Тачка кључања
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тачка кључања је температура на којој, под датим условима, течност испарава по целој запремини.[1][2] Мало стручније речено, тачка кључања је температура на којој се напон паре течности изједначава са спољашњим притиском. Наиме, течност је увек у равнотежи са својом гасном фазом (паром), дакле, течност увек испарава, али на тачки кључања до испаравања долази из целе запремине. Тачка кључања директно зависи од спољашњег притиска. На датом притиску, карактеристична је за сваку супстанцу.
Тачка кључања течности варира у зависности од притиска околине. Течност у делимичном вакууму има нижу тачку кључања него када је та течност под атмосферским притиском. Течност под високим притиском има већу тачку кључања него када је та течност под атмосферским притиском. На пример, вода кључа на 100 °C (212 °F) на нивоу мора, али на 93,4 °C (200,1 °F) на 1.905 m (6.250 ft)[3] надморске висине. За одређени притисак различите течности ће кључати на различитим температурама.
Нормална тачка кључања течности (која се такође назива тачка атмосферског кључања или тачка кључања при атмосферском притиску) посебан је случај у коме је притисак паре течности једнак дефинисаном атмосферском притиску на нивоу мора, једној атмосфери.[4][5] На тој температури, притисак паре течности постаје довољан да савлада атмосферски притисак и омогући стварање мехурића паре унутар масе течности. Стандардна тачка кључања је дефинисана према -у од 1982. године као температура на којој долази до кључања под притиском од једног бара.[6]
Код идеалних смеша (које се ретко срећу) тачка кључања је пропорционална саставу и у пари концентрација испарљивије компоненте је већа него у течној фази. То је принцип на којем се заснива фракциона дестилација где се течности раздвајају на основу разлике у тачки кључања. Тако се пече и ракија - етанол је испарљивији од воде и у дестилату је концентрација алкохола већа него у првобитној смеши. Често смеше течности одређеног састава, имају нижу тачку кључања него чисте компоненте. То су атеотропне смеше које дестилују без промене састава, т. ј, састав паре је исти као и састав течности. Познати пример је смеша етанола (95%) и воде (5%). Ма колико пута била дестилисана смеша воде и алкохола, концентрација алкохола у дестилату не може да пређе 95%, јер та смеша кључа на нижој температури од чистог алкохола. Апсолутни алкохол т. ј, 100% етанол добија се дестилацијом из тернарних смеша или неким другим физичкохемијским методама. Зависност тачке кључања од притиска врло се често користи у индустрији у разним процесима а у домаћинству за брже кување хране у тзв. 'претис' лонцу. У том лонцу тег на поклопцу одржава притисак нешто изнад атмосферског чиме се повећава тачка кључања воде, дакле, подигне се температура у лонцу. На повишеној температури хемијске реакције се брже одвијају те отуда и јело у том лонцу брже скува.
Под одређеним условима супстанце директно прелазе из чврстог стања у гасовито и ова појава се назива сублимација.