Манила
главни град Филипина / From Wikipedia, the free encyclopedia
Манила (фил./таг. , : ), званично Град Манила (фил./таг. , : ; шп. , : ; енгл. , : ; памп. ; самб. ), главни је и други најнасељенији град Филипина.
Манила | |
---|---|
Мото: „Увек напред, никад назад” () и још 2
| |
Административни подаци | |
Држава | Филипини |
Регион | Национални регион главног града |
Дистрикт | од 1. до 6. |
Брунејска империја (Краљевство Мајнила) | 1500-е |
Шпанска Манила | 24. јун 1571.; пре 452 године (1571-06-24) |
Високо урбанизован град | 22. децембар 1979.; пре 44 године (1979-12-22) |
Барангаји | 896 |
Влада[1] | |
• Тип | градоначелник—веће |
• Градоначелник | Хани Лакуна-Паган |
• Заменик градоначелника | Јул Серво |
• Представнички дом | Представници
|
• Градско веће | Већници
|
Надимци | Бисер Оријента () |
Становништво | |
Становништво | |
— 2020. | 1.846.513 (град) 22.930.000 (урбан)[7] 12.877.253 (метроп) |
— густина | 41,515 /2 (град) 14,053 /2 (урбан) 20,975 /2 (метроп) ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 14° 35′ 00″ С; 121° 00′ 00″ И |
Временска зона | () |
Апс. висина | 7 m |
Површина | 24,98 2[8] (град) 1.631,69 2[7] (урбан) 613,94 2[9] (метроп) km2 |
Локација унутар Метро Маниле | |
Остали подаци | |
Поштански број | од 0900 до 1096 |
Позивни број | +63 (0)2 |
Регистарска ознака | нема[н. 1] |
Клима | тропска саванска ()[15] |
Најближи аеродром | Ниној Акино / Манила[15] () |
Транспорт и виза | џипни, такси, аутобус, трицикл, метро; око 21 дан по доласку[15] |
Веб-сајт | |
Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле.[16] Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. ) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.[17]
У градском језгру 2020. године је живело 1.846.513 становника; оно чини историјско језгро Метро Маниле, региона главног града. Метрополитанска област, која обухвата и много већи Кезон Сити те Централни пословни дистрикт Макати, једно је од најнасељенијих урбаних подручја на свету. Манила је најгушће насељен град (градско језгро) на свету, са 41.515 ст./km².[8][18] Термин Манила иначе се односи или на цело метрополитанско подручје или на само уже градско језгро.
Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.
Краљевство Тондо је једно време владало Манилом, након чега је град накратко постао провинција краљевства Маџапахит. Током брунејске инвазије (1368—1888) Филипина, султан Болкијах (1485—1524) заузео је Селудонг (село у данашњој Манили) и преименовао га у Мајнила (фил./таг. ),[19] што на тагалогу означава распрострањеност грма нила (лат. ). Манила је постала вазална држава Брунеја, основана с циљем да се надјача Тондо.
Конкистадори су 1571. стигли из колонијализованог Мексика, преко Пацифика, и основали данашњу Манилу где је сада Интрамурос. Шпански мисионари су убрзо христијанизовали град, инкорпорисали Тондо, а потом изградили неке од најстаријих филипинских цркава — укључујући Цркву Сан Агустин. Конкистадори су област преименовали у Ново Краљевство Кастиља (шп. ).
Манила је постала шпански центар на Далеком истоку и један крај трговачког галеона Манила—Акапулко, повезујући Шпанску Америку са Азијом — један од најранијих примера глобализације.[20] Због централне локације за трговачке путеве преко Пацифика, Манила је добила надимак „Бисер Оријента” (шп. ). Шпанска управа Филипинског архипелага трајала је више од три века, све до 1898. године. У различитим моментима током колонијалног раздобља, било је локалних револта, кинеских побуна, пиратских напада, јаких земљотреса, холандских рација и покушаја инвазије, те британска окупација града. Ред је најчешће био брзо успостављан, а град се враћао трговини и сличним пословима.
Током 19. века, Манила је била један од најмодернијих градова у Азији. Пре Шпанско-америчког рата у граду се одвила Филипинска револуција. Након рата, тадашње Сједињене Америчке Државе су преузеле контролу, замениле званични језик шпански са енглеским и увеле неке промене у образовању, локалним законима и урбанистичком планирању.[21] Пред крај Другог светског рата, током битке за Манилу, већина града је била сравњена са земљом од интензивног ваздушног бомбардовања . Као резултат овога, у Манили је остало релативно мало предратне и колонијалне архитектуре; и даље су у току неки пројекти рестаурације — поготово старог каменог града Интрамуроса.[22]