Електромагнетизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Електромагнетизам je област физике која проучава електричне и магнетне појаве у природи. Реч електромагнетизам је сложеница настала од две грчке речи, ἢλεκτρον, ēлектрон, што значи "ћилибар" и μαγνήτης, магнēтēс, што значи "магнет". Електромагнетизам повезује електростатику (област која проучава само ефекте наелектрисаних честица које мирују) и магнетизма (који проучава само магнетне ефекте), у заједничку област која обухвата и интеракције између електричних и магнетних поља. Поља код којих се у исто време разматрају њихове електричне и магнетне особине називају се електромагнетна поља, а сила којом она делују је електромагнетна сила.
Електромагнетизам има кључну улогу за изглед материје како је срећемо у свакодневном животу. Електрони се распоређују око атомског језгра на основу електромагнетних интеракција и тиме граде атоме који потом формирају молекуле. Молекули су међусобно повезани хемијским везама које су одређене електромагнетним особинама самих молекула.
Електромагнетна интеракција једна је од четири основне интеракције у природи, док су остале три су јака интеракција, слаба интеракција и гравитација. Као и гравитација, електромагнетна интеракција исто има дугодометне ефекте које видимо у електромагнетним појавама у свакодневном животу.
Постоје разни математички описи електромагнетног поља. У класичној електродинамици, електромагнетна поља су описана Максвеловим једначинама. Максвелове једначине повезују ефекте електричних и магнетних поља и дејства једних на друге. Максвелове једначине обухватају историјски раније познате законе, Гаусов закон, Амперов закон и Фарадејев закон.
Теоретски домашаји електромагнетизма, а посебно дефинисање брзине светлости засноване на основу њених особина при пропагирању кроз материју (пермеабилност и пермитивност), су довела до развоја специјалне теорије релативности коју је формулисао Алберт Ајнштајн 1905. године.