1806

1806. је била проста година.

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1780-е 1790-е 1800-е 1810-е 1820-е
Године:	1803 1804 1805 1806 1807 1808 1809
1806 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

Догађаји

Јануар

• 1. јануар — Баварски изборни кнез Максимилијан прогласио је се за краља, у складу са Пожунским миром, чиме настаје Краљевина Баварска, с ослонцем на Француску.
• 1. јануар — Фриедрих, изборни кнез Виртемберга, крунисан за краља с француском подршком - Краљевина Виртемберг траје до 1918.
• 8. јануар — Битка код Блаауберга: одлучујућа британска победа над снагама Батавијске Републике у Колонији Рт добре наде.
• 9. јануар — Хоратио Нелсон сахрањен у катедрали Светог Павла у Лондону.
• 10. јануар — Холанђани предали Кејптаун Британцима, потписан је уговор којим Британци добијају Колонију Рта (потврђено 1814, део Јужноафричке Уније од 1910).
• 19. јануар — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде.
• 19. јануар — Британски корпус напустио Напуљ и отпловио у Месину на Сицилији, где их краљ Фердинанд прима тек 13. фебруара.
• 23. јануар — Умро британски премијер Вилиам Пит Млађи, наслеђује га рођак Вилиам Гренвиле (до 1807) на челу "Владе свих талената".
• 24. јануар — Устаничка скупштина у Остружници. Депутација на челу са Протом Матијом је послата у Беч - одбијена је војна помоћ, пристају да посредују. Истовремено, Срби моле султана да их не напада.
• јануар — Очекујући турске нападе, Срби првих месеци ове године заузимају Пореч и Неготин на истоку, као и Параћин, Ражањ, Алексинац, Крушевац, а њихове чете продрле су до Студенице на једној и у Топлицу на другој страни. Гради се Делиград између Ражња и Алексинца. Побуна у сремском селу Марадик због обавеза тешког рада у шумама на сечи дрва за спахилук.

Фебруар

• 6. фебруар — Битка код Сан Доминга: убедљива британска поморска победа у Карибима.
• 8. фебруар — Рат Треће коалиције: почиње франко-италијанска инвазија Напуљског краљевства, на челу са Масеном.
• 14. фебруар — Масена је ушао у Напуљ.
• 15. фебруар — Париским уговором између Француске и Пруске потврђен прошлогодишњи Шенбрунски уговор: Пруска добија Хановер, у замену за неке друге територије, због чега јој Британија објављује рат.
• 20. фебруар — Први француски далматински поход: генерал Габриел Молитор стиже у Задар. Према Пожунском миру, Аустрија је предала неке територије Французима, одн. Краљевини Италији, укључујући Далмацију (рок примопредаје је 30. јануар — 28. 2.). За гувернера (провидура) постављен је Винцензо Дандоло.
• 20. фебруар — Руско-персијски рат: руски командант Павел Цицијанов убијен када је требао примити кључеве Бакуа. Руси током године заузимају Баку.
• 26. фебруар — Почиње Опсада Гаете, тврђавског напуљског града.
• 28. фебруар — Друга архипелашка експедиција: део руске, Сењавинове, флоте, на челу са капетаном Григоријем Белим, стигла у Боку которску, коју су Аустријанци требали предати Французима.

Март

• 9. март — Битка код Кампо Тенесе: Французи потукли напуљску војску. Франко-италијански војници су ипак лоше опремљени и храњени, тако да пљачкају и злостављају становништво.
• 12. март — Аустријски цар нуди у писму султану посредништво у српском питању - одбијено.
• 15. март — Француски маршал и Наполеонов зет Јоаким Мурат постављен за великог војводу Берга и Клевеса у Немачкој (до 1808, затим краљ Напуља до 1815).
• март — Велика маса дочекује митрополита Петра и руског капетана Белија у манастиру Савина, заклињу се на верност руском цару.
• март — Сулејман-паша Скопљак поразио Радича Петровића код Студенице, манастир је страдао (Срби нису имали успеха једино на овом правцу).
• март — Бој на Салашу: Стојан Чупић одбио напад Мехмеда Видајића у Мачви.
• 20. март — Французи су стигли у Регио Калабриа на Месинском мореузу. У руралним деловима Калабрије убрзо долази до отпора.
• 23. март — Експедиција Левиса и Кларка: након што су презимили на Пацифику, полазе на повратно путовање, у септембру стижу у Сант Лоуис.
• 27. март — Наполеоновим декретом су обновљени односи са Андором, прекинути 1793 (француски шеф државе је сувладар кнежевине).
• 30. март — Жозеф Бонапарта је Наполеоновим декретом постављен за краља Напуља (до 1808) - популаран је, уводи реформе.

Април

• 5. април — Руси заузимају Вис.
• 8. април — Наполеонова усвојеница Стефани де Беаухарнаис удата за Карла, наследника Бадена.
• април — Џора Осман стиже на Соко-град, затим напада ваљевску нахију али је разбијен на Чучугама (као и Хаџи-паша почетком године и Хаџибег сребренички у јулу). Срби заузимају Јадар и Рађевину од зворничког паше.
• април — Инцидент у Једрену: под видом слања војске против Карађорђа, султан Селим III шаље трупе Низам-I Цедида у Тракију, али наилази на јак отпор јаничара и ајана - конфронтација траје целог лета.
• април — Француско-шведски рат: након што су Пруска и Француска постигле споразум, Швеђани се морају повући из Хановера.
• 16. април — Наполеон формирао Армију Далмације.
• 18. април — Нон-импортатион Ацт: САД забраниле увоз неких британских производа, јер ови присилно новаче америчке морнаре и не поштују америчку сувереност и неутралност (на снази од новембра али убрзо суспендиран).
• 28. април — Францисцо де Миранда покушао да се искрца код Оцумаре де ла Цоста у данашњој Венецуели, али Шпанци су му заробили два од три брода.

Мај

• мај, почетак — Кулин капетан упао у јадарско село Добрић, убио је 74 мушкарца и одвео 300 робља, углавном жена - откупио их је Иво Кнежевић, кнез босанске Семберије.
• 16. мај — Британска одлука о блокади обале од Елбе у Немачкој до Бреста у Француској.
• 21. мај — Руси ослободили у Трсту заробљене бокељске бродове.
• 24. мај — Париским уговором одређено да се Батавијска република претвори у краљевину Холандију.
• 26. мај — Дубровник допустио улаз Лауристоновим француским трупама, на путу према Котору - фактички крај Дубровачке Републике.
• 27. мај — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.
• 30. мај — Код Трстиковца је дошло до првог сукоба Француза и чете Срба црногораца и ришњана.
• 30. мај — Ендру Џексон, будући председник САД, убио човека у двобоју.

Јун

• 5. јун — Крај Батавијске Републике: Наполеон је прогласио Краљевину Холандију на челу са братом Лоуисом (анектирана Француској 1810).
• 5. јун — Француски маршал Жан Бернадоте, будући шведски краљ (1818-44), проглашен за сувереног кнеза од Понтекорва а министар Талеyранд за кнеза од Беневента.
• 5. јун — Наполеон је прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту.
• 16. јун — Помрачење Сунца видљиво у Северној Америци.
• 20. јун — Наполеоново писмо султану: против Срба треба употребити "најјаче мере".
• 27. јун — Англо-шпански рат, Британске инвазије Рио де ла Плате: накратко су заузели Буенос Аирес у шпанском Вицекраљевству Рио де ла Плата (до августа).
• јун — Побуна сељака на митрополитском даљском спахилуку - Даљ, Борово и Бело Брдо - заустављена под претњом војне интервенције.
• јун — јул — Руска флота блокира Венецију и далматинску обалу. Опсада Дубровника.

Јул

• 4. јул — Битка код Маиде је британска победа на Калабрији - спречена француска инвазија Сицилије.
• 5. јул — Генерал Молитор стиже у помоћ опсаднутом Дубровнику.
• 6. јул — Миленко Стојковић одбио турску видинску војску код Пореча.
• 10. јул — Велорска побуна: прва већа побуна сипоја против Британске источноиндијске компаније, на југу Индије.
• 12. јул — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске.
• 12. јул — У Паризу потписан Уговор о Рајнској Конфедерацији, савез 16 немачких држава са Наполеоном као Протектором (број држава 1808. износи 36, конфедерација траје до 1813).
• 13. јул — Карађорђе шаље Петра Ичка на преговоре у Цариград.
• 15. јул — Пикеова експедиција креће из околине Саинт Лоуиса у истраживање јужнијег дела Територије Лоуизијана.
• јул — Султанове трупе Новог поретка заустављене у Хавси након сукоба са јаничарима - затим се повлаче у Сорлу, у који могу ући тек након опсаде, мада је стигао и султан.
• 18. јул — Напуљска тврђава Гаета се предала Французима.
• 18. јул — Експлозија барутане на Малти, страдало око 200 људи, војника и цивила.
• 25. јул — Карл Фриедрицх, изборни кнез Бадена и свекар Наполеонове усвојенице Стефани, постаје велики војвода. Велико Војводство Баден траје до 1918.

Август

• 3. август — Францисцо де Миранда се искрцава са Британцима код Ла Вела де Цоро у Венецуели - морају се повући десет дана касније пред јачим шпанским снагама.
• 6. август — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије, чиме престало да постоји Свето римско царство.
• 10. август — Хораце Сéбастиани преузима положај француског посланика на Високој Порти: на његов савет су смењени кнежеви Влашке и Молдавије, Константин Ипсиланти и Александар Мурузи, за које је сматрао да су у шеми са Русима, Пазваноглуом у Видину и Карађорђем у Србији - Русија ово сматра разлогом за рат.
• 13. август — Српски устаници су поразили османлијску војску у бици на Мишару. Карађорђе дочекао и разбио османску војску Сулејман-паше Скопљака.
• 14. август — Британци се предали у Буенос Аиресу.
• 15. август — На царев рођендан, почела је градња Тријумфалне капије у Паризу, поводом прошлогодишњих, након дуге паузе у време Бурбона. Ове године је почела и градња мање капије, Арц де Триомф ду Карусел.
• 18. август — Китоловац Абрахам Бристоу пронашао острво Окланд, јужно од Новог Зеланда.
• 26. август — Антифранцуски немачки агитатор Јохан Филип Палм стрељан у Браунау по Наполеоновом наређењу.

Септембар

• 2. септембар — Велико клизиште код Голдауа у кантону Швиц: у клизању 40 милиона куб. метара одн. 120 милиона тона материјала уништено је неколико села и страдало 457 људи.
• 3. септембар — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду. Битка на Делиграду, у Ђуниском теснацу између Ражња и Алексинца; Карађорђе одбио напад турских снага. Истог дана војвода Станоје Главаш ослободио Прокупље.
• 4. септембар — По Дандолову савјету, Наполеон укида у Далмацији закон по коме сељаци у Далматинском загорју нису били власници земљишта које обрађују.
• 8. септембар — Трећи узалудни турски јуриш на Делиграду - нуде примирје.
• 12. септембар — Пруске трупе улазе у Саксонију - пруски краљ се ослања на Русију и Британију. Неколико дана касније почињу кретње француских трупа у Немачкој.
• 14. септембар — Склопљено примирје између Срба и Турака.
• 19. септембар — Криза позната као Инцидент у Једрену се окончава султановим поразом: наређује да се Низам-И Цедидске трупе повуку из Силиврија (следећег маја ће бити збачен).
• 22. септембар — Петар Ичко се вратио у Србију, Порта је начелно прихватила српске захтеве (Ичков мир).
• 26. септембар — Пруски ултиматум Наполеону, траже евакуацију Немачке.
• 30. септембар — Битка код Херцег Новог: Огист Мармон напао руско-црногорско-бокељске снаге код Херцег Новог.

Октобар

• 3. октобар — Француски неуспех код Суторине, повлаче се на стару дубровачку границу.
• 7. октобар — У Смедерево стигао мухасил Хасан-ага, са усменим предлозима за споразум, без царског фермана - Петар Ичко ће поново бити послан у Цариград (али Срби, након руског позива за садејствовање у јануару, настављају рат).
• 9. октобар — Рат Четврте коалиције, инициран пруским ултиматумом Наполеону: први окршај је Битка код Шлеиза у Тирингији, где Французи односе побједу, као и код Залфелда сутрадан, где је погинуо пруски принц Лудвиг.
• 14. октобар — Битка код Јене и Ауерстедта је одлучујућа Наполеонова победа над Пруском, маршал Лоуис-Ницолас Давоут је поразио пруску главнину код Ауерстедта.
• 16. октобар — Ерфуртска капитулација: 12.000 пруских војника са 65 топова се предаје Французима без борбе.
• 14. октобар — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата.
• 17. октобар — Битка код Халлеа: Бернадоттов успех у Саксонији, Пруси изгубили 5.000 војника.
• 25. октобар — Француски маршал Давоут улази у Берлин, Наполеон стиже два дана касније.
• 27. октобар — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.
• 28 — 30. октобар — Битка код Прензлауа, предало се још 19.500 Пруса са 353 топа.

Новембар

• 1. новембар — 5. новембар – Скупштина у Смедереву (1806)
• 3. новембар — Јан Хенрик Домбровски и Јозеф Вyбицки стижу у Познањ са француским јединицама, подстичу Великопољски устанак против пруске власти.
• 6. новембар — Битка код Лубецка: Французи су разбили Блухерове пруско-шведске снаге у неутралном граду Лубецку. Пристојан Бернадоттеов третман шведских заробљеника довешће до понуде круне 1810.
• 8. новембар — Опсада Магдебурга: Французи заузели пруски град након 14 дана.
• 13 - 17. новембар — Скупштина у Смедереву: усвајају се Портини услови за мир, за детаље се шаље нова депутација; потребно је што пре заузети Београд, кога држи Алија Гушанац.
• 15. новембар — Пикеова експедиција: поручник Зебулон Пике видео у Колораду врх данас познат као Пикес Пеак.
• 16. новембар — У Шарлотенбургу закључено примирје између Француске и Пруске.
• 19. новембар — Французи заузели Хамбург - Франзосензеит траје до 1814.
• 19. новембар — Акбар Шах нови је могулски цар Индије (до 1837, симболичан положај).
• 21. новембар — Наполеон Бонапарта у Берлину издао декрет којим је објавио Континенталну блокаду Британских острва (Берлински декрет).
• 21. новембар — Берлински декрет: Наполеон забрањује трговину и саобраћај са Британским острвима - Континентална блокада ће нанети више штете Француској него Британији, њено одржавање ће навести Наполеона на рат на Иберијском полуострву (1807-14) и инвазију Русије (1812).
• 23. новембар — Руско-турски рат (1806–1812): руска војска ген. Ивана Михелсона почиње прелаз преко Дњестра, у Молдавију.
• 28. новембар — Муратови Французи у пруској Варшави. Русија истог дана улази у рат против Наполеона.

Децембар

• 11. децембар — Познањски мир: изборна кнежевина Саска се прикључује Рајнској конфедерацији, убрзо проглашена за краљевину.
• 12. децембар — Опсада Београда: устаници ослободили београдску Варош а тврђаву у јануару.
• децембар — У Цариграду се налази српски посланик Петар Ичко - Порта потврђује обећања од летос а Ичко обећава да ће Срби вратити Београд, али улазак Русије у рат мења ситуацију.
• 13. децембар — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву.
• 18. децембар — Наполеон стигао у Варшаву, именује владину комисију - Јозеф Поњатовски, однедавно гувернер Варшаве, министар је рата (Варшавско војводство 1807-15).
• 22. децембар — Француска Велика армија прелази Вислу.
• 22. децембар — Руси заузимају Брач, накратко и Корчулу.
• 25. децембар — Руски генерал Михаил Милорадовић улази у Букурешт.
• 26. децембар — Битке код Путуска и Голyмина: руске снаге успешно измичу француским.
• 30. децембар — Османско царство објављује рат Русији

Рођења

Главна категорија: Рођени 1806.

Септембар

• 11. октобар — Александар Карађорђевић, српски кнез од 1842. до 1858. († 1885)

Децембар

• Википедија:Непознат датум — Ђорђе Марковић Кодер, српски сликар († 1891)

Смрти

Главна категорија: Умрли 1806.

Јануар

• Непознат датум - Јанко Катић, српски војвода.

Дани сећања

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце