From Wikipedia, the free encyclopedia
Ljubomir Ljuba Jovanović - Patak (1908-1988) je bio četnički potpukovnik, komandant Timočkog korpusa JVuO i saradnik okupatora u Drugom svetskom ratu.[1]
Za ostale upotrebe, v. Ljubomir Jovanović (razvrstavanje).
Poznat je po masovnom streljanju regruta koji su se predali partizanima, i drugim zločinima.
Pobegao je iz zemlje 1945. godine.
Bio je major vojske Kraljevine Jugoslavije. Tokom 1942. godine, u sklopu legalizacije Mihailovićevih odreda i integrisanja u formacije pod komandom Nedićeve vlade, Jovanović je obavljao dužnost komandanta Srpske državne straže u Zaječaru.[2][3] Nemački dokument od 15. maja 1942. godine navodi majora Ljubu Jovanovića kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za Zaječar.[4]
Od kraja 1942. do marta 1945. bio je komandant Timočkog korpusa JVO. Početkom 1943. godine, Jovanović piše jednom Mihailovićevom oficiru o akciji koju priprema protiv partizana:
Dragi Brano, ovih dana pripremam jednu veliku akciju protiv Mošinaca оd Zaječara pa u pravcu Niša, gde god ih nađem... Ti nam možeš pomoći jer raspoložeš sa dosta oružja u Banjskom srezu. Koliko ja znam, tamo ima preko 2000 pušaka i oko 60 mitraljeza. Digni ih sve, mobiliši, pa da krenemo ka Knjaževcu i Nišu... Jako se radujem da si lepo organizovao intelektualce, štampariju i propagandni odbor. Potrebno je da mi stalno šalješ tvoje letke i listove a ja ću tebi svoj propagandni materijal tako da izvršimo kontrolu i nivelaciju naše propagande na jednoj liniji... Јоš jednom za našu predstojeću akciju. Тi sam valjda znaš da je ona neophodnа јer partizani se moraju definitivno i u korenu uništiti ako želimo da u datom momentu radimo po predviđenim planovima. Partizane sada treba potpuno uništiti - dvanaesti je čas![5][6]
– Pismo komandanta Timočkog korpusa Ljube Jovanovića majoru Branivoju Petroviću (14. januar 1943. godine)
30. marta 1943. godine, general Dragoljub Mihailović (u tom trenutku se Mihailović nalazio u Kalinoviku, kamo se uputio da bi lično preuzeo komandovanje operacijom na Neretvi) šalje depešu u kojoj od majora Radoslava Đurića (pseudonim »Herman«) i potpukovnika Jovanovića zahtijeva da uhvate vezu sa bugarskim oficirima:
Neka Ljuba Patak nastane da čas pre uspostavi vezu sa Bugarima. Isto to neka radi i Herman što energičnije.[7]
19. novembra 1943. potpisani su na snagu prvi Ugovori o saradnji četnika i Vermahta, koji su četnicima nametali obavezu "da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih".[8] 30. novembra 1943. godine general Mihailović naređuje Ljubi Patku, komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:
Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.[9]
– Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.
U depešama od 1. decembra 1943, potpukovnik Jovanović izveštava generala Mihailovića da se predstavnik Štaba Timočkog korpusa sastao u Niškoj Banji sa bugarskim pukovnikom Ivanovim, načelnikom Štaba korpusa i da je s njim razgovarao »na bazi pisma koje ste uputili Borisu Bumbarevu«. Jovanović navodi da se Ivanov složio da Draža Mihailović i Bugari rade za "zajedničku stvar", jer »uviđa da je boljševizam zajednička opasnost«.[10][11]
25. decembra 1943. godine potpisan je Sporazum o saradnji između nemačke komande u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa JVO potpukovnika Ljube Jovanovića u borbama protiv NOVJ.[12] Ugovor je, između ostalog, imao sledeće stavke:
1. Primirje u srezovima južno od Jabukovca, Negotina, Salaša, Bor/Zlot, Zaječara, Boljevca, Andrijevca i Knjaževca.
3. Jovanović se obavezuje da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.
4. Puna sloboda kretanja jedinica DM danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum. Obaveza Jovanovića da onemogući obaveštajne kanale preko kojih bi neprijatelji velikonemačkog Vermahta mogli da dođu do informacija o nemačkim vojnim pokretima.
5. Prilikom učešća nemačkih jedinica zajednička komanda pripada po rangu najstarijem nemačkom oficiru. Isporuke municije u skladu sa vojnim potrebama.
7. Držanje sporazuma u tajnosti.
– Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ
U depeši od 27. januara 1944. general Draža Mihailović naređuje potpukovniku Ljubomiru Jovanoviću (pseudonim »Mihovil«):
Preduzmite najenergičnije mere za čišćenje komunista i budite i najtešnjoj vezi sa svima susedima. Komuniste treba da jurite u stopu i da im ne dozvolite nigde da stanu. Ovu zimu moramo da iskoristimo za njihovo uništenje.[13]
Juna 1944. godine Ljuba Patak je kod sela Resnika streljao 75 vojnika koji su se bez borbe predali partizanima, koji su ih nakon toga pustili kućama.[14] U izveštaju svom nadređenom generalu Mihailoviću, Ljuba Patak opisuje njihovu predaju:
U toku daljeg izvlačenja, partizani su prošli preko Resnika, zapalili arhivu i razoružali nekoliko vojnika Banjske brigade, koji nisu dali nikakav otpor i koje su partizani planski odmah pustili kućama... Napominjem, odmah po dolasku u Banjski srez, čuo sam da se čak u redovima starešina ovog korpusa, sa zadovoljstvom i izvesnim olakšanjem govori kako: »partizani ne ubijaju, već naše vojnike koji se predaju, razoružaju i puštaju«![15]
– IZVEŠTAJ KOMANDANTA TIMOČKOG KORPUSA OD POLOVINE JUNA 1944. DRAŽI MIHAILOVIĆU O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ
Povodom njihovog streljanja u saopštenju Timočkog korpusa od 11. jula 1944. godine se navodi:
Streljao sam 75 vojnika radi toga što su se predali partizanima. Iste su partizani razoružali i pustili namerno da podrivaju naše redove i šire defetizam. Izvršen broj streljanja za napuštanje položaja u borbi. Smatram da ovako mora postupiti svaki komandant naših jedinica, jer se samo na taj način može rešiti sličnih namera partizana.[16]
Četnici Timočkog korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Ljubomira Jovanovića Patka, 4. septembra 1944, na Crnom vrhu, kod Bora, zaklali su 13 partizanskih simpatizera iz Zaječara. Prethodno, u noći 2-3. septembra, pripadnici SDS su u Zaječaru uhapsili 23 osobe. Uhapšenici su sprovedeni u Zvezdan gde su predati četnicima. Troje uhapšenika je pušteno, a ostali su nakon batinanja i isleđivanja određeni za pogubljenje. U međuvremenu sedmoro uhapšenika je uspelo da pobegne, a 13 je zaklano.[17][18]
Zaječar su 7. septembra 1944. napadale i istog dana oslobodile 7, 9. i 14. brigade 23. srpske divizije NOVJ. Borbu protiv njih vodili su Nemci, ljotićevci i četnici.[1]
14. brigada 23. divizije NOVJ je noću zauzela selo Nikoličevo. U ovom selu nalazili su se delovi Borske brigade i Ljuba »Patak«. Potpukovnik »Patak« sa izvesnim brojem ljudstva uspeo je da se izvuče, a 30 vojnika iz navedene brigade zarobili su partizani.[1]
Nakon poraza od partizana u Srbiji, Ljubomir Jovanović se pridružio četničkom povlačenju u Bosnu. 11. decembra 1944. je sa Ocokoljićem na levom krilu napadao partizanske položaje radi zauzimanja Devetaka. 13. decembra se žali na Ocokoljića, koji je pod njegovom komandom, zbog pljačke i neizvršavanja naređenja.[19]
Krajem januara 1945. godine, Timočki korpus kojim je komandovao Ljuba Jovanović, zvani „Patak" imao je 600 ljudi u Bosni.[20]
15. februara 1945. Ljuba Patak je išao u Gračanicu radi dobavljanja municije od Nemaca.[21]
Posle pregovora sa Ljotićevom delegacijom 15. marta, general Dragoljub Mihailović je prihvatio Ljotićev plan o ujedinjenju svih kvislinga u Operativnoj zoni Jadran pod svojom komandom, pa je uputio u Sloveniju svoje oficire generala Miodraga Damjanovića, Sinišu Ocokoljića i Ljubu Jovanovića (tzv. istaknuti deo Vrhovnog štaba) radi preuzimanja komande.[22][23]
General Dragoljub Mihailović je, kada su se neki njegovi komandanti žalili na Jovanovića 1945. godine, o njemu izrekao sljedeći sud:
Pukovnik Ljuba Jovanović za mene ima vrlo velike kvalifikacije, naročito moralne. Prema tome Vaši protesti su čisto parničenje. Ja sam već zabranio da sa time bavite.[24]
Pukovnik Ljubomir Jovanović “Patak“ je nakon rata emigrirao u Francusku.[25]
Prema posleratnom svedočenju, zloglasni vođa četničke crne trojke Vojislav Rajčić Požarevac je vršio svirepa ubistva po nalogu Ljube Patka.[26] Prema sudskom svedočenju, to se odigravalo na sledeći način:
Mene je često komandant korpusa Ljuba Jovanović Patak pozivao k sebi, pokazivao na tanjir na stolu i naređivao da jedem. Tamo je bilo dosta sitno seckanog luka, dobro zasoljenog. Teško je bilo gutati. Luk ljut a presoljen. Ali, jesti sam morao, tanjir isprazniti. Kad bih sve pojeo, ubi žeđ. Patak bi mi tada doturao flašu rakije. Obično sam je ispraznio. E, onda mi je dovodio osuđene na likvidaciju.[26]
– Vojislav Rajčić Požarevac
Jednom prilikom je za svoje zasluge lično od Ljube Patka dobio novu ručno izrađenu kamu sa Ravne gore. Tada mu je Ljuba Jovanović navodno rekao:
Dobar si ti, Požarevac. Kada ovaj rat bude gotov, mi nećemo zaboraviti naše najbolje ljude. A kada zavlada mir, tebi ne gine mesto komandira žandarmerijske stanice u Zaječaru.[26]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
