Барометар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Барометар је уређај који се користи за мјерење ваздушног притиска. Италијански научник Галилео Галилеј је 1640. доказао да ваздух има тежину. Еванђелиста Торичели (итал. ) је одредио 1644. тежину атмосферског ваздуха или ваздушни притисак. Такође је утврдио да промјена притиска ваздуха мијења висину живиног стуба. С тиме су дате основе барометра. По начину рада постоје двије врсте: метални и барометри са течношћу.
За апсолутна мерења притискаа најпогоднији су барометри са живом. Најједноставнији облик барометра са живом стаклена је цев свинута у облику слова Ј, којој је дужи крак, дуг око 90 центиметара, затворен, а краћи отворен. Цев је напуњена живом тако да се у дужем краку изнад живе налази ваздухопразан простор (вакуум), а на површину живе у краћем краку делује атмосферски притисак. Притисак ваздуха одређује се тако што се на скали очита висина стуба живе у тим краковима. Тежина стуба живе, којем је висина једнака разлици прочитаних висина, мера је за притисак ваздуха. Како тежина стуба живе зависи од њезе температури и од земљописне ширине места, треба добијену разлику висина стубова живе исправити (кориговати). Код практичних имплементација барометарска цев са живом равна је и уроњена у посуду са живом. Притисак ваздуха делује на површину живе у посуди. Код Фортиновог барометра чита се само висина живе у затвореној цеви, а жива у посуди доводи се увек на исти ниво на тај начин што се дно посуде, које је начињено од савитљивог материјала (на примјер коже), намести тако да површина живе дотакне врх шиљка учвршћеног на горњем делу посуде. Код станичног барометра, који се употребљава и на нашим метеоролошким постајама (Кју-барометри), промене нивоа живе у посуди узете су у обзир на самој лествици барометра (редукована лествица), па се висина стуба живе може одмах очитати.
За мерење притиска ваздуха искориштава се још и деформација еластичних тела због деловања притиска (анероид) и промена врелишта због промене притиска. У савременим је уређајима омогућено електрично или електроничко мерење претварањем притиска у електричне величине. Како се притисак ваздуха смањује с порастом висине, то се висинска разлика може наћи ако се притисак ваздуха измери барометром на два места различитих висина, узимајући у обзир метеоролошке елементе (температуру, влагу). Барометарско мерење висине примењује се у ваздушном промету.[1]
Први барометар је био такозвани водени барометар (назван још Гетеов јер га је Гете популаризовао) који је радио на принципу посуде с нешто ваздуха која је уроњена у воду, те је стуб воде у посуди порастао кад је опао притисак ваздуха, јер се је тада стуб ваздуха смањио. Најчешће се ипак користи живин барометар (стуб живе који се повисује или смањује зависно од промене притиска ваздуха). Открио га је Еванђелиста Торичели. Још постоји и суви барометар (анероид). То је метална кутија без ваздуха чије се странице деформишу с променом притиска ваздуха, јер ваздух вршу притисак на вакуум унутар кутије. Барограф је барометар с писаљком који стално бележе промјене притиска ваздуха. Барометар је незамењив инструмент у метеорологији. Користан је и у такозваној народној метеорологији, јер се обично сматра да с порастом притиска ваздуха следи сунчаније време, а с падом облачније.
Притисак ваздуха није у свако доба исти на једном месту Земље. Он није једнак ни на два места која се разликују у надморској висини. Притисак опада с висином, а осим тога мења се с променом количине влаге у ваздуху. Влага је наиме лакша од ваздуха, те што је има више у ваздуху, то ће ваздух бити лакши, а због тога је и притисак мањи.[2]