From Wikipedia, the free encyclopedia
Туђице или позајмљенице су речи страног порекла које у сваки језик, па тако и у српски језик, улазе кроз контакте са другим народима. Најчешће је то директно преузимање, мада постоје и туђице које су у народни језик ушле преко језика посредника. У зависности од тога које су речи у питању и из ког језика су преузете, могу претрпети одређени вид прилагођавања, што подразумева усклађивање са језичком нормом, првенствено на фонолошком и правописном нивоу, а онда и на синтатичком и морфолошком.[1]
Највише туђица у српски језик ушло је из турског језика, због вишевековног утицаја Турске на Балкану.[2]
Према пореклу, речи у српском језику деле се на српске народне речи, црквенословенске речи и позајмљенице (турцизми, германизми, галицизми, италијанизми, хунгаризми, русизми, грцизми, латинизми, англицизми и др).[2]
Као и у многим другим светским језицима и у српском је веома честа појава позајмљивања речи из других језика. Речи су се најчешће позајмљивале из језика суседних земаља или земаља са којима је Србија имала одређене културно-историјске односе. Такве речи су најчешће дошле из турског, немачког, мађарског, француског, грчког, енглеског и руског језика. Позајмљене речи су се с временом одомаћиле у српском језику, па се готово и не види разлика између домаћих и страних речи, нити се у бројним случајевима може распознати да је у питању позајмљена реч.
Поједине туђице које се свакодневно употребљавају вековима се користе у српском језику. За неке од њих не постоје одговарајуће замене (нпр. атом, карикатура, телефон), док за неке постоје одговарајуће замене (нпр. авлија=двориште, шнајдер=кројач, шраф=завртањ)[3]
Туђице су неопходне у језику, јер би без њих комуникација била оскудна. Српски лингвиста Егон Фекете сматра их средством за обогаћивање језика. Иако се у неким текстовима и у свакодневној комуникацији примећује нагомилавање страних израза, па домаће речи које би можда више одговарале бивају запостављене, то ипак не указује на сиромашење језика, већ је одраз лошијег стила, па и недовољног језичког образовања. Према речима Ивана Клајна, савремени лингвисти више не заступају став да се језик квари под налетом страних речи и израза, те да они нису потребни јер је језик довољно богат. Српски језик, на пример, не би био толико богат да није речи страног порекла.
У језик пристиже много туђица, али оне никако не потискују домаће речи, већ функционишу паралелно с њима и то често са специфичним значењем. Тако, на пример, енглеска реч dejt (састанак) у српском језику покрива само део значења ове именице и означава искључиво љубавни састанак. То не значи да ће се изгубити израз љубавни састанак, а поготово реч састанак, јер туђица дејт нема тенденцију да се шири на остала значења ове именице (нпр. пословни дејт). На сличан начин се могу објаснити и англицизми бизнис, шоу, шопинг, које се користе кад се мисли на одређену врсту пословања, забавне емисије, куповине (када купујемо хлеб и млеко, не кажемо да идемо у шопинг). Тако стручњаци за маркетинг, на пример, користе велики број англицизама зато што они у својој реалности сусрећу низ врло специфичних концепата, које углавном упознају на енглеском језику. При томе није доказано да због тога неке речи ишчезавају из њиховог матерњег језика.[4]
Многе позајмљенице се могу заменити неком од домаћих речи. Може се рећи:
Разлог зашто ове и сличне речи стабилно стоје у српском језику јесте, између осталог, творбени потенцијал које имају, за разлику од српских речи. Од компјутера се могу извести компјутеризовати, -изован, -изација, док са речју рачунар то није случај, а слично је и са осталим наведеним речима.[5]
Турцизми су туђице пореклом из турског језика. Многе од њих потпуно су одомаћене у српском језику. Не гледамо на њих као на речи страног порекла и често немају синониме. Данас у савременом српком језику има око 3000 турцизама који су се одомаћи. Поједине речи као што су дуван, шегрт или гунгула су чак нестале из савременог турског језика, а ми их и даље употребљавамо.[6] Неки од турцизама су:
Занимљив је став лингвисте Марка Симоновића, који је докторирао управо на туђицама, а који излаже на примеру англицизма селфи (selfie). Он ову и сличне речи види заправо као наше речи, јер у енглеском језику не постоји реч селфи која је мушког рода, са краткосилазним акцентом и множином селфији. Симоновић сматра да је српски језик у контакту са енглеским развио обрасце којима говорници на основу енглеских коренова без икаквог напора граде наше речи. То је знање које наш језик чини виталним, а не угроженим.
Идеју да се англицизам селфи замени речју својко Он тумачи на следећи начин: „Треба правити разлику између језичне креативности (нпр. настанка речи својко) и протеривања туђица (наметања својка да би се искоренио селфи). Илузија је да не могу мирно и трајно једна поред друге постојати позајмљеница и кованица, тисућа и хиљада, ћирилица и латиница итд. Својко неће заживети јер се уводи негативном идеологијом, али и зато што је као реч слабо употребљив: подсећа на стојко, не може се ставити у множину, и има акузатив једнине као да означава нешто живо (нпр. „Видим својка”). Много би веће шансе имала женска верзија: својка.”[7]
Англицизми су речи преузете из енглеског језика и оне у српски језик данас највише продиру. У српском, као и многим другим језицима, једноставно нема многих концепата који се креирају и глобално шире у креативним индустријама и пословним сферама Америке и Британије. Оригиналне речи су први и најједноставнији начин да се те нове реалности упознају и прихвате. Захваљујући томе, енглески језик је од историјски највећих позајмљивача речи на свету постао највећи давалац. Међу речима за које би било бесмислено налазити замену свакако су: интернет, хит, маркетинг и др. Англицизми улазе у наш језик на више начина:
Неки примери англицизама у српском језику су:
Германизми су речи пореклом из немачког језика:
Галицизми су речи француског порекла:
Италијанизми су речи италијанског порекла:
Хунгаризми су речи пореклом из мађарског језика:
Русизми су речи руског порекла:
Грцизми или грецизми су речи преузете из грчког језика. Постоје туђице у српском језику које сматрају грцизмима, али су заправо у оба језика ушле из турског.[1] Неке од речи које потичу из грчког језика, а свакодневно се користе у српском:
Латинизми су речи из латинског језика:
Постоје, наравно, и речи одомаћене у нашем језику и из многих других језика. Тако су, на пример, из арапског дошли арабизми, какви су алгебра и алманах, из персијског алгоритам, чабар и пиџама, из чешког бохемизми обред и земичка и тд.
Тридесетих година 19. века Хрвати су за свој књижевни језик узели штокавски и од тада имају склоност да га чисте од туђица, док сами Срби ту склоност немају. Непосредна последица језичке реформе Вука Караџића јесте та да су из српског књижевног језика избачени многи славенизми и русизми, а убачени многи турцизми. Али празнина која је остала након избацивања славенизама и русизама била је толика да се морала надоместити интернационализмима, док Хрвати никада нису били у тој ситуацији.
Хрвати имају склоност да избегавају турцизме, па на пример не кажу ћебе него дека, претпостављајући германизам у односу на турцизам. Хрвати такође избегавају и директне грцизме, па уместо грчке речи хиљаду употребљавају словенску реч тисућу. такође избегавају и интернационализме. На први поглед то изгледа чудно, јер су интернационализми често латинизми, а Хрвати су у великом броју римокатоличке вероисповести. Неотпорност српског језика на интернационализме последица је много чинилаца, а првенствено Вукове реформе. Зато се у српском користе интернационализми, а у хрватском славенизми (авион-зракоплов, адвокат-одвјетник, апотека-љекарна, артиљерија-топништво, библиотека-књижница, географија-земљопис, голман-вратар, директор-равнатељ, економија-господарство итд). Српски лингвисти ни данас нису склони пречишћавању језика од туђица и кроатизмима.[9][5]
Није српски језик који је само “увозио” речи и прилагођавао их свом изговору и употреби. Постоје речи које потичу из српског језика, а које су део речника других језика. оне се називају србизми.
У великом речнику енглеског језика, налазе и неке српске речи:
У енглеског језику укупно постоји 28 србизама, али се већина ређе користи. За разлику од вампира и паприке, који су део уобичајног вокабулара енглеског језика. Међу србизмима у енглеском језику су и:
У савременом турском језику има око стотину речи пореклом из словенских језика. То су, на пример, вишња, мазут, плуг, коса (алатка). Словенске речи су заступљене у дијалектима, односно у оним деловима Турске у којима живе досељеници који воде порекло од словенских народа. Из српског језика преузели су реч Божић, која се на дијалекту изговара Боџук.[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.