Зајечар
градско насеље у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
градско насеље у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Зајечар је градско насеље и седиште града Зајечара и Зајечарског управног округа у источној Србији. Према попису из 2022. у насељу је живело 32.448 становника (према попису из 2011. било је 38.165 становника) што га чини највећим насељем у Тимочкој Крајини по броју становника.[1][2]
Зајечар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски округ |
Регион | Јужна и источна Србија |
Град | Зајечар |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 32.448 [1] |
— густина | 334,52 ст./km2 |
Агломерација (2022.) | 48.621 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 137 m |
Површина | 97 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Бошко Ничић (СНС) |
Поштански број | 19000 |
Регистарска ознака | |
Веб-сајт | |
www.zajecar.info |
Седиште је више основних и средњих школа као и Више школе за менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечарска Гимназија, једна је од најстаријих школа те врсте у Србији, основана 1836. године, и у време тадашње Србије, после Крагујевачке, била је најстарија. Зајечар је познат по музичком рок фестивалу Зајечарска гитаријада, који траје више од 50 година, као и по фестивалу "Залет" посвећеном савременој уметности.
У граду се налазе Историјски архив „Тимочка крајина” Зајечар, Зајечарска пивара и Зајечарско читалиште.
Легенде о настанку имена Зајечара и данас су део усмене традиције у источној Србији.[3] Присутне су у свакодневном животу народа овог краја и представља вид обичајне и друштвене праксе као и комуникације.
Постоје више легенди о настанку имена Зајечара:
Први пут град Зајечар се помиње у попису становништва 1446.[4] као село видинског санџака које броји осам породица. По једној легенди, некада на територији Зајечара је било пуно зечева у околини па су Зајечару дали назив по њима. Што се тиче порекла имена града претпоставља се да је настало од речи „зајец” („зец“ у тимочком дијалекту), а како је припадао видинском санџаку на бугарском назив „зајчар“ означавао је чувар зечева. Укрстивши та два имена добио је назив Зајечар.[5]
Друго предање говори да је место понело име према Саид Ашар паши, турском команданту из видинског санџака коме је Зајечар припадао у време османске власти. Наводно, Саид Ашар паша је на ушћу Црног и Белог Тимока саградио себи имање и подигао насеље, населивши га становништвом из Бугарске и Власима. У време Првог српског устанка своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. Верује се да је временом од имена Саид Ашар настао назив Зајечар.
Град је првобитно лежао на десној обали Црног Тимока простирући се до брда на коме се данас налази парк шума Краљевица. Касније се живот пренео и на леву обалу реке ширећи се ка западу и досељавањем све више српских породица постаје српски град. Значај предања о настанку имена Зајечара састоји се у потреби да заједница објасни настанак свог насеља и имена и тиме допринесу уобличавању сопственог идентитета. Древне приче и легенде вековима се у источној Србији преносе са колена на колено, и својеврстан су „заштитни су знак“ овог дела Србије.[6] Веома стара усмена предања сачувана у овим крајевима Србије представљају вредан део нематеријалног културног наслеђа.
Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818. године, када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара. Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI—XVIII века има мало података о насељу. 1806. године створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833. године овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV века пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.
Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црни Тимок и Бели Тимок сливају у реку Велики Тимок. Сама котлина се налази између два планинска лука карпатског и балканског. Град је изграђен на раскрсници магистралних путева:
Зајечар има умерено континенталну климу. Просечна годишња температура је око 11 °C. Лети температуре често прелазе 30 °C, док зими могу пасти испод 0°C, са просечним јануарским температурама око -1 °C. Годишња количина падавина износи око 600-700 мм, са највише падавина у мају и јуну. Снег је чест током зиме и може се задржати дуже време, посебно у вишим пределима.1.јануар 2023. у Србији је забележен климатски екстрем са највишом дневном температуром од 20,2 °C у Зајечару. Овај јануар је заузео друго најтоплије место по питању месечних средњака у Србији.Клима у Зајечару омогућава разноврсну пољопривредну производњу, укључујући узгој житарица, поврћа и воћа, као и виноградарство, које је значајно у овом региону.[7]
Зајечар је седиште Епархије Тимочке Српске православне цркве, која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа, на челу Епархије је Његово Преосвештенство Епископ Тимочки Г. Г. Иларион. Град има саборни храм посвећен Рождеству Пресвете Богородице, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима кнез Милош Обреновић је одлучио да се оснује нова тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква, градња је почела у пролеће 1834. године а завршена октобра месеца исте године. Данас је у изградњи нови храм у насељу Котлујевац. У атару насеља Селачка постоји Манастир Суводол, као и Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту.
Према подацима са пописа из 2022. у насељу Зајечар живело је 32.448 становника што је за 5.717 мање (-14,98%) у односу на 2011. када је на попису било 38.165 становника.[2] У насељу живи 27.487 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,27 година (44,65 код мушкараца и 47,75 код жена).[1]
Према попису из 2002. у насељу има 13.733 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Етнички састав према попису из 2002.[9] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 37.500 | 94,95% | ||
Роми | 233 | 0,59% | ||
Југословени | 219 | 0,55% | ||
Власи | 159 | 0,40% | ||
Црногорци | 131 | 0,33% | ||
Македонци | 111 | 0,28% | ||
Бугари | 84 | 0,21% | ||
Хрвати | 80 | 0,20% | ||
Албанци | 34 | 0,08% | ||
Румуни | 19 | 0,04% | ||
Словенци | 18 | 0,04% | ||
Мађари | 17 | 0,04% | ||
Муслимани | 16 | 0,04% | ||
Горанци | 10 | 0,02% | ||
Бошњаци | 8 | 0,02% | ||
Словаци | 5 | 0,01% | ||
Немци | 4 | 0,01% | ||
Чеси | 3 | 0,00% | ||
Украјинци | 3 | 0,00% | ||
Руси | 2 | 0,00% | ||
непознато | 267 | 0,67% |
м | ж | |||
? | 154 | 135 | ||
80+ | 290 | 432 | ||
75—79 | 460 | 723 | ||
70—74 | 723 | 953 | ||
65—69 | 936 | 1.086 | ||
60—64 | 1.042 | 1.121 | ||
55—59 | 1.163 | 1.150 | ||
50—54 | 1.804 | 1.917 | ||
45—49 | 1.697 | 1.808 | ||
40—44 | 1.437 | 1.604 | ||
35—39 | 1.234 | 1.293 | ||
30—34 | 1.280 | 1.328 | ||
25—29 | 1.320 | 1.404 | ||
20—24 | 1.414 | 1.318 | ||
15—19 | 1.296 | 1.287 | ||
10—14 | 1.075 | 1.076 | ||
5—9 | 976 | 956 | ||
0—4 | 832 | 767 | ||
Просек : | 39,3 | 41,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 16.250 | 4.437 | 10.416 | 669 | 685 | 43 |
Женски | 17.559 | 3.452 | 10.485 | 2.388 | 1.193 | 41 |
УКУПНО | 33.809 | 7.889 | 20.901 | 3.057 | 1.878 | 84 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 7.919 | 231 | 1 | 249 | 2.176 |
Женски | 6.360 | 129 | 1 | 61 | 1.526 |
УКУПНО | 14.279 | 360 | 2 | 310 | 3.702 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 232 | 595 | 842 | 186 | 867 |
Женски | 96 | 159 | 1.049 | 224 | 206 |
УКУПНО | 328 | 754 | 1.891 | 410 | 1.073 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 111 | 156 | 654 | 186 | 444 |
Женски | 197 | 155 | 374 | 514 | 1.117 |
УКУПНО | 308 | 311 | 1.028 | 700 | 1.561 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 289 | 0 | 0 | 700 | |
Женски | 202 | 0 | 1 | 349 | |
УКУПНО | 491 | 0 | 1 | 1.049 |
Зајечар је добро повезан саобраћајницама, а у њему се налази и чвориште железничког саобраћаја у Источној Србији. Градски и приградски превоз функционишу кроз више од 10 линија јавног превоза, организованог аутобусима.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.