списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини. Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала. Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.[1]
Прва Нобелова награда за хемију је додељена 1901. Јакобусу Хенрикусу ван ’т Хофу, из Холандије, „за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима”, а добио је 150.782 шведске круне. Најмање 25 Нобеловаца добило је награду за доприносе на пољу органске хемије, што је више него на било којем другом пољу хемије.[2] Ричарду Куну (1938) и Адолфу Бутенанту (1939) њихове владе нису дозволиле да прихвате награду. Касније су добили медаљу и диплому, али не и новац. Фредерик Сангер је један од два Нобеловца која су добила Нобелову награду за исту област, и то 1958. и 1980. године. Други је Џон Бардин који је добио Нобелову награду за физику 1956. и 1972. године. Двоје других Нобеловаца су добили награду двапут, за хемију и за неку другу област: Марија Кири (за физику 1903. и за хемију 1911.) и Лајнус Полинг (за хемију 1954. и за мир 1962.).[3] До 2018. године, награда је додељена 180 особа, укључујући пет жена: Марија Кири, Ирена Жолио-Кири (1935), Дороти Хоџкин (1964), Ада Јонат (2009) и Френсис Арнолд (2018).[4][5]
Награда није додељивана осам пута. Девет пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1914. године јер је Нобелов одбор за хемију одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1915. године Теодору Вилијаму Ричардсу и рачунала се за 1914. годину.[6] Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Фрицу Хаберу,[7] као и 1920. године Валтеру Нернсту,[8] 1921. године Фредерику Содију,[9] 1925. године Рихарду Жигмондију,[10] 1927. године Хајнриху Отоу Виланду,[11] 1938. године Ричарду Куну,[12] 1943. године Ђерђу де Хевешу[13] и 1944. године Отоу Хану,[14] при чему је свака награда додељена наредне године.
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
1901 | Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф | Холандија | „за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима” | [15] | |
1902 | Херман Емил Фишер | Немачко царство | „за рад на синтези шећера и пурина” | [16] | |
1903 | Сванте Август Аренијус | Шведска | „за електролитичку теорију дисоцијације” | [17] | |
1904 | сер Вилијам Ремзи | Уједињено Краљевство | „за откриће елемената инертних гасова у ваздуху” | [18] | |
1905 | Адолф фон Бајер | Немачко царство | „за рад на органским бојеним растворима и хидроароматичним једињењима” | [19] | |
1906 | Анри Моасан | Француска | „за истраживање и изоловање елемента флуора и за проналазак електричне пећи која носи његово име” (погледајте: Моасанова електрична пећ) | [20] | |
1907 | Едуард Бухнер | Немачко царство | „за биохемијско истраживање и откриће ферментације без присуства ћелија” | [21] | |
1908 | сер Ернест Радерфорд | Уједињено Краљевство Нови Зеланд | „због истраживања дезинтеграције елемената и хемије радиоактивних супстанци” | [22] | |
1909 | Вилхелм Оствалд | Немачко царство | „за рад на катализи и истраживање основних принципа хемијске равнотеже и брзине реакција” | [23] |
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
1910 | Ото Валах | Немачко царство | „за рад на пољу алицикличних једињења” | [24] | |
1911 | Марија Кири | Пољска | „за откриће радијума и полонијума и за истраживање радијума” | [25] | |
1912 | Виктор Грињар | Француска | „за откриће Грињаровог реагенса” | [26] | |
Пол Сабатје | „за методу хидрогенизације органских једињења” | ||||
1913 | Алфред Вернер | Швајцарска | „за рад на везивању атома у молекуле” | [27] | |
1914 | Теодор Вилијам Ричардс | Сједињене Америчке Државе | „за одређивање атомских тежина великог броја елемената” | [28] | |
1915 | Рихард Мартин Вилштетер | Немачко царство | „за истраживања на пољу биљних пигмената” | [29] | |
1916 | Награда није додељивана | ||||
1917 | |||||
1918 | Фриц Хабер | Немачко царство | „за синтезу амонијака” | [30] | |
1919 | Награда није додељивана |
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
1920 | Валтер Херман Нернст | Немачка | „за рад на пољу термохемије” | [31] | |
1921 | Фредерик Соди | Уједињено Краљевство | „за рад на хемији радиоактивних супстанци и истраживања изотопа” | [32] | |
1922 | Франсис Вилијам Астон | Уједињено Краљевство | „за откриће изотопа у великом броју нерадиоактивних елемената и за његово правило целог броја” | [33] | |
1923 | Фриц Прегл | Аустрија Краљевина Југославија | „за откривање методе микроанализе органских супстанци” | [34] | |
1924 | Награда није додељивана | ||||
1925 | Рихард Адолф Жигмонди | Немачка Мађарска | „за демонстрацију хетерогене природе колоидних раствора и због метода које је за то користио” | [35] | |
1926 | Теодор Сведберг | Шведска | „за рад на дисперзним системима” | [36] | |
1927 | Хајнрих Ото Виланд | Немачка | „за истраживање жучне киселине и сличних супстанци” | [37] | |
1928 | Адолф Ото Рајнхолд Виндаус | Немачка | „за истраживања стерола и његове везе са витаминима” | [38] | |
1929 | Артур Харден | Уједињено Краљевство | „за истраживања ферментације шећера и ензима ферментације” | [39] | |
Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин | Шведска |
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
1940 | Награда није додељивана | ||||
1941 | |||||
1942 | |||||
1943 | Ђерђ де Хевеш | Трећи рајх | „за рад на коришћењи изотопа као показивача ради изучавања хемијских процеса” | [49] | |
1944 | Ото Хан | Трећи рајх | „за откриће фисије тешких језгара” | [50] | |
1945 | Артури Илмари Виртанен | Финска | „за истраживање у пољопривредној и хемији исхране” | [51] | |
1946 | Џејмс Бачелер Самнер | Сједињене Америчке Државе | „за откриће да ензими могу бити кристализовани” | [52] | |
Џон Хауард Нортроп | „за препарацију ензима и протеина вируса у чистој форми” | ||||
Вендел Мередит Стенли | |||||
1947 | сер Роберт Робинсон | Уједињено Краљевство | „за истраживања биљних производа, посебно алкалоида” | [53] | |
1948 | Арне Вилхелм Каурин Тизелијус | Шведска | „за истраживање електрофорезе и анализу адсорпције” | [54] | |
1949 | Вилијам Франсис Џиок | Сједињене Америчке Државе | „за допринос на пољу хемијске термодинамике” | [55] |
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
1970 | Луис Федерико Лелоир | Аргентина | „за откриће нуклеотидни шећери и њихове улоге у биосинтези угљених хидрата” | [76] | |
1971 | Герхард Херцберг | Канада Западна Немачка | „за доприносе електронској структури и геометрији молекула, посебно слободних радикала” | [77] | |
1972 | Кристијан Б. Анфинсен | Сједињене Америчке Државе | „за рад на рибонуклеази” | [78] | |
Станфорд Мур | „за доприносе разумевању везе између хемијске структуре и каталитичке активности молекула рибонуклеазе” | ||||
Вилијам Стајн | |||||
1973 | Ернст Ото Фишер | Западна Немачка | „за рад на хемији органометалних једињења” | [79] | |
Џефри Вилкинсон | Уједињено Краљевство | ||||
1974 | Пол Џ. Флори | Сједињене Америчке Државе | „за целокупни рад, и теоретски и експериментални, на пољу физичке хемије макромолекула” | [80] | |
1975 | сер Џон Воркап Корнфорт | Аустралија Уједињено Краљевство | „за рад на стереохемији ензимски катализованих реакција” | [81] | |
Владимир Прелог | СФРЈ Швајцарска | „за истраживања стереохемије органских молекула и реакција” | |||
1976 | Вилијам Нан Липском | Сједињене Америчке Државе | „за истраживања структуре борана” | [82] | |
1977 | Иља Пригогин | Белгија | „за доприносе неравнотежној термодинамици” | [83] | |
1978 | Питер Д. Мичел | Уједињено Краљевство | „за формулацију хемиосмотске теорије” | [84] | |
1979 | Херберт Си Браун | Сједињене Америчке Државе | „за развој коришћења једињења која садрже бор и фосфор, као реагенаса у органској синтези” | [85] | |
Џорџ Витиг | Немачка | ||||
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
1980 | Пол Берг | Сједињене Америчке Државе | „за целокупна истраживања биохемије нуклеинских киселина, са посебном пажњом на рекомбинантну-ДНК” | [86] | |
Волтер Гилберт | „за доприносе у вези са одређивањем секвенце база у нуклеинским киселинама” | ||||
Фредерик Сангер | Уједињено Краљевство | ||||
1981 | Кеничи Фукуи | Јапан | „за теорије у вези са током хемијских реакција” | [87] | |
Роалд Хофман | Сједињене Америчке Државе Пољска | ||||
1982 | Арон Клуг | Уједињено Краљевство | „за развој кристалографске електронске микроскопије” | [88] | |
1983 | Хенри Тауб | Сједињене Америчке Државе | „за истраживање механизама реакција са преносом електрона” | [89] | |
1984 | Роберт Брус Мерифилд | Сједињене Америчке Државе | „за развој методологије за хемијску синтезу на чврстој подлози” | [90] | |
1985 | Херберт А. Хауптман | Сједињене Америчке Државе | „за достигнућа у развоју директних метода за одређивање кристалних структура” | [91] | |
Џером Карл | |||||
1986 | Дадли Р. Хершбак | Сједињене Америчке Државе | „за доприносе у вези са динамиком хемијских елементарних процеса” | [92] | |
Јуан Т. Ли | Сједињене Америчке Државе Република Кина | ||||
Џон К. Полањи | Канада Мађарска | ||||
1987 | Доналд Џ. Крам | Сједињене Америчке Државе | „за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама велике селективности” | [93] | |
Жан-Мари Лен | Француска | ||||
Чарлс Џ. Педерсен | Сједињене Америчке Државе | ||||
1988 | Јохан Дајзенхофер | Западна Немачка | „за одређивање тродимензионалне структуре фотосинтезног реакционог центра” | [94] | |
Роберт Хубер | |||||
Хартмут Михел | |||||
1989 | Сидни Алтман | Канада Сједињене Америчке Државе | „за откриће каталитичких својстава РНК” | [95] | |
Томас Р. Чек | Сједињене Америчке Државе |
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
1990 | Елајас Џејмс Кори | Сједињене Америчке Државе | „за развој теорије и методологије органске синтезе” | [96] | |
1991 | Рихард Р. Ернст | Швајцарска | „за доприносе развоју нуклеарно магнетно резонантне (НМР) спектроскопије високог разлагања” | [97] | |
1992 | Рудолф А. Маркус | Сједињене Америчке Државе Канада | „за доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима” | [98] | |
1993 | Кари Б. Малис | Сједињене Америчке Државе | „за допринос развоју полимеразне ланчане реакције” | [99] | |
Мајкл Смит | Канада | „за допринос развоју мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и њеном развоју за испитивање протеина” | |||
1994 | Џорџ А. Ола | Сједињене Америчке Државе Мађарска | „за допринос хемији угљеничног катјона” | [100] | |
1995 | Паул Ј. Круцен | Холандија | „за рад на атмосферској хемији, посебно у вези са стварањем и разградњом озона” | [101] | |
Марио Х. Молина | Мексико | ||||
Ф. Шервуд Роуланд | Сједињене Америчке Државе | ||||
1996 | Роберт Керл | Сједињене Америчке Државе | „за откриће фулерена” | [102] | |
сер Харолд Крото | Уједињено Краљевство | ||||
Ричард Смоли | Сједињене Америчке Државе | ||||
1997 | Пол Д. Бојер | Сједињене Америчке Државе | „за расветљавање ензимских механизама у синтези аденозин трифосфата” | [103] | |
Џон Е. Вокер | Уједињено Краљевство | ||||
Јенс К. Скоу | Данска | „за откриће јон транспортног ензима, Na+K±ATРаза” | |||
1998 | Волтер Кон | Сједињене Америчке Државе | „за развој функционалне теорије густина” | [104] | |
Џон А. Попл | Уједињено Краљевство | „за развој рачунарских метода у квантној хемији” | |||
1999 | Ахмед Зеваил | Сједињене Америчке Државе Египат | „за истраживања прелазних стања хемијских реакција помоћу фемтосекундне спектроскопије” | [105] |
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
2000 | Алан Џ. Хигер | Сједињене Америчке Државе | „за откриће и развој проводних полимера” | [106] | |
Алан Џ. Макдајармид | Сједињене Америчке Државе Нови Зеланд | ||||
Хидеки Ширакава | Јапан | ||||
2001 | Вилијам С. Ноулс | Сједињене Америчке Државе | „за рад на хирално катализованим хидрогенационим реакцијама” | [107] | |
Рјоџи Нојори | Јапан | ||||
К. Бари Шарплес | Сједињене Америчке Државе | „за рад на хирално катализованим оксидативним реакцијама” | |||
2002 | Џон Б. Фен | Сједињене Америчке Државе | „за развој методе мекане десорпционе јонизације за масено-спектрометријску анализу биолошких макромолекула” | [108] | |
Коичи Танака | Јапан | ||||
Курт Витрих | Швајцарска | „за развој нуклеарно магнетно резонантне спектроскопије за одређивање тродимензионалне структуре биолошких макромолекула у раствору” | |||
2003 | Питер Агри | Сједињене Америчке Државе | „за проналазак канала воде у ћелијским мембранама” | [109] | |
Родерик Макинон | „за структурна и механистичка испитивања јонских канала у ћелијским мембранама” | ||||
2004 | Арон Чихановер | Израел | „за откриће убиквитином посредоване разградње протеина” | [110] | |
Аврам Хершко | |||||
Ирвин Роуз | Сједињене Америчке Државе | ||||
2005 | Ив Шовен | Француска | „за развој методе метатезе у органској синтези” | [111] | |
Роберт Грабс | Сједињене Америчке Државе | ||||
Ричард Шрок | |||||
2006 | Роџер Д. Корнберг | Сједињене Америчке Државе | „за истраживање молекуларне основе еукариотске транскрипције” | [112] | |
2007 | Герхард Ертл | Немачка | „за истраживање хемијских процеса на чврстим површинама” | [113] | |
2008 | Осаму Шимомура | Јапан | „за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина” | [114] | |
Мартин Чалфи | Сједињене Америчке Државе | ||||
Роџер Чен | |||||
2009 | Венкатраман Рамакришнан | Сједињене Америчке Државе | „за студије структуре и функције рибозома” | [115] | |
Томас Стајц | Сједињене Америчке Државе | ||||
Ада Јонат | Израел |
Година | Слика | Добитник | Држава | Разлог | Реф |
---|---|---|---|---|---|
2020 | Емануел Шарпентје | Француска | „за развој методе за уређивање генома” | [126] | |
Џенифер Дудна | САД | ||||
2021 | Бенјамин Лист | Немачка | „за развој асиметричне органокатализе” | [127] | |
Дејвид Макмилан | Уједињено Краљевство Сједињене Америчке Државе | ||||
2022 | Каролин Бертоци | Сједињене Америчке Државе |
„за развој клик хемије и биоортогоналне хемије” | [128] | |
Мортен Мелдал | Данска | ||||
Карл Бари Шарплес | Сједињене Америчке Државе | ||||
2023 | Мунги Бавенди | Сједињене Америчке Државе | „за откривање и синтезу квантних тачака” | [129] | |
Луис Брус | Сједињене Америчке Државе | ||||
Алексеј Екимов | Сједињене Америчке Државе Русија | ||||
2024 | Дејвид Бејкер | Сједињене Америчке Државе | „за рачунарски дизајн протеина” | [130] | |
Демис Хасабис | Уједињено Краљевство | „за предвиђање структуре протеина” | |||
Џон Џампер | Сједињене Америчке Државе Уједињено Краљевство |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.