Нилс Хенрик Дејвид Бор (дан. ; Копенхаген, 7. октобар 1885 — Копенхаген, 18. новембар 1962) био је дански физичар.[1][2][3] Један је од најистакнутијих научника 20. века. Зачетник је савремене атомистике.[4]
Нилс Бор | |
---|---|
Датум рођења | 7. октобар 1885. |
Место рођења | Копенхаген, Данска |
Датум смрти | 18. новембар 1962. (77 год.) |
Место смрти | Копенхаген, Данска |
Образовање | Универзитет у Копенхагену, Тринити колеџ |
Поље | физика |
Познат по | Копенхагенска интерпретација Боров модел Зомерфелд-Борова теорија |
Награде | Нобелова награда за физику (1922) Медаља Френклин (1926) |
Потпис |
Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику.[3] Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.
Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.
По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.
Доприноси физици
- Модел атома
- Принцип кореспонденције
- Копенхагенска интерпретација квантне механике.
- Принцип комплементарности: појава може бити посебно анализирана као да има неколико контрадикторних особина на пример, таласно-честични дуализам.
Библиографија
- Bohr, Niels (1922). The Theory of Spectra and Atomic Constitution; three essays. Cambridge: Cambridge University Press.
- —— (2008). Nielsen, J. Rud, ур. Volume 1: Early Work (1905–1911). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Hoyer, Ulrich, ур. Volume 2: Work on Atomic Physics (1912–1917). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Nielsen, J. Rud, ур. Volume 3: The Correspondence Principle (1918–1923). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Nielsen, J. Rud, ур. Volume 4: The Periodic System (1920–1923). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Stolzenburg, Klaus, ур. Volume 5: The Emergence of Quantum Mechanics (mainly 1924–1926). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Kalckar, Jørgen, ур. Volume 6: Foundations of Quantum Physics I (1926–1932). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Kalckar, Jørgen, ур. Volume 7: Foundations of Quantum Physics I (1933–1958). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Thorsen, Jens, ур. Volume 8: The Penetration of Charged Particles Through Matter (1912–1954). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Peierls, Rudolf, ур. Volume 9: Nuclear Physics (1929–1952). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Favrholdt, David, ур. Volume 10: Complementarity Beyond Physics (1928–1962). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Aaserud, Finn, ур. Volume 11: The Political Arena (1934–1961). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Aaserud, Finn, ур. Volume 12: Popularization and People (1911–1962). Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
- —— (2008). Aaserud, Finn, ур. Volume 13: Cumulative Subject Index. Niels Bohr Collected Works. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-53286-2. OCLC 272382249.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.