From Wikipedia, the free encyclopedia
Коверат или коверта (фр. ) је завој или омот за писмо.[1] То је врста амбалаже за писане пошиљке.[2] По правилу се израђују машинским путем, а могу и ручно[3], најчешће савијањем и лепљењем папира облика ромбоида.[4]
До данас најстарији очувани облик пошиљке са омотом потиче од Вавилонаца (око 2000. године п. н. е.).[5] Они су, своје званичне поруке, да се не би оштетиле приликом транспорта, обмотавали печеном глином, тако да је прималац, морао да поломи омот, како би прочитао поруку. У средњем веку, ручно писане поруке су се обмотавале папиром, а затим печатиле воском. Коверат, какав данас познајемо, настале су са појавом британске и француске поштанске службе, у 17. веку.[4] Осим организовања поште, утицај на појаву овог изума имала је и замена пергаментног обичним папиром, а утицај је имао и развој европске буржоазије.[5]
У средњем веку има више графичких доказа о употреби амбалаже за писмо, а 1671. године, фр. у свом (фр. ) први пут помиње како је на омотачу за писмо исписана адреса примаоца. На француској скупштини (1792) затим је одлучено да свако писмо мора да има исписану адресу примаоца, како особа која их носи не би морала да отвара и проверава коме је пошиљка упућена. Још касније, 23. фебруара 1820. године, такође је у француској одлучено да се у Паризу свим улицама дају имена, а од 1830. године званично је почело и разношење поште по кућама.[5]
У Лондону је 1837. године Роуленд Хил (енгл. ) објавио је прву брошуру о реформи поште, у којој је предложио увођење јединственог омотача, који би служио за плаћање поштарине. Тако је, на његову идеју, 1. маја 1840. године настала прва поштанска маркица, црне боје, у вредности од једног пенија, са свима препознатљивим ликом краљице Викторије, када је имала 18 година. Сматрао је да маркица тако неће бити кривотворена. Налазила се у употреби током наредних 60 година, све док је краљица била на власти.[5][6]
| Таблица формата коверата | ||
| Ознака за формат | Димензије у | Формат папира |
|---|---|---|
| C7 | 90 x 140 | посетнице |
| C6 | 114 x 162 | A4 савија се 2 х = A6 |
| DL | 110 x 220 | A4 савија се 2 х = 1/3 A4 |
| C6/C5 | 114 x 229 | A4 савија се 2 х = 1/3 A4 |
| C5 | 162 x 229 | A4 савија се 1 х = A5 |
| C4 | 229 x 324 | A4 |
| C3 | 324 x 458 | A3 |
| B6 | 125 x 176 | C6 коверат |
| B5 | 176 x 250 | C5 коверат |
| B4 | 250 x 353 | C4 коверат |
| E4 | 280 x 400 | B4 |
C формат је дефинисан ИСО 269 стандардом. ДЛ формат (од енгл. ) није стандардан. Нешто већих димензија, али доста практичнији је формат C6/C5, у који може да стане неколико листова папира A4 формата, савијен три пута, због чега се најчешће користи за слање пословне документације.[4]
Осим ових формата, постоје коверти са прозором, најчешће DL и C5 формата, затим за авионску пошту, за паковање компакт-дискова (ЦД), за посетнице (60 x 95 ), коверти са ваздушним јастуцима и други.
Пошиљалац треба да стави писмо у коверат, и адресира га. Ради бржег оптичког читања адресе примаоца и ефикаснијег сортирања пошиљки, на адресној страни коверта, односно на оној, на којој не постоји прелом и то паралелно са дужом страницом коверта је неопходно уписати адресу примаоца.[7] На адресној страни се иначе разликују 4 подручја, која служе за[8]:
У подручју за исписивање адресе примаоца, потребно је уписати следеће податке[9]:
и тим се редоследом исписују, један испод другог.[9] У случају да се пошиљка региструје и постоји захтев за потврду о пријему, у горњем левом углу адресне стране, или на полеђини коверта, потребно уписати и адресу пошиљаоца. За унутрашњи саобраћај може се користи ћирилица, док на међународним пошиљкама адреса треба да буде исписана латиницом, док име државе, осим латиницом, може да стоји и на писму земље у коју се шаље.[7][н. 1] Дозвољено је да се адреса испише на посебном папиру или платну и у таквом облику залепи за коверат. Адреса се никада не исписује графитном оловком.[7]
Пригодни коверат се специјално израђује за обележавање неког догађаја или јубилеја. Обично се илуструје на левој страни, цртежом, одређеним симболом или пригодним текстом, са налепљеним маркама неког издања и жигосан је одговарајућим пригодним поштанским жигом.[12] Користи се за редован поштански саобраћај, или у филателистичке сврхе.[13]
Коверат првог дана (КПД), на енглеском ФДЦ (енгл. ), је коверат са налепљеним маркама, које су жигосане жигом датума издања, односно првим даном када почиње да важи новоиздата серија поштанских марки. Овакви коверти обично излазе са жигом, који носи ознаку "први дан“.[12]
Судско писмо, је затворена писмоносна поштанска пошиљка коју правосудни органи отпремају преко јавних поштанских оператера. Могу се слати у плавом коверту, ако се ради о грађанским и привредни правним, а црвеном коверту у кривичним и прекршајним стварима. Уз обе врсте коверата иде и судска повратница, која је по правилу исте величине, као и коверат, перфорирана уз руб, тако да се не оштећује коверат приликом одвајања.[14]
Запечаћени коверат је затворен и осигуран, тако да не може лако да се отвори. Печаћење се по правилу врши утискивањем металног жига на полеђини коверта, преко лако растопљивог печатног воска.[15] Уместо жига, некада се користио печатњак, нарочито обликована метална плоча са дршком (или на прстену), на који је угравиран неки знак, слово или други симбол. Уз њега се за нпр. новчане пошиљке (аманетнике) користио и аманетни конац или трака, обично у боји националне заставе.[16]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
