Атомски број
From Wikipedia, the free encyclopedia
Атомски број или протонски број (редни број, ) једног хемијског елемента показује које место он заузима у периодном систему елемената.[1][2] Обично се обележава латинским словом Z. У исто време овај број показује колико има протона у атомском језгру тог хемијског елемента. Пошто број протона и електрона у једном атому је једнак, може се рећи да атомски број показује и број електрона у електронском омотачу тог елемента.[2] Сваки елемент у периодном систему елемената има јединствен атомски број. Особине хемијских елемента су периодичне функције атомског броја. Ово је открио руски научник Мендељејев.Атомски број треба разликовати од масеног броја који представља број нуклеона у атомском језгру (збир протона и неутрона).
Збир атомског броја и броја неутрона даје масени број А атома. Будући да протони и неутрони имају приближно исту масу (при чему је маса електрона занемарљива у многе сврхе) и да је дефект масе нуклеонског везивања увек мали у поређењу са масом нуклеона, атомска маса било ког атома када је изражена у уједињеним атомским масеним јединицама (чинећи количину која се назива „релативна изотопска маса“) налази се унутар 1% од целог броја А.
Атоми са истим атомским бројем, али различитим неутронским бројевима, а тиме и различитим масеним бројевима, познати су као изотопи. Нешто више од три четвртине природних елемената постоји као смеша изотопа (види моноизотопске елементе), и просечну изотопску масу изотопске смеше елемента (која се назива релативна атомска маса) у одређеном окружењу на Земљи одређује стандардна атомска тежина елемента. Историјски гледано, управо су те атомске тежине елемената (у поређењу са водоником) биле величине које су хемичари мерили у 19. веку.
Конвенциони симбол потиче од немачке речи Zahl што значи број, који је пре модерне синтезе идеја из хемије и физике само означавао нумеричко место елемента у периодном систему, чији је редослед приближно, али не у потпуности, у складу са редоследом елемената по атомским тежинама. Тек након 1915. године, са сугестијом и доказима да је овај број уједно нуклеарни набој и физичка карактеристика атома, реч Atomzahl (и њен енглески еквивалент атомски број) ушла је у уобичајену употребу у овом контексту.