Хемијска веза
Lasting attraction between atoms that enables the formation of chemical compounds / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хемијска веза је привлачна сила између два атома настала интеракцијом њихових периферних електрона. Сила је много јача од енергије топлотног кретања тако да су атоми трајно везани образујући стабилну групу - молекул. Електрони су истог наелектрисања па би требало да се одбијају, међутим, у електронским орбиталама спаривање њихових спинова стабилизује електронске парове и укупан ефекат је образовање стабилне везе.[1] Веза може настати као резултат електростатичке силе привлачења између супротно наелектрисаних јона као у јонским везама или дељењем електрона као у ковалентним везама. Снага хемијских веза знатно варира; постоје „јаке везе“ или „примарне везе“ као што су ковалентне, јонске и металне везе, и „слабе везе“ или „секундарне везе“ као што су дипол-дипол интеракције, Лондонова дисперзиона сила и водонична веза.
Будући да се супротни набоји привлаче једноставном електромагнетном силом, негативно наелектрисани електрони који круже око језгра и позитивно наелектрисани протони у језгру привлаче једни друге. Електрон смештен између два језгра привући ће оба, и језгра ће привући електроне у овом положају. Ова привлачност представља хемијску везу. Због материјално таласне природе електрона и њихове мање масе, они морају да заузимају много већу количину запремине у поређењу са језгрима, а ова запремина коју заузимају електрони држи атомска језгра у вези на релативној удаљености, у односу на величину самих језгара.