Малезија
држава у југоисточној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Малезија (малајс. ), савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 330.803 km². Јужно кинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео).[2] Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.[3]
Малезија (малајски) | |
---|---|
Главни град | Куала Лумпур |
Службени језик | малајски |
Владавина | |
Облик државе | Уставна монархија |
— краљ (Јанг ди-Пертуан Агонг) | Ибрахим од Џохора |
— Председник Владе | Анвар Ибрахим |
Историја | |
Независност | Од УК 31. август 1957. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 330.803 km2 (67) |
— вода (%) | 0,3 |
Становништво | |
— 2014.[1] | 30.133.000 (42) |
— густина | 91,09 ст./km2 (109.) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2005 |
— укупно | $290 милијарди (33.) |
— по становнику | $12.106 (61.) |
ИХР (2003) | 0,796 (61) — средњи |
Валута | Малезијски рингит |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +8 |
Интернет домен | |
Позивни број | +601 |
1 +020 за Сингапур |
Краљевства на подручју данашње Малезије у 18. веку су постала интересна сфера Британске империје. Након што су малајска краљевства постала британски протекторати основане су административне јединице познате као Британски поседи у Малаји (енгл. ).[4] Малајски део индокинеског полуострва је 1946. уједињен у Малајску унију. Малаја је 1948. реорганизована у Малајску Федерацију, а 31. августа 1957. постала је независна. Неколико година касније, 16. септембра 1963, Малаји су се прикључили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава је променила назив у Малезија. Непуне две године касније 1965, Сингапур је искључен из федерације.[5]
Мултиетничност и мултикултуралност има велики утицај на политику земље. Ислам је уставом дефинисан као државна религија док је слобода вероисповести зајамчена. Систем државне управе је у великој мери сличан британском а законодавство је засновано на англосаксонском праву. Шеф државе је краљ, познат као Јанг ди-Пертуан Агонг (малајс. ). Он је изабрани монарх ког бирају владари девет малајских савезних држава на мандат од пет година. Шеф владе је премијер.[6]
Након стицања независности, економски показатељи Малезије су међу најбољима у Азији, са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6,5% током скоро педесет година. Привреда се традиционално ослања на природна богатства земље али развијају се и наука, туризам, трговина, и здравствени туризам. Данас Малезија спада међу новоиндустријализоване земље са тржишном привредом. По висини БДП-а је на трећем месту у југоисточној Азији, док је у свету је на 29. месту. Један је од оснивача АСЕАН-а, Самита источне Азије и Организације исламске сарадње, такође, чланица је АПЕК-а, Комонвелта нација, и Покрета несврстаних.[7]