шупљине. Овај појам дефинисало је и прописало Међународно фонетско друштво, а постоји у многим говорним језицима. Отворен самогласник се често назива ниски самогласник, јер се језик налази ниско у устима током његовог изговора.

Самогласници

• п
• р
• у

Види још: ИПА, Сугласници

[повећај]	предњи	готово предњи	средњи	готово задњи	задњи
затворен	i · y ɨ · ʉ ɯ · u ɪ  ʏ   ʊ e · ø ɘ · ɵ ɤ · o ə ɛ · œ ɜ · ɞ ʌ · ɔ æ ɐ a · ɶ ɑ · ɒ
готово затворен
полузатворен
средњи
полуотворен
готово отворен
отворен

Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Идентификовано је 4 отворених самогласника, и у Међународној фонетској азбуци се обележавају следећим знаковима:

• Отворен предњи нелабијализован самогласник
• Отворен предњи лабијализован самогласник ^[1]
• Отворен задњи нелабијализован самогласник
• Отворен задњи лабијализован самогласник

Према схватањима фонологије, ниски самогласник може бити било који самогласник које је отворенији од средњег самогласника. Другим речима, полуотворени, готово отворени, и отворени самогласници се сви могу сматрати ниским самогласницима.

Извори

1. Овај самогласник се не појављује као различита фонема од у било којем познатом језику.