Монсун је постојани пренос ваздушних маса у нижим слојевима тропосфере, над одређеним областима на Земљи. Имају супротан правац лети и зими и карактеристични су за Индијски потконтинент и југоисточну Азију. Монсун је традиционално сезонски реверзни ветар праћен одговарајућим променама падавина,[1] али се сада користи за описивање сезонских промена у атмосферској циркулацији и падавинама повезаних са годишњом географском осцилацијом Интертропске зоне конвергенције између њених граница на северу и југу од екватора. Обично се термин монсун користи за означавање кишне фазе сезонски променљивог обрасца, иако технички постоји и сува фаза. Термин се такође понекад користи за описивање локалне јаке, али краткотрајне кише.[2][3]
Монсун у августу изнад ИндијеМонсун у брдима средишње ИндијеСтварање монсуна изнад Индије
Главни монсунски системи света састоје се од западноафричких и азијско-аустралијских монсуна. Расправљало се о сврставању северноамеричког монсуна и јужноамеричког монсуна са непотпуним преокретом ветра.[4]
Термин монсун је први пут употребљен на енглеском у Британској Индији и суседним земљама за означавање великих сезонских ветрова који дувају из Бенгалског залива и Арабијског мора на југозападу и доносе обилне падавине у ово подручје.[5][6]
Етимологија речи монсун није сасвим разјашњена.[7] Енглеска реч монсун потиче од португалске речи monção, и ултиматно од арапске речи موسم (mawsim, „сезона“), „можда делимично преко ране модерне холандске речи monson“.[8]
Јачање азијског монсуна је повезано са издизањем Тибетанске висоравни након судара Индијског потконтинента и Азије пре око 50 милиона година.[9] Због проучавања записа из Арабијског мора и прашине коју ветар носи на кинеској висоравни Лос, многи геолози верују да је монсун први пут постао јак пре око 8 милиона година. Недавно, проучавања биљних фосила у Кини и нови дуготрајни седименти из Јужног кинеског мора довели су до времена када је монсун почео пре 15–20 милиона година, и тиме је повезан са раним тибетанским издизањем.[10] Тестирање ове хипотезе чека узорковање дубоког океана у оквиру Интегрисаног програма океанског бушења.[11] Монсун је значајно варирао у снази од овог времена, што је у великој мери повезано са глобалним климатским променама, посебно циклусом плеистоценског леденог доба.[12] Студија морског планктона сугерише да је индијски монсун ојачао пре око 5 милиона година. Затим, током ледених периода, ниво мора је пао и Индонежански морски пут се затворио. Када се то догодило, хладним водама у Пацифику је било онемогућено да уђу у Индијски океан. Верује се да је резултирајући пораст температуре површине мора у Индијском океану повећао интензитет монсуна.[13]
Идентификовано је пет епизода током квартара на 2,22 Ма (ПЛ-1), 1,83 Ма (ПЛ-2), 0,68 Ма (ПЛ-3), 0,45 Ма (ПЛ-4) и 0,04 Ма (ПЛ-5) које су показале слабљење Лувинске струје (ЛС). Слабљење ЛС би имало утицај на поље температуре површине мора (SST) у Индијском океану, пошто Индонежанска струја генерално загрева Индијски океан. Дакле, ових пет интервала би вероватно могли бити они значајног снижења SST у Индијском океану и утицали би на интензитет индијског монсуна. За време слабог ЛЦ постоји могућност смањења интензитета индијског зимског монсуна и јаког летњег монсуна, због промене дипола Индијског океана услед смањења нето топлоте у Индијском океану кроз Индонежански проток. Стога се боље разумевање могућих веза између Ел Ниња, топлог базена западног Пацифика, индонежанског протока, обрасца ветра са западне Аустралије и ширења и контракције запремине леда може добити проучавањем понашања ЛЦ током квартара у блиским стратиграфским интервалима.[14]
Монсуни захватају велико пространство копна и океана, тј. они настају где се велике водене површине граниче са великим копненим површинама. Монсуни дувају зими са копна према океану, јер је зими копно знатно хладније од океана и изнад копна је виши ваздушни притисак, тако да је хоризонтални градијент ваздушног притиска управљен од копна према мору, односно океану.
У току летње половине године океан је хладнији од копна и градијент ваздушног притиска је управљен од океана према копну, те зато ветрови дувају од океана према копну.
Пошто ваздушне масе при овим струјама прелазе знатна пространства, како у дубину копна, тако и изнад океана, то на правац монсуна има утицаја и девијацијска сила. Монсуни на северној полулопти скрећу од свог првобитног правца удесно, а на јужној скрећу улево.
Монсуни се образују на обалама појединих океана како јужне, тако и северне полулопте. Најизразитији монсуни образују се изнад Индијског океана и јужног дела Азије. Ону у летње време долазе до Хималаја, а у току зиме полазе од Хималаја. Висина њиховог утицаја је 3 - 4 . Летњи монсун, који долази са океана је влажан, и проузрокује у Индији велике количине падавина. У периоду летњег монсуна у Индији се излучи 75 - 88% од годишње суме падавина, а у Бомбају чак 96%.
Монсунски ветрови су слабо развијени у области екватора, где је велико дневно колебање температуре, али је мало годишње колебање, како температуре тако и ваздушног притиска. За постанак монсунских ветрова погодније су више географске ширине, нарочито таме где нема јачих сталних ветрова, као што су појасеви суптропских тишина, тј. граница између пасатских и западних ветрова.
Rohli, Robert V.; Vega, Anthony J. (2011). Climatology. Jones & Bartlett Learning. стр.187. ISBN978-0763791018. Архивирано из оригинала 2013-06-19. г. Приступљено 2011-07-23.
„Monsoon”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. јун 2000. Архивирано из оригинала 2008-03-22. г. Приступљено 2008-03-14.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Wang, Pinxian; Clemens, Steven; Tada, Ryuji; Murray, Richard (2019). „Blowing in the Monsoon Wind”. Oceanography. 32 (1): 48. ISSN1042-8275. doi:10.5670/oceanog.2019.119.
Zhisheng, An; Kutzbach, John E.; Prell, Warren L.; Porter, Stephen C. (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya–Tibetan plateau since Late Miocene times”. Nature. 411 (6833): 62—66. Bibcode:2001Natur.411...62Z. PMID11333976. doi:10.1038/35075035.
D. K. Sinha; A. K. Singh; M. Tiwari (2006-05-25). „Palaeoceanographic and palaeoclimatic history of ODP site 763A (Exmouth Plateau), South-east Indian Ocean: 2.2 Ma record of planktic foraminifera”. Current Science. 90 (10): 1363—1369. JSTOR24091985.
Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Zhang, Zuqiang; Chan, Johnny C. L.; Ding, Yihui (2004-10-01). „Characteristics, evolution and mechanisms of the summer monsoon onset over Southeast Asia”. International Journal of Climatology (на језику: енглески). 24 (12): 1461—1482. Bibcode:2004IJCli..24.1461Z. ISSN1097-0088. doi:10.1002/joc.1082.
Crop Production. US Crop Reporting Board, Bureau of Agricultural Economics, Agricultural Marketing Service, and Agricultural Statistics Board. Crop Reporting Board, Statistical Reporting Service, U.S. Department of Agriculture. 2006. стр.30, 36.
