мушко лично име (Александар) From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар (грч. ) је мушко име грчког порекла. На грчком језику значи „заштитник људи”. Гради се од речи alexein што значи „бранити, заштитник”, и andros, што значи „човек”. Женски облик имена је Александра. Име је највероватније настало и користило се као један од епитета за грчку богињу Херу, жену Зевсову — „заштитницу људи”[1]. Једно је од најстаријих имена које је још увек у употреби.
|
Александар | |
|---|---|
|
| |
| Пол | мушки |
| Значење | заштитник људи |
| Сродна имена | Александра, Сандра, Сања, Саша, Алекса |
| Чланци на википедији | Све странице које почињу са „Александар” |
Појављује се у разним народима и језицима, првобитно као Александрос (грч: Αλέξανδρος) и Александер (лат: Alexander). У већини европских језика је то углавном Александер (дан: Alexander, енг: Alexander, нем: Alexander, хол: Alexander, швед: Alexander), пољ: Aleksander, сло: Alexander, сло: Aleksander, али се појављује и као Алехандро (шпа: Alejandro) код Шпанаца, Алесандро (ита: Alessandro) код Италијана, и Александрелекс (фран: Alexandrelex) код Француза. Једино код Финаца је Алексантери (фин: Aleksanteri), а код Мађара Шандор (мађ: Sándor).
Код Словена је Александр код Руса и Чеха (рус: Александр, чеш: Alexandr) и Александар код Срба (срп: Александар ).
У исламском свету је добио другачији облик: Скендер код Албанаца (алб: Skender), Искендер код Турака (тур: Iskender), и Ал Искандар код Арапа (арап: Äl-Iskändär).
Варијације имена:
По Александру Македонском су и многи велики градови добијали своје име, а међу њима је свакако најпознатији Александрија, град у Египту кога је основао сам Александар Велики, а који је најпознатији по чувеном Александријском светионику, и по Александријској библиотеци. И многи други градови у Европи и Азији су носили име Александрија: како је Александар Македонски освајао нове територије, тако је главним градовима својих придодатих покрајина давао име Александрија. Та имена се ипак нису задржала.
Име Александар појављује се још у грчкој митологији носи син тројанског краља Пријама, историји познатији као Парис. У историји најпознатији Александар је свакако Александар Македонски, македонски цар, који је ово име и прославио, и по коме су касније многи владари добијали своје име.
Име Александар носили су многи краљеви и цареви: грчки (1), македонски (4), руски (3), шкотски (3), српски (2), југословенски (1), бугарски (1) и пољски (1).
У хришћанској хијерархији је Александар било често име. Канонизовани свеци православне цркве који носе име Александар су: Александар Словен, Александар Солунски, Свети Александар и Александар Невски. Такође, и осморица католичких папа је носило то име: папа Александар I, папа Александар II, папа Александар III, папа Александар IV, папа Александар V, папа Александар VI, папа Александар VII, и папа Александар VIII.
Александар је име које се јавља у обе новије српске династије, и код Обреновића и код Карађорђевића. Та чињеница утицала је на то да име Александар добије епитет „краљевског имена”, због чега су многе српске породице својим синовима надевале име Александар.
У неким земљама се веома много придаје значај личном имену и обичај је да се прославља имендан на дан свеца по коме је особа добила име. Тако свака особа у току године два пута приређује славље у своје име: рођендан и имендан. Негде има и више имена него дана у години, па се неким данима славе по два или више имендана.
Грци обележавају имендан за Александра сваког 30. августа[3]. Код Мађара се имендан за име Александар обележава 3 пута годишње: Шандор 26. фебруара, Алекса (и Александра) 18. марта, и опет Шандор 3. маја[4].
Појављују се и презимена са основом „Александар” у већини европских језика и народа. Тако имамо презиме Александер (енгл. ) у Уједињеном Краљевству, Александреску (рум. Alexandrescu) у Румунији, Алексис (Alexis) у Немачкој и Француској, Макалистер у Шкотској, итд.
У Србији постоје презимена Александровић, као и Лекић.
Најпознатији град који носи име неког Александра је свакако град Александрија у Египту.
У Србији постоје и град Александровац и истоимена општина, као и неколико села: Александровац код Бабушнице, Александровац код Жабара, Александровац код Неготина.
У Македонији, од децембра 2006. Скопски аеродром носи име „Александар Велики”[5].
Албански национални херој Ђурађ Кастриот, добио је своје звање Скендербег тако што су му Турци дали то име указавши му част поређењем са Александром Великим због његових војних успеха. За његове војне заслуге на страни Османског царства, од Турака је добио звање Искандер бег, Арнаут, поредивши његово ратничко умеће са умећем Александра Великог[6].
Године 2004. снимљен је и филм Александар, по сценарију Оливера Стоуна,[7] а који говори о животу Александра Македонског.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
