Молибден
From Wikipedia, the free encyclopedia
Молибден (, лат. ) метал је атомског броја 42 из 6 групе; по старом групе.[6] Име потиче од грчког назива за олово — . Његово име је изведено из новолатинског , односно из грчког Μόλυβδος () у значењу олово, јер се за његове руде често мислило да су оловне.[7] Минерали молибдена су били познати још из праисторије, али је елемент откривен (у смислу да је издиференциран као непозната супстанца из минералних соли других метала) тек 1778. Открио га је Карл Вилхелм Шеле, али га је у елементарном облику први издвојио Петер Јакоб Хјелм 1781. године.
Молибден се убраја у прелазне метале и мало је заступљен у Земљиној кори. Он се не јавља у природи у слободном (елементарном) облику на Земљи. Умјесто тога, он се јавља у минералима у разним оксидационим стањима. Његова руда се назива молибденит, . Елементарни молибден је прашкасте структуре, услед високе тачке топљења. Елементарни молибден, изгледом сиви сребрнасти метал, има шесту највишу тачку топљења од свих познатих елемената. У метални облик, прах се стопи електричном струјом.
Молибден налази примену у металургији, међутим не као елементаран. Мали проценат молибдена даје челику велику тврдоћу, која се задржава и на високим температурама. Он врло лако гради тврде, стабилне карбиде у легурама, па се из тог разлога највећи део светске производње елемента (приближно 80%) користи за добијање разних врста челика и легура, укључујући легуре изразито велике чврстоће те суперлегуре.
Молибден је мање отпоран од хрома, који се налази у истој групи ПСЕ. Већина једињења молибдена је слабо растворљива у води, али је јон молибдата MoO2−
4 растворљив, а формира се када минерали који садрже молибден дођу у контакт са кисеоником и водом. Раствара се у киселинама које поседују оксидациона својства, нпр. и . У базама се не раствара, а врло слабо реагује са растопом алкалија. Међутим, у раствору калијум-нитрата растварање се одвија врло брзо. У индустријским количинама, једињења молибдена (око 14% светске производње елемента) користе се при високим температурама и притисцима, те као пигменти и катализатори.
Ензими који садрже овај елемент су убедљиво најчешћи катализатори које користе неке бактерије за разбијање хемијских веза у атмосферском молекуларном азоту, омогућавајући биолошко фиксирање азота. Познато је најмање 50 ензима који садрже молибден у бактеријама и животињама, мада су само бактеријски и цијанобактеријски ензими укључени у фиксирање азота. Ове нитрогеназе садрже молибден у различитим облицима, који се разликују од других молибденских ензима. Сви они садрже потпуно оксидовани молибден инкорпориран у молибденски коензим. Молибден је есенцијални елемент за живот за све више еукариотске организме, али не и за све бактерије, највише због тога што има разнолике функције у различитим ензимима молибденских кофактора.