Лузон

Лузон
	Сателитски снимак острва Лузон
	Лузон
Географија
Координате	16° 00′ 00″ С; 121° 00′ 00″ И 16° 00′ 00″ С; 121° 00′ 00″ И
Архипелаг	Филипинска острва
Површина	109.965 km2
Висина	2.922 m
Највиши врх	Пулаг
Администрација
Највећи град	Кезон Сити
	ФИЛ
	Метро Манила, Бикол, Кагајан долина, Калабразон, Централни Лузон, Административна регија Кордилера, Илокос
Демографија
Становништво	48520774 (2010)
Густина ст.	441,24 стан./km2

Лузон је највеће и политички најзначајније острво Филипина и једно од три острвске групе у земљи, друге две су Висаја и Минданао. Лузон као острвска група укључује острва Лузон, Батан, Бабујанска острва, Катандуанес, Мариндук, Масбате, Ромблон и Миндоро. Острво је први пут дошло у контакт са Шпанијом у касном 16. веку преко шпанских конкистадора, које су предводили Мартин де Гоити, Хуан де Салседо и Мигуел Лопез де Лагаспи који су стигли између 1570. и 1571. Лузон има површину од 104.688 km²,^[1] што га чини седамнаестим острвом по величини на свету. На њему се налази главни град Филипина Манила, и највећи град Кезон Сити. Популација на острву је 48520774^[2]^[3], из разних етничких група. На острву се налази највећа планина земље Пулаг, и најпознатији вулкан Мајон. Западно од Лузона се налази Јужнокинеско море (Лузонско море у Филипинским територијалним водама), на истоку Филипинско море, и на северу Лузонски мореуз. Са 53 милиона становника према подацима из 2015. године,^[4] садржи 52,5% укупног становништва земље и четврто је најнасељеније острво на свету.^[5]

Кратке чињенице Географија, Координате ...

Затвори

Лузон се такође може односити на једну од три примарне острвске групе у земљи. Као такав, укључује копно Лузона, групе острва Батанес и Бабујан на северу, острва Полило на истоку и удаљена острва Катандуанес, Мариндукуе и Миндоро, између осталих, на југу.^[6] Острва Масбате, Палаван и Ромблон су такође укључена, иако се ова три понекад групишу са Висајска острва.

Thumb — *Бангканг пинава*, древни филипински аван с тучком.

Сматра се да име Лузон потиче од лусонг, тагалошке речи која се односи на одређену врсту великог дрвеног авана који се користио за љуштење пиринча.^[7]^[8] Истраживачка публикација Еулита Баутисте и Евелин Хавиер из 2008. године пружа слику лусонга, објашњавајући:

Традиционално млевење остваривано је током 1900-их тако што је маса ударана дрвеном тучком у каменом или дрвеном авану званом лусонг. Прва обрада скида љуску, а даља обрада уклања мекиње, али и ломи већину зрна. Даље витлање помоћу пладња од бамбуса (билао) одваја труп од зрна пиринча. Овај традиционални ручни рад, иако врло напоран, имао је за исход много ломљеног пиринча, захтевао је од два до три вешта мушкарца и жена да раде складно и заправо је био облик дружења међу младим људима у селима.^[9]

Луконија, је старо име острва Лузон на Филипинима, приказано на старим латинским, италијанским и португалским мапама као „” или „”.^[10]^[11]^[12]^[13]^[14]^[15]^[16]^[17]

[1]
„Islands of Philippines”. Island Directory Tables. United Nations Environment Programme. Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2016.
[2]
„Population and Annual Growth Rates for The Philippines and Its Regions, Provinces, and Highly Urbanized Cities; Based on 1990, 2000, and 2010 Censuses” (PDF). 2010 Census and Housing Population. National Statistics Office. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2013. г. Приступљено 13. 02. 2013.
[3]
Figure composed of the 8 administrative regions excluding the island provinces of Batanes, Catanduanes, and Masbate and the region MIMAROPA
[4]
Census of Population (2015): Highlights of the Philippine Population 2015 Census of Population (Извештај). PSA. Приступљено 20. јун 2016.
[5]
Boquet, Yves (2017). The Philippine Archipelago. Springer. стр. 16. ISBN 9783319519265.
[6]
Zaide, Sonia M. The Philippines, a Unique Nation. стр. 50.
[7]
Keat Gin Ooi (2004). Southeast Asia: A Historical Encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor. ABC-CLIO. стр. 798. ISBN 978-1-57607-770-2.
[8]
Roberts, Edmund (1837). Embassy to the Eastern Courts of Cochin-China, Siam, and Muscat. New York: Harper & Brothers. стр. 59.
[9]
Bautista, Eulito U.; Javier, Evelyn F. (2008). „Rice Production Practices: PIDS Research Paper Series 2008-02” (PDF). Philippine Institute of Development Studies Research Papers Series. Philippine Institute of Development Studies: 44. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2017. г. Приступљено 04. 10. 2021.
[10]
Van Linschoten, Jan Huygen (1596). „Exacta & Accurata Delineatio cum Orarum Maritimarum tum etjam locorum terrestrium quae in Regionibus China, Cauchinchina, Camboja sive Champa, Syao, Malacca, Arracan & Pegu.”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.
[11]
Quad, Matthias; Bussemachaer, Johann (1598). „Asia Partiu Orbis Maxima MDXCVIII”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.
[12]
Hondius, Jodocus (1606). „India Orientalis”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.
[13]
Jansson, Jan (1630). „Indiae Orientalis Nova Descriptio”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.
[14]
Blaeu, Willem Janszoon (1642). „India quae Orientalis dicitur et Insulae Adiacentes”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.
[15]
Blaeu, Willem Janszoon (1635). „Asia Noviter Delineata”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.
[16]
Hondius, Henricus (1636). „India quae Orientalis dicitur et Insulae Adiacentes”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.
[17]
Mariette, Pierre (1650). „Carte Generale Des Indes Orientales et des Isles Adiacentes”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

Agoncillo, Teodoro A.; Guerrero, Milagros (1975). History of the Filipino People (4 изд.). R. P. Garcia. ISBN 9712345386. Приступљено 24. 4. 2014.
Agoncillo, Teodoro A. (1962). Philippine History. Inang Wika Publishing Company. ISBN 9712345386. Приступљено 24. 4. 2014.
Alip, Eufronio Melo (1954). Political and Cultural History of the Philippines, Volumes 1-2 (revised изд.). Alip & Sons. Приступљено 24. 4. 2014.
Antonio, Eleanor D.; Dallo, Evangeline M.; Imperial, Consuelo M.; Samson, Maria Carmelita B.; Soriano, Celia D. (2007). Turning Points I' 2007 Ed. (unabridged изд.). Rex Bookstore, Inc. ISBN 978-9712345388. Приступљено 24. 4. 2014.
Bishop, Carl Whiting (1942). War Background Studies, Issues 1-7. Contributor: Smithsonian Institution. Smithsonian Institution. Приступљено 24. 4. 2014.
Bishop, Carl Whiting (1942). Origin of Far Eastern Civilizations: A Brief Handbook, Issues 1–7. Contributor: Smithsonian Institution. Smithsonian Institution. Приступљено 24. 4. 2014.
Corpuz, Onofre D. (1957). The bureaucracy in the Philippines. Institute of Public Administration, University of the Philippines. Приступљено 24. 4. 2014.
Demetrio, Francisco R. (1981). Myths and Symbols: Philippines (2 изд.). National Book Store. Приступљено 24. 4. 2014.
Del Castillo y Tuazon, Antonio (1988). Princess Urduja, Queen of the Orient Seas: Before and After Her Time in the Political Orbit of the Shri-vi-ja-ya and Madjapahit Maritime Empire : a Pre-Hispanic History of the Philippines. A. del. Castillo y Tuazon. Приступљено 24. 4. 2014.
Farwell, George (1967). Mask of Asia: The Philippines Today. Praeger. Приступљено 24. 4. 2014.
Fitzgerald, Charles Patrick (1966). A concise history of East Asia. Praeger. Приступљено 24. 4. 2014.
Ho, Khai Leong, ур. (2009). Connecting and Distancing: Southeast Asia and China (illustrated изд.). Institute of Southeast Asian Studies. ISBN 978-9812308566. Приступљено 24. 4. 2014.
Karnow, Stanley (2010). In Our Image: America's Empire in the Philippines (unabridged изд.). Random House LLC. ISBN 978-0307775436. Приступљено 24. 4. 2014.
Krieger, Herbert William (1942). Peoples of the Philippines, Issue 4. Volume 3694 of Publication (Smithsonian Institution). Smithsonian Institution. ISBN 9780598408662. Приступљено 24. 4. 2014.
Lucman, Norodin Alonto (2000). Moro Archives: A History of Armed Conflicts in Mindanao and East Asia. FLC Press. Приступљено 24. 4. 2014.
Liao, Shubert S. C., ур. (1964). Chinese participation in Philippine culture and economy. Bookman. Архивирано из оригинала 9. 11. 2006. г. Приступљено 24. 4. 2014.
Manuel, Esperidion Arsenio (1948). Chinese Elements in the Tagalog Language: With Some Indication of Chinese Influence on Other Philippine Languages and Cultures, and an Excursion Into Austronesian Linguistics. Contributor: Henry Otley Beyer. Filipiniana Publications. Приступљено 24. 4. 2014.
Ostelius, Hans Arvid (1963). Islands of Pleasure: A Guide to the Philippines. G. Allen & Unwin. Приступљено 24. 4. 2014.
Panganiban, José Villa; Panganiban, Consuelo Torres (1965). The literature of the Pilipinos: a survey (5 изд.). Limbagang Pilipino. Приступљено 24. 4. 2014.
Panganiban, José Villa; Panganiban, Consuelo Torres- (1962). A Survey of the Literature of the Filipinos (4 изд.). Limbagang Pilipino. Приступљено 24. 4. 2014.
Quirino, Carlos (1963). Philippine Cartography, 1320–1899 (2 изд.). N. Israel. Приступљено 24. 4. 2014.
Ravenholt, Albert (1962). The Philippines: A Young Republic on the Move. Van Nostrand. Приступљено 24. 4. 2014.
Sevilla, Fred; Balagtas, Francisco (1997). Francisco Balagtas and the roots of Filipino nationalism: life and times of the great Filipino poet and his legacy of literary excellence and political activism. Trademark Pub. Corp. ISBN 9789719185802. Приступљено 24. 4. 2014.
Spencer, Cornelia (1951). Seven Thousand Islands: The Story of the Philippines. Aladdin Books. Приступљено 24. 4. 2014.
Tan, Antonio S. (1972). The Chinese in the Philippines, 1898–1935: A Study of Their National Awakening. R. P. Garcia Publishing Company. Приступљено 24. 4. 2014.
Zaide, Gregorio F. (1957). The Philippines since pre-Spanish times.-v. 2. The Philippines since the British invasion. Volume 1 of Philippine Political and Cultural History (revised изд.). Philippine Education Company. Приступљено 24. 4. 2014.
Zaide, Gregorio F. (1979). The Pageant of Philippine History: Political, Economic, and Socio-cultural, Volume 1. Philippine Education Company. Приступљено 24. 4. 2014.
Philippines (Republic). Office of Cultural Affairs (1965). The Philippines: a Handbook of Information. Contributor: National Economic Council (Philippines) (revised изд.). Republic of the Philippines, Department of Foreign Affairs. Приступљено 24. 4. 2014.
Philippine Chinese Historical Association (1975). The Annals of Philippine Chinese Historical Association, Volumes 5–8 (revised изд.). Приступљено 24. 4. 2014.
IAHA Conference (1962). Biennial Conference Proceedings, Issue 1. Philippine Historical Association. Приступљено 24. 4. 2014.
The Philippines: A Handbook of Information. Contributor: Philippine Information Agency. Philippine Information Agency. 1955. Приступљено 24. 4. 2014.
University of Manila Journal of East Asiatic Studies, Volume 7. Contributors: Manila (Philippines) University, University of Manila (revised изд.). University of Manila. 1959. Приступљено 24. 4. 2014.
Unitas, 30 (1-2):[[Категорија:Cite journal]]. Contributor: University of Santo Tomás. University of Santo Tomás. 1957. Приступљено 24. 4. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
The Researcher, 2 (2):[[Категорија:Cite journal]]. Contributors: University of Pangasinan, Dagupan Colleges. Dagupan Colleges. 1970. Приступљено 24. 4. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Philippine Social Sciences and Humanities Review, Volumes 24–25. Contributor: University of the Philippines. College of Liberal Arts. 1959. Приступљено 24. 4. 2014.
Philippine Social Sciences and Humanities Reviews, 24 (1-2):[[Категорија:Cite journal]]. Contributors: Philippine Academy of Social Sciences, Manila, University of the Philippines. College of Liberal Arts. College of Liberal Arts, University of the Philippines. 1959. Приступљено 24. 4. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Studies in Public Administration, Issue 4. Contributor: University of the Philippines. Institute of Public Administration. Institute of Public Administration, University of the Philippines. 1957. Приступљено 24. 4. 2014.
Proceedings [of The] Second Biennial Conference, Held at Taiwan Provincial Museum, Taipei, Taiwan. Republic of China, October 6–9, 1962. Tʻai-pei. 1963. Приступљено 24. 4. 2014.
Yearbook. 1965. Приступљено 24. 4. 2014.
Philippine Almanac & Handbook of Facts. 1977. Приступљено 24. 4. 2014.

Лузон на сајту
„Luzon”. The American Cyclopædia. 1879.

[unep-1] [1]
„Islands of Philippines”. Island Directory Tables. United Nations Environment Programme. Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2016.

[NSO-2] [2]
„Population and Annual Growth Rates for The Philippines and Its Regions, Provinces, and Highly Urbanized Cities; Based on 1990, 2000, and 2010 Censuses” (PDF). 2010 Census and Housing Population. National Statistics Office. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2013. г. Приступљено 13. 02. 2013.

[note-3] [3]
Figure composed of the 8 administrative regions excluding the island provinces of Batanes, Catanduanes, and Masbate and the region MIMAROPA

[NSO15-d-4] [4]
Census of Population (2015): Highlights of the Philippine Population 2015 Census of Population (Извештај). PSA. Приступљено 20. јун 2016.

[ThePHArchipelago-5] [5]
Boquet, Yves (2017). The Philippine Archipelago. Springer. стр. 16. ISBN 9783319519265.

[unique-6] [6]
Zaide, Sonia M. The Philippines, a Unique Nation. стр. 50.

[7] [7]
Keat Gin Ooi (2004). Southeast Asia: A Historical Encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor. ABC-CLIO. стр. 798. ISBN 978-1-57607-770-2.

[Roberts1-8] [8]
Roberts, Edmund (1837). Embassy to the Eastern Courts of Cochin-China, Siam, and Muscat. New York: Harper & Brothers. стр. 59.

[EulitoandJavier2008-9] [9]
Bautista, Eulito U.; Javier, Evelyn F. (2008). „Rice Production Practices: PIDS Research Paper Series 2008-02” (PDF). Philippine Institute of Development Studies Research Papers Series. Philippine Institute of Development Studies: 44. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2017. г. Приступљено 04. 10. 2021.

[10] [10]
Van Linschoten, Jan Huygen (1596). „Exacta & Accurata Delineatio cum Orarum Maritimarum tum etjam locorum terrestrium quae in Regionibus China, Cauchinchina, Camboja sive Champa, Syao, Malacca, Arracan & Pegu.”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[11] [11]
Quad, Matthias; Bussemachaer, Johann (1598). „Asia Partiu Orbis Maxima MDXCVIII”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[12] [12]
Hondius, Jodocus (1606). „India Orientalis”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[13] [13]
Jansson, Jan (1630). „Indiae Orientalis Nova Descriptio”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[14] [14]
Blaeu, Willem Janszoon (1642). „India quae Orientalis dicitur et Insulae Adiacentes”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[15] [15]
Blaeu, Willem Janszoon (1635). „Asia Noviter Delineata”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[16] [16]
Hondius, Henricus (1636). „India quae Orientalis dicitur et Insulae Adiacentes”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[17] [17]
Mariette, Pierre (1650). „Carte Generale Des Indes Orientales et des Isles Adiacentes”. Barry Lawrence Ruderman Antique Maps Inc.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

Лузон

Wikiwand in your browser!

Wikiwand in your browser!

Етимологија

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе